Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prilika da Rusija zaradi na klimatskim promenama


Fotografija snimljena s protivpožarnog aviona prikazuje šumski požar u Krasnojarskoj pokrajini u Sibiru 30. jula

Rusija je odlučila da se "prilagodi" klimatskim promenama u novoj godini ubrzavanjem razvojnih planova.

Kada ne gori, Sibir je poplavljen.

Permafrost na Dalekom severu nastavlja da se topi, dok se arktički led raspada.

Međutim na izmaku godine koja je podvukla probleme Rusije od globalnog zagrevanja, Moskva je pravila planove da se "prilagodi" klimatskim promenama – i da profitira na njima, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Ruski predsednik Vladimir Putin je na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare 19. decembra rekao da klimatske promene predstavljaju "veoma ozbiljne" izazove za Rusiju.

"Naše temperature rastu dva i po puta brže od globalnog proseka", rekao je Putin. "Mi smo, kao što znate, severna zemlja – 70 odsto naše teritorije se nalazi na severnim geografskim širinama. Imamo cele gradove iznad Arktičkog kruga koji su napravljeni na permafrostu. Ako počne da se topi, samo zamislite kakve posledice bi mogle da se pojave za nas. Veoma ozbiljne."

Ekološki govoreći, godina nije bila dobra

Rusija se u 2019. godini suočila s više ozbiljnih ekoloških izazova koje su mnogi zvaničnici pripisali globalnom zagrevanju.

U februaru je vanredno stanje proglašeno u Novoj Zemlji kada je taj severni arhipelag bio pod najezdom gladnih polarnih medveda koji nisu imali gde druge da odu pošto ih je stanjivanje santi leda primoralo da ostanu na zemlji.

U julu je južni sibirski region Irkutsk bio pod poplavama u kojima je umrlo 25 ljudi, dok je više od 10.000 primorano na evakuaciju.

A od juna do septembra, požari su besneli širom Sibira, nanevši štetu ruskoj privedi od najmanje 15 milijardi rublji (240 miliona dolara). Takvi požari se događaju svake godine i guverner ogromne Krasnojarske pokrajine Aleksandar Us je rekao da je "besmisleno" boriti se protiv njih, ali su požari 2019. bili među najvećim ikada.


Trajni gubitak permafrosta je, međutim, doneo neka interesantna otkrića u obliku praistorijskih zveri. Ali je takođe u atmosferu oslobodio štetne gasove s efektom staklene bašte i uništio infrastrukturu u oblastima bogatim resursima, godišnje koštajući Rusiju, kako se procenjuje, 50 milijardi do 150 milijardi rublji (800 miliona do 2,4 milijarde dolara).

Probijanje 'Novog Sueca'?

Arktički okean, koji opasuje ruske severne obale, zagreva se stopom dva puta većom od ostatka sveta, pokazuje godišnji izveštaj Arktičkog programa (Arctic Program).

Ruska Arktička komisije, međutim, umesto da brine, na sastanku krajem decembra u Murmansku u bazi Atomflota, podružnice državne nuklearne kompanije Rosatom, koja ima jedinu na svetu flotu ledolomaca na nuklearni pogon, gledala je kako da to unovči.

Glavna tema razgovora na sastanku s vladinim zvaničnima i šefovima državnih kompanija bilo je ispunjavanje ciljeva nove arktičke strategije koja treba da odredi kurs Rusije do 2035. godine.

"Jedan od glavnih zadataka", rekao je zamenik premijera Jurij Trutnjev, koji je takođe Putinov izaslanik za neke od najudaljenijih regiona, "jeste da ispunimo nalog za povećanje transporta robe uz Severni morski put na količinu od 80 miliona tona do 2024. godine".

Ta količina bi bila skoro dvostruko veća od tereta koji se trenutno prevozi kontejnerima uz 5.600 kilometara dugu rutu od Nove Zemlje do Beringovog moreuza, tokom ograničene sezone kada je prolazna usled toplog vremena.

Ideja iza rute Severnog morskog puta je da se iskoristi otvaranje arktičkih voda za isporuku tereta širom sveta uz velike uštede. Neki to porede sa Sueckim kanalom, koji je drastično promenio svetsku trgovinu smanjujući put od Evrope do Azije za hiljade kilometara, ali i opisuju kao konkurenciju 150 godina starom kanalu. Rosatom se sam nada da će do 2026. godine zaraditi 5,6 milijardi dolara.

Ipak, postoji problem.

Da bi to funkcionisalo, mora se postaviti nova infrastruktura za povećanje proizvodnje i izvoza nafte i prirodnog gasa, a potrebne su i garancije da se osigura da na ruti nema leda i da je bezbedna od potencijalnih pretnji.

Poplavljeno selo na jugu Sibira posle velike kiše u junu
Poplavljeno selo na jugu Sibira posle velike kiše u junu

Da bi očistila put, Rusija je krenula da agresivno povećava svoju flotu ledolomaca s pet brodova na nuklearni pogon.

"Arktika", prvi ogromni novi ledolomac koju je naručio Atomflot, počela je morske probe u decembru i očekuje se da će ući u službu na leto 2020. Još dva će biti spremna 2024. i 2026. godine, a u avgustu je potpisan ugovor u vrednosti od 1,5 milijardi dolara za dodatna dva.

Da bi ih napunila, Rusija planira da razvije nova naftna i gasa polja na dalekom severu.

Novatek, koji je postao jedan od najvećih ruskih proizvođača tečnog prirodnog gasa (LNG) pre dve godine kada je uključio svoje postrojenje u Jamalo-Nanecki autonomnom okrugu, sada radi na otvaranju novog postrojenje u regionu u vrednosti od 21 milijarde dolara, poznatom kao LNG-2.

Međutim, Novateku je odbijeno finansiranje od države, koja želi da se osloni na poreske olakšice za podsticanje privatnih investicija od 15 hiljada milijardi rublji (242 milijarde dolara) na Arktiku i Dalekom istoku.

Ledolomac "Arktika" bi trebalo da uđe u službu na leto 2020.
Ledolomac "Arktika" bi trebalo da uđe u službu na leto 2020.

Novi izvori nafte su takođe od značaja.

Ministar energetike Aleksandar Novak upozorio je u septembru da je Rusija samo na tri godine od vrhunca u proizvodnji nafte, uz opasnost da proizvodnja krene da pada osim ako se ne iskoriste ogromni arktički resursi.

Da bi pomogla pogon za naftne bušotine u region Čukotka na Dalekom istoku, preko puta Aljaske, Rusija je pokrenula "Akademik Lomonosov", svoju prvu ploveću nuklearnu elektranu.

Dok je Grinpis (Greenpeace) ocenio da je to "nuklearni Titanik", Rosatom je prilikom njenog pokretanja u decembru hvalio elektranu kao "uporište razvoja zapadne Čukotke i ključnu vezu na Severnom morskom putu".

Konačno, da bi štitila sve to, Rusija je pokrenula veliki vojno angažovanje.

U septembru je postavila sistem S-400 na Novoj Zemlji u okviru šireg plana da stavi Arktik pod "svod" vazdušne odbrane.

Šest novih vojnih baza je ustanovljene na ruskom dalekom severu i vojska je porinula svoje naoružane nuklearne ledolomce.

Loše i kad je dobro

Čak i kada postoji razlog za slavlje kad je reč o životnoj sredini u Rusiji, postoje razlozi i za brigu. Angažovanjem "Akademika Lomonosova", na primer, Rosatom je mogao da ugasi zastarelu nuklearnu elektranu Bilibino, kao i staru termoelektranu.

Ali dodavanje novih reaktora na brodovima doprinelo je da Arktik lako postane "najnuklearizovaniji" okean u svetu, povećavaju strahove od akcidenata koji bi mogli uništiti osetljiv biodiverzitet regiona.

Ruska ploveća nuklearna elektrana "Akademik Lomonosov" izlazi iz baze u Murmansku za plovidbu Severnim morskim putem do Čukotke, 23. avgust
Ruska ploveća nuklearna elektrana "Akademik Lomonosov" izlazi iz baze u Murmansku za plovidbu Severnim morskim putem do Čukotke, 23. avgust

A otkriće novih ostrva na arhipelagu Nova Zemlja u oktobru je delovalo kao Pirova pobeda, imajući u vidu da su se pojavila kao posledica globalnog zagrevanja.

"Ranije su tu bili glečeri, ali je topljenje leda dovelo do pojave ostrva", rekao je 22. oktobra viceadmiral Aleksandar Mojsejev koji je predvodio ekspediciju.

Šef protivpožarnog programa Grinpis Rusije Grigorij Kuksin rekao je za Ruski servis RSE-a da je Rusija "najvažnija teritoriju s tačke gledanja očuvanja klime planete".

Međutim, dok se Rusija priprema da ima snažniji glas posle preuzimanja dvogodišnjeg predsedavanja međuvladinim Arktičkim savetom 2021. godine, rezolucije koje dolaze iz Moskve bi mogle biti razlog za zabrinutost.

Zalutali polarni medved viđen je u junu u industrijskom gradu Norilsk, stotinama kilometara od svog prirodnog staništa
Zalutali polarni medved viđen je u junu u industrijskom gradu Norilsk, stotinama kilometara od svog prirodnog staništa

Govoreći o klimatskim promenama na Arktičkom formu 2017. godine Putin je rekao da cilj "nije da se zaustave... zato što je to nemoguće, pošto bi mogle biti povezane s nekim globalnim ciklusima na Zemlji ili čak na planetarnom nivou", nasuprot s aktivnostima ljudi.

"(Cilj) je nekako se prilagoditi njima", rekao je on.

Putin je izneo sličnu izjavu na konferenciji za novinare ovog meseca, tvrdeći da je "veoma taško, ako je uopšte moguće, kvantifikovati uticaj ljudi na globalne klimatske promene".

On je, međutim, priznao da klimatske promene izazivaju "povećanje broja različitih prirodnih katastrofa: požara, poplava i tako dalje", dodajući da "to nas direktno pogađa" i obećao "preduzimanje mera za minimiziranje posledica tih promena".

XS
SM
MD
LG