Policija u Srbiji nije u potpunosti primenjivala demokratske standarde rada u vreme vanrednog stanja, koje je u Srbiji bilo na snazi od 15. marta do 6. maja, jedan je od zaključaka analize nevladine organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).
Kako se navodi, glavni posao policije tokom tog perioda bio je da se stara o poštovanju restriktivnih mera ograničenja i zabrane kretanja i okupljanja, zdravstvenog nadzora i karantina, te da dozvole za kretanje tokom policijskog časa dobiju ljudi kojima je to zaista potrebno.
„Međutim, policija nije uvek u tih 52 dana vanrednih okolnosti postupala profesionalno, srazmerno, politički neutralno, vodeći računa najpre o potrebama i pravima građana“, navodi se u analizi BCBP objavljenoj 21. maja.
BCBP, koji se bavi praćenjem sektora bezbednosti u Srbiji, naveo je i da je ministar unutrašnjih poslova (MUP) u suprotnosti sa Ustavom doneo naredbu o ograničenju i zabrani kretanja lica.
„Ustav ne dozvoljava da naredba bude osnov za ograničavanje slobode kretanja, već uredba. Štaviše, Ustav omogućava da se pravo na slobodno kretanje ograniči, ali ne i potpuno ukine, što je urađeno u vreme vanrednog stanja“, objašnjava se.
Policija je u vanrednom stanju imala zadatak da se stara o poštovanju mera ograničenja i zabrane kretanja i okupljanja, zdravstvenom nadzoru i karantinu, te da dozvole za kretanje tokom policijskog časa dobiju ljudi kojima je to zaista potrebno.
Policija je, kako se dodaje, evidentirala preko 7.800 prekršilaca policijskog časa. „Policijsko zlostavljanje je primećeno barem u tri slučaja, ali se procenjuje da je taj broj višestruko veći. Unutrašnja kontrola policije javno je reagovala samo u jednom slučaju“, navodi se u analizi.
Sredinom aprila na društvenim mrežama se pojavio snimak iz Beograda na kojem se vidi kako policijski službenik šamara na zadnjem sedištu privedenog muškarca.
Nakon što su medjii izvestili o snimku oglasio se i ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, koji je na svom Tviter nalogu napisao „to nije slika policije kakvu želimo“ i najavio da će slučaj ispitati sektor Unutrašnje kontrole.
U svojoj analizi BCBP navodi da to nije jedini takav slučaj.
U analizi se navodi i da kriterijumi na osnovu kojih je MUP izdavao dozvole za kretanje tokom policijskog časa nisu bili propisani, zbog čega su, kako se ocenjuje, zloupotrebljene u političke svrhe.
Iako je propisano da MUP izdaje dozvole za kretanje, u praksi su ih izdavali i drugi državni organi, što je unelo dodatnu zabunu, kako kod građana, tako i policijskih službenika, dodaje se u analizi.
„Policija je dozvolila kretanje tokom policijskog časa ljudima koji su palili baklje na krovovima stambenih zgrada, ugrožavajući bezbednost stanara. Istovremeno, policija nije uvek uredno odgovarala na pozive građana koji su prijavljivali kršenje policijskog časa i upotrebu pirotehničkih sredstava. Politički neutralno postupanje policije je dovedeno u pitanje hapšenjem simpatizera opozicije i dozvoljavanjem bakljade pristalica vlasti“, ocenjeno je u analizi BCBP.
- SzS: Ko je omogućio paljenje baklji sa solitera u vreme policijskog časa
- DS: MUP da procesuira organizatore 'bakljada'
U njoj se dodaje i da informisanje građana koji su se vratili iz inostranstva u Srbiju pred proglašenje vanrednog stanja, te da su postojale manjkavosti i tokom provera da li se poštuju mere kućne izolacije.
„Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nije nijednom pokrenuo pitanje kontrole policije u vreme vanrednog stanja“, dodaje se u analizi.
BCBP je ocenio i da je naročito važno u vanrednim okolnostima preispitati rad institucija i otkloniti bilo kakve sumnje o neprofesionalnom i nezakonitom radu, odnosno sankcionisati one koji nisu radili po propisima.
„Tako se gradi poverenje u institucije, ali i otklanjaju mogućnosti da se građani samoorganizuju kako bi obezbedili ličnu bezbednost u okruženju koje ne mogu da kontrolišu“, navodi se.
