Dostupni linkovi

Roditelji: Zakon o nestalim bebama šupalj kao švajcarski sir


Prvi slučajevi nestalih beba u Srbiji, kako je rečeno na ovoj raspravi, datiraju iz 60-ih godina prošlog veka, a najviše ih je bilo 70-ih i 80-ih godina (ilustrativna fotografija)

Ovakav zakon ne sme u Skupštinu, poručili su roditelji nestalih beba u Srbiji. Oni su na javnom slušanju u parlamentu zatražili od vlasti hitno povlačenje zakonskog predloga od kog su očekivali da razreši sumnje da je stotine novorođenčadi poslednjih decenija ukradeno iz porodilišta u Srbiji.

„Poštovana gospodo iz Vlade, poštovani poslanici, sada ću ovo da pocepam. Ovo što sam pocepao je smejurija, bolje bi ga napravili studenti prve godine prava. Donesite zakon o ukradenim bebama“, poručio je Vladimir Čičarević, iz udruženja Roditelji nestalih beba Srbije.

On je pred punom skupštinskom salom pocepao predlog zakona o nestalim bebama i ustvrdio da već pet godina institucijama bezuspešno šalje dopise da se radi o međunarodnoj trgovini decom.

„Sram da vas bude, deca vam se kradu iz porodilišta. Nemojte da se pravite ludi. Ko je iz ministarstva policije ovde, ko je iz Ministarstva zdravlja, gde ste kukavice, sram da vas bude“, rekao je Čičarević.

Suze, emotivna obraćanja i teške reči obeležili su prvo zvanično obraćanje roditelja vlasti nakon više od dvadeset godina kada su prvi put javno izneli sumnje da su im deca oduzeta pri porođaju.

Ana Pejić, iz Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, rekla je da je vlast gluva na ovu temu i predlog nazvala „falš zakonom“.

„Ostavljeno je gospodi u vlasti da manipuliše članovima zakona i da donesu takve odluke koje će glasiti ovako – dece nema i dalje. Ja potpisujem da po ovom zakonu nijedan slučaj nećemo rešiti“, navela je Pejić.

Osnovne primedbe predstavnika roditeljskih udruženja su da ovim aktom, koji se u originalu zove „Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji“, kako tvrde, su da ne predviđa istragu i krivično kažnjavanje odgovornih za krađu beba, već samo sudsko ustanovljavanje statusa deteta, odnosno da li je živo, nestalo ili preminulo, kao i to što je rukovođenje DNK bazom na osnovu koje bi se rešavali sumnjivi slučajevi u ekskluzivnoj nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.


Poslanica Tatjana Macura, koja se godinama zalaže za „lex specialis“ o nestalim bebama, izjavila je da je predloženi zakon šupalj kao švajcarski sir i zaplakala.

„To je komentar jednog od udruženja roditelja. Zato što će roditelje dovesti u situaciju da nadoknade njihov bol određenom sumom novca tako što će reći da je nemoguće sprovesti istragu i da je u tom smislu njihova priča završena“, istakla je Macura.

Da Srbija isplati 10.000 evra majci Zorici Jovanović, čija je tek rođena beba 1983. godine nestala iz državnog porodilišta u Ćupriji, po njenoj tužbi odlučio je Sud za ljudska prava u Strazburu početkom 2013. godine zbog povrede prava na poštovanje porodičnog života jer taj slučaj nije rasvetljen. Po nalogu te institucije, od tada je Srbija bila obavezna da donese zakon kojim bi se rešio problem dece nestale na rođenju. Uz kašnjenje od sedam godina ovaj predlog zakona u Skupštini našao se bez javne rasprave i usvojenih mišljenja i predloga roditelja, kako smatraju, samo zato što je to tražio Strazbur.


Radiša Pavlović, iz Udruženja za istinu i pravdu o bebama, preneo je zajednički zahtev roditelja da se formira specijalno tužilaštvo za istragu o nestaloj deci.

„Mi se suočavamo sa opasnim ljudima. Oni bi da zaustave naše istrage. Mogu samo da nas pobiju, mi nećemo stati. Ako mi dokažemo organizovani kriminal, ko ste vi da nas usmeravate da ne tražimo odgovornost“, rekao je Pavlović.

Pred sudom u Strazburu 2013. bilo je oko 100 tužbi roditelja iz Srbije koji sumnjaju da su im bebe ukradene u bolnicama i prodate imućnim parovima nakon što su bez obrazloženja i medicinskih dokaza proglašene umrlim.

Fredrik Sundberg, rukovodilac Odeljenja za izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava, prisustvovao je ovoj raspravi u Beogradu gde je rekao da bi donošenje zakona bilo samo početak rešavanja ovog pitanja i na kritike odgovorio konstatacijom da predstavlja odluke 46 zemalja u Savetu Evrope:

„Ovaj zakon je tu da obezbedi odštetu onima koji su propatili što u određeno vreme nisu sprovedene istrage ili nisu dovele do rezultata. Ne bih detaljno ulazio u sugestije koje su iznete, mada mnoge od njih mogu lako da se nađu u predloženom zakonu. Glavna stvar je DNK baza. Razumemo sugestije roditelja i slažemo se da bi njeno vođenje trebalo da bude nezavisno“.

Predstavnici Skupštine Srbije i Ministarstva pravde ovom prilikom roditeljima su posebno naglasili da zakon može biti usvojen ali i ne, da poslanici mogu da predlože amandmane, kao i da institucije tokom aktuelne vlasti nisu krive za nastali problem.

Goran Belojević, profesor beogradskog Medicinskog fakulteta koji zajedno sa suprugom sumnja da im je kćerka oteta po rođenju 17. februara 1982. u porodilištu u Čačku, pozvao je moguće počinioce da se oglase porukom nakon koje je u sali nastao muk.

„Udarili ste na srpske majke i njihova novorođena čeda. Udarili ste na boga. Stići će vas kazna, nigde nećete naći mir. Neće vas zaštititi korumpirani srpski političari i njihova privatna država“, rekao je Belojević.

Prvi slučajevi nestalih beba u Srbiji, kako je rečeno na ovoj raspravi, datiraju iz 60-ih godina prošlog veka, a najviše ih je bilo 70-ih i 80-ih godina.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG