Vrednost akcija na berzama širom sveta je znatno skočila u ponedeljak u očekivanju da će približava vrhunac pandemje korona virusa, te da će uskoro splasnuti u najteže pogođenim zemljama.
Američki indeksi su porasli za oko 5.5 odsto, nakon sličnog trenda u Aziji i Evropi. Dodatni znak da su investitori optimističniji jeste rast prihoda na 10-godišnje američke državne obveznice.
Broj zaraženih i preminulih u Italiji i Španiji usporava, kao i u Njujorku, žarištu pandemije u SAD, mada nadležni upozoravaju da je prerano zaključiti da li je to samo privremeni zastoj ili početak trenda, navodi AP.
Investitori su sa zebnjom očekivali tračak nade da će broj zaraženih dostići vrhunac, što bi onda moglo da pruži jasnoću o dužni i dubini recesije. Do tada se može nagađati koliko će privredne aktivnosti biti zatvorene, dok u međuvremenu raste nezaposlenost i otkazani letovi u nastojanju da se spreči širenje korona virusa.
Tako je indeks S&P 500, na kome se trguje akcijama 500 najvećih kompanija pao za 22 odsto u odnosu na rekordnu vrednost koju je dostigao u februaru. U međuvremenu, nadoknađen je deo gubitaka nakon što su SAD usvojile najveći stimulativni paket u istoriji od oko dve hiljade milijardi dolara.
I Japan je najavio u ponedeljak sličan paket mera u vrednosti od oko hiljadu milijardi dolara.
U međuvremenu, pala je cena nafte jer su Saudijska Arabija i Rusija odložile za četvrtak sastanak prvobitno predviđen za ponedeljak u nastojanju da se dogovore o ograničenju proizvodnje.
Cena ovog energenta je nešto porasla prošle sedmice nakon najave predsednika SAD Donalda Trampa da je posredovao kod ove dve zemlje da sednu za pregovarački sto.
U ponedeljak je cena američke sirove nafte pala za 1.68 na 26.66 dolara za barel, nakon što je prošle sedmice porasla za oko sedam dolara.
Početkom godine, ovaj energent se prodavao na svetskom tržištu za oko 65 dolara, ali osim pomenutog spora Rusije i Saudijske Arabije, na dramatičan pad cene uticalo je i smanjenje tražnje izazvano pandemijom korona virusa.
