Povodom obeležavanja prve godišnjice stupanja na snagu Ustava na Kosovu boravi bivši predsednik Finske i posrednik UN u razgovorima o statusu Marti Ahtisari, koji je razgovarao sa čelnicima institucija i obratio se poslanicima na svečanoj sednici Skupštine.
Ne postoji mogućnost otvaranja novih pregovora o statusu Kosova, poručio je bivši glavni pregovarač za status Kosova.
“Veoma je važno je da je posao odrađen u skladu sa Planom. Postignut je napredak ali još puno toga ostaje da se uradi”, rekao je Ahtisari dodavši da se mora raditi na unutrašnjem i međunarodnom planu, ekonomskom razvoju i integraciji."
On je kazao da je danas Kosovo nezavisno, slobodno i demokratsko koje se zalaže za mir i jednaka prava za sve građane.
“Nezavisnost Kosova je nepovratna i to je jasno potvrđeno od zemalja koje nastavljaju da priznaju Kosovo. Ta realnost pozdrazumeva stabilnost ne samo za Kosovo već i za Balkan i Evropu”, rekao je dobitnik Nobelove nagrade za mir.
Ahtisari je pozdravio osnivanje Ustavnog suda, te članstvo Kosova u MMF-u i Svetskoj banci. Ostaje, kaže on, da se ojačaju institucije, otvore nova radna mesta i nastavi rad na priznanju Kosova. Prema njegovoj oceni na Kosovu kao demokastkom i multietničkom društvu, Srbi treba da iskoriste mogućnost i postanu učesnici procesa na centralnom i lokalnom nivou.
“Srbija i Kosovo će uvek biti susedi i saradnja će biti neizbežna. Srbija treba da prizna novu realnost i prihvati saradnju sa Kosovom”, rekao je on.
Predsednik Fatmir Sejdiu je na sednici Skupštine odlikovao Ahtisarija Zlatnom Medaljom Nezavisnosti zbog njegovog angažovanja na nezavisnosti Kosova. Sejdiu je u govoru u Skupštini podsetio da je Kosovo do sada priznalo 60 zemalja, sa mnogima su uspostavljeni bilateralni odnosi, i postalo član MMF-a i SB.
Sejdiu je istakao da su ojačale centralne i lokalne institucije, te da je očuvana bezbednost prema standardima NATO-a. Kosovo je pokazalo da je faktor mira i stabilnosti u regionu, kazao je Sejdiu i dodao.
“Institucije Republike Kosova su se obavezale da će sprovoditi Plan, Ustav i zakone, koji su proizašli iz Plana, a kojima se manjinama garantuju sva prava i slobode. Takođe mi smo spremni da uspostavimo dobre odnose sa svim zemljama a posebno sa susedima kako bismo zajedno bili spremni za evro-atlantske integracije”, rekao je Sejdiu i dodao da su institucije i građani zahvalni Ahtisariju i njegovim saradnicima što su omogućili da se realizuje volja naroda za nezavisnošću i demokratijom.
Premijer Hašim Tači je kazao da Kosovo danas ima Ustav kao plod volje naroda, a koji se zasniva na principima demokratije, jednakosti, vladavine prava, prava na imovinu i štiti od diskriminacije.
“Budućnost Kosova je svetla i sigurna, bićemo jedinstveni, ponosni i verni Ustavu, koji predstavlja sporazum između institucija i naroda kome služi”, rekao je Tači.
U kosovskoj javnosti se komentariše da je najveći izazov posle usvananja Ustava, njegovo sprovođenje u sredinama sa većinski srpskim stanovništvom. Politički predstavnici kosovskih Srba kažu da je Ustav neprihvatljiv jer promoviše državu Kosovo ali da ima rešenja koja su u skladu sa evropskim standardima.
Potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Kosova Rada Trajković kaže da je Ustav Kosova za Srbe neprihvatljiv u delu u kojem se govorio o političkim pitanjima.
“Ja mislim da se na žalost niko ne bavi suštinom teksta. Tekst Ustava, normalno taj politički deo je neprihvatljiv zato što definiše Kosovo i Metohiju kao državu, ali sam ustav, normativni akti, sve ono što je napisano je jedno korektno rešenje. Normalno potpuno u skladu sa zapadnim vrednostima”, izjavila je ona.
Na Kosovu je boravio i bivši izaslanik Evropske unije u pregovorima o statusu Volfgang Išinger. U međuvremenu američka ambasada je saopštila da je bivši izaslanik SAD Frenk Vizner planirao da dođe na Kosovo povodom proslave godišnjice Ustava ali da je sprečen zbog bolesti pa je uputio najiskrenije čestitke.
Ahtisari će učestvovati u radu Međunarodne upravljačke grupe za Kosovo, koja ima misiju da nadgleda ostvarivanje Ahtisarijevog plana o nadgledanoj nezavisnosti Kosova. Ustav Kosova se zasniva na rešenjima iz Plana Ahtisarija.
Skupština Kosova je usvojila Ustav 9. aprila a stupio je na snagu 15. juna prošle godine. Predsednik Kosova je proglasio 60 zakona koji su direktno vezani za plan bivšeg finskog predsednika. Plan Martija Ahtisarija nije prošao u Savetu bezbednosti zbog protivljenja Rusije, a taj Plan nije prihvatila ni Srbija.
Ne postoji mogućnost otvaranja novih pregovora o statusu Kosova, poručio je bivši glavni pregovarač za status Kosova.
“Veoma je važno je da je posao odrađen u skladu sa Planom. Postignut je napredak ali još puno toga ostaje da se uradi”, rekao je Ahtisari dodavši da se mora raditi na unutrašnjem i međunarodnom planu, ekonomskom razvoju i integraciji."
Nezavisnost Kosova je nepovratna i to je jasno potvrđeno od zemalja koje nastavljaju da priznaju Kosovo.
On je kazao da je danas Kosovo nezavisno, slobodno i demokratsko koje se zalaže za mir i jednaka prava za sve građane.
“Nezavisnost Kosova je nepovratna i to je jasno potvrđeno od zemalja koje nastavljaju da priznaju Kosovo. Ta realnost pozdrazumeva stabilnost ne samo za Kosovo već i za Balkan i Evropu”, rekao je dobitnik Nobelove nagrade za mir.
Ahtisari je pozdravio osnivanje Ustavnog suda, te članstvo Kosova u MMF-u i Svetskoj banci. Ostaje, kaže on, da se ojačaju institucije, otvore nova radna mesta i nastavi rad na priznanju Kosova. Prema njegovoj oceni na Kosovu kao demokastkom i multietničkom društvu, Srbi treba da iskoriste mogućnost i postanu učesnici procesa na centralnom i lokalnom nivou.
“Srbija i Kosovo će uvek biti susedi i saradnja će biti neizbežna. Srbija treba da prizna novu realnost i prihvati saradnju sa Kosovom”, rekao je on.
Predsednik Fatmir Sejdiu je na sednici Skupštine odlikovao Ahtisarija Zlatnom Medaljom Nezavisnosti zbog njegovog angažovanja na nezavisnosti Kosova. Sejdiu je u govoru u Skupštini podsetio da je Kosovo do sada priznalo 60 zemalja, sa mnogima su uspostavljeni bilateralni odnosi, i postalo član MMF-a i SB.
Institucije Republike Kosova su se obavezale da će sprovoditi Plan, Ustav i zakone, koji su proizašli iz Plana, a kojima se manjinama garantuju sva prava i slobode.
Sejdiu je istakao da su ojačale centralne i lokalne institucije, te da je očuvana bezbednost prema standardima NATO-a. Kosovo je pokazalo da je faktor mira i stabilnosti u regionu, kazao je Sejdiu i dodao.
“Institucije Republike Kosova su se obavezale da će sprovoditi Plan, Ustav i zakone, koji su proizašli iz Plana, a kojima se manjinama garantuju sva prava i slobode. Takođe mi smo spremni da uspostavimo dobre odnose sa svim zemljama a posebno sa susedima kako bismo zajedno bili spremni za evro-atlantske integracije”, rekao je Sejdiu i dodao da su institucije i građani zahvalni Ahtisariju i njegovim saradnicima što su omogućili da se realizuje volja naroda za nezavisnošću i demokratijom.
Premijer Hašim Tači je kazao da Kosovo danas ima Ustav kao plod volje naroda, a koji se zasniva na principima demokratije, jednakosti, vladavine prava, prava na imovinu i štiti od diskriminacije.
“Budućnost Kosova je svetla i sigurna, bićemo jedinstveni, ponosni i verni Ustavu, koji predstavlja sporazum između institucija i naroda kome služi”, rekao je Tači.
U kosovskoj javnosti se komentariše da je najveći izazov posle usvananja Ustava, njegovo sprovođenje u sredinama sa većinski srpskim stanovništvom. Politički predstavnici kosovskih Srba kažu da je Ustav neprihvatljiv jer promoviše državu Kosovo ali da ima rešenja koja su u skladu sa evropskim standardima.
Potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Kosova Rada Trajković kaže da je Ustav Kosova za Srbe neprihvatljiv u delu u kojem se govorio o političkim pitanjima.
“Ja mislim da se na žalost niko ne bavi suštinom teksta. Tekst Ustava, normalno taj politički deo je neprihvatljiv zato što definiše Kosovo i Metohiju kao državu, ali sam ustav, normativni akti, sve ono što je napisano je jedno korektno rešenje. Normalno potpuno u skladu sa zapadnim vrednostima”, izjavila je ona.
Na Kosovu je boravio i bivši izaslanik Evropske unije u pregovorima o statusu Volfgang Išinger. U međuvremenu američka ambasada je saopštila da je bivši izaslanik SAD Frenk Vizner planirao da dođe na Kosovo povodom proslave godišnjice Ustava ali da je sprečen zbog bolesti pa je uputio najiskrenije čestitke.
Ahtisari će učestvovati u radu Međunarodne upravljačke grupe za Kosovo, koja ima misiju da nadgleda ostvarivanje Ahtisarijevog plana o nadgledanoj nezavisnosti Kosova. Ustav Kosova se zasniva na rešenjima iz Plana Ahtisarija.
Skupština Kosova je usvojila Ustav 9. aprila a stupio je na snagu 15. juna prošle godine. Predsednik Kosova je proglasio 60 zakona koji su direktno vezani za plan bivšeg finskog predsednika. Plan Martija Ahtisarija nije prošao u Savetu bezbednosti zbog protivljenja Rusije, a taj Plan nije prihvatila ni Srbija.
