Vrhovni vođa Irana Ali Hamenei (Khamenei) je 8. januara Albaniju nazvao "zlom zemljom" na šta je reagovao albanski predsednik Ilir Meta.
Meta je na Tviteru napisao da "Albanija nije zla zemlja, već demokratska i koja je propatila zlo i neviđenu diktaturu, te su joj stoga ljudska prava sveta".
Komentar Mete je usledio nakon izjave Hameneija, koji je u ranije 8. januara govorio o "jednom malom, ali zlom evropskom mestu, u kojem Amerikanci sarađuju sa izdajnicima Irana protiv Islamske Republike", aludirajući na Albaniju, jer se smatra da je u toj zemlji smešteno oko 2.000 pripadnika iranskog opozicionog pokreta Mojahedin-e-Khalq (MEK).
Ova reakcija Hameneija je usledila nakon napada Irana na dve američke baze u Iraku 8. januara. Iranska televizija je saopštila da je ovaj napad osveta na odluku SAD-a da ubije komandanta elitnih snaga Qasema Soleimanija 3. januara.
U martu 2013. vlada Salija Berishe, bivšeg albanskog premijera, izrazila je spremnost da pruži utočište stotinama Iranaca koji su u to vreme bili u kampu Liria u Iraku. Do takvog stava je došlo na zahtev Sjedinjenih Država da Albanija pruži utočište Irancima iz kampa Liria.
Na osnovu podataka albanskog Instituta za statistike, Albanija je samo tokom 2018. godine odobrila boravišne dozvole za 2.223 osobe iz Irana.
Tokom svog govora, Hamenei je izrazio zabrinutost zbog uloge opozicionog pokreta MEK tokom protesta koji su se desili pre dva meseca u Iranu, usled porasta cene nafte.
Osvrćući se na prisutnost pripadnika ovog pokreta u Iranu i na posetu Džejmsa Džonsa (James Jones), savetnika za nacionalnu sigurnost bivšeg američkog predsednika Baraka Obame (Barack), pripadnicima MEK-a u tzv. zoni Ashraf-3 u Albaniji, iranski lider je rekao:
"Nekoliko dana pre ustanka, u jednom malom, zlom mesto u Evropi, jedan Amerikanac i jedan broj Iranaca su organizovali planove, što smo mi uvideli u incidentu nafte. U trenutku kada su demonstranti izašli na ulice, počele su neprijateljske operacije. Uništavanja, paljenja, ubijanja. Ovo je povratak poslu koju su ranije radili. I oni će nastaviti da čine takva dela i uradiće sve što mogu."
Džejms Džons se sastao sa liderom pokreta MEK, Marjam Rajavi (Mayram Rajavi) 19. novembra 2019. godine.
Inače, na internet stranici iranske opozicije, Kaleme, rečeno je da je najmanje 631 osoba ubijena tokom protesta koji su zadesili tu zemlju u novembru 2019. Reuters je izveštavao o 1.500 mrtvih, a Amnesty International više od 300. Iranske vlasti odbacile su te cifre.
- Broj poginulih u demonstracijama u Iranu porastao na više od 300
- SAD: Možda i više od 1.000 žrtava protesta u Iranu
U oktobru 2019. godine, albanska policija je saopštila da je 2018. sprečila jedan planirani napad od "terorističke ćelije", koju podržava Teheran, protiv protivnika iranskog režima u Albaniji.
Kako je rečeno, ta ćelija je "planirala teroristički akt u martu 2018.", ciljajući jedan verski praznik zajednice Bektaša u Tirani.
U decembru 2018. Albanija je isterala iranskog ambasadora Golamhoseina Mohamadnia (Gholamhossein Mohammadnia) i još jednog diplomatu, optužujući ih za "uključenost i aktivnostima koje škode bezbednost zemlje" i za "kršenje diplomatskog statusa".
Američki predsednik Donald Tramp (Trump) zahvalio se tada premijeru Albanije, Ediju Rami na proterivanju iranskog ambasadora iz Albanije.
"Hvala vam na vašem nepokolebljivom naporu da se suprotstavite Iranu i što ste reagovali na njihove destabilizujuće akcije i napore na ušutkivanju disidenata širom sveta“, rekao je.
Ministarstvo spoljnih poslova Irana je, međutim, odluku Albanije nazvalo "rezultatom kojeg su proizveli" Sjedinjene Američke Države, Izrael i neke "terorističke grupe". Portparol tog ministarstva, Bahram Gasemi (Ghasemi) je rekao da je sama Albanija žrtva tih napora.
