Učesnici zagrebačkog samita Zapadnog Balkana će se na video-konferenciji pojaviti bez bilo kakvih državnih simbola i obeležja. Biće predstavljeni samo imenom i prezimenom, bez funkcije ili države koju predstavljaju.
Ovo su potvrdili evropski zvaničnici koji se bave organizacijom samita između EU i Zapadnog Balkana, koji se održava sutra, 6. maja, u glavnom gradu Hrvatske. Zbog pandemije korona virusa umesto ličnog prisustva, skup će biti održan putem video linka.
Prema evropskim izvorima, ovakvi potezi su bili neophodni kako bi se "ispoštovao statusno neutralni pristup Evropske unije prema Kosovu i kako bi se obezbedilo učešće svih pozvanih".
"Da bi se održala ova konferencija, moraju se poštovati određena pravila zbog osetljivosti situacije", rekao je jedan visoki evropski zvaničnik. Takođe je potvrdio da je dobio uveravanja svih učesnika iz regiona da će koristiti "uniformisanu pozadinu", izbegavanjem korišćenja bilo kakvih simbola "koji bi otežali održavanje video-konferencije".
Obezbeđivanje sveobuhvatnog učešća se pre svega odnosi na Španiju koja je uvek prigovarala na ravnopravno učešće Kosova u susretima koje je organizovala EU. Španjolska je jedna od pet država EU koje ne priznaju nezavisno Kosovo.
Za razliku od ostale četiri države (Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka) Vlada u Madridu je na svim skupovima na evropskom nivou osporavala učešće Kosova.
Španija ipak učestvuje na samitu
Početkom godine, kada je Hrvatska preuzela rotirajuće predsedništvo EU, i najavila organizovanje samita sa Zapadnim Balkanom, Španija je već stavila do znanja da će premijer Pedro Sančez (Sanchez), bojkotovati samit u Zagrebu zbog Kosova.
Isto su i ranije postupali Sančezovi prethodnici. U Sofiji 2018. godine, kada je održan prvi samit sa Zapadnim Balkanom posle 15 godina, tadašnji premijer Marijano Rahoj (Mariano Rahoy) nije učestvovao iz istih razloga.
Na neformalnom sastanku ministara inostranih poslova EU i regiona koji je održan u avgustu 2019. u Helsinkiju, tadašnji španski šef diplomatije Žozef Borelj (Joseph Borell) je napustio prostoriju zbog prisustva kosovskog ministra.
On je u tom trenutku bio imenovan za budućeg visokog EU predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost a dužnost je preuzeo u decembru iste godine.
Međutim, ovaj put Sančez je organizatorima potvrdio učešće na samitu EU-Zapadni Balkan.
Šta je uticalo na špansku odluku?
Kako su objasnili izvori iz EU, više "olakšavajućih okolnosti" su uticale na ovu pozitivnu odluku šefa vlade u Madridu. Ovi izvori podsećaju da se susret održava u format video-konferencije, što podrazumeva da realno neće biti rukovanja među učesnicima niti konačne zajedničke takozvane "porodične fotografije" gde se slikaju svi akteri susreta.
Za evropske zvaničnike, Sančezovo učešće je ohrabrujuće, ali oni su oprezni u predviđanjima da se ovim, kako se kaže "lomi led" i da u budućnosti neće ponovo doći do španskog bojkota. Zvaničnici EU smatraju da treba sačekati kraj krize zbog pandemije COVID-19 i omogući fizičko okupljanje, pa će tek tada se vidi kako će postupati zvaničnici iz Madrida na budućim skupovima na relaciji EU-Zapadni Balkan.
Ko predstavlja države Zapadnog Balkana?
Dok se na samitima EU, učešće evropskih lidera primenjuje u skladu sa Ustavom nacionalnih država, učešće balkanskih političara na samitima se bira pozivnicama.
Politički nivo zapadnobalkanskih učesnika je raznolik: Albaniju i Sverenu Makedoniju predstavljaju premijeri, a Crnu Goru, Srbiju i Kosovo predsednici, a BiH član Predsedništva Šefik Džaferović.
Evropski zvaničnici koji se bave organizovanjem samita, odbili su da odgovore na više novinarskih pitanja koja se tiču kriterijuma po kojim su pozvani učesnici sa Zapadnog Balkana. Jedino briselsko objašnjene jeste da su za učešće na zagrebačkom samitu "pozvani lideri iz regiona".
Facebook Forum