Pišu: Mark Krotov i Ognjen Zorić
U prvoj reakciji od izbijanja afere, američki Stejt department je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) izrazio zabrinutost zbog izveštaja o ruskom uplitanju u Srbiji.
"Zabrinuti smo zbog izveštaja o nepriličnom ruskom uplitanju u Srbiji. Sjedinjene Države podržavaju napore Srbije da istraži ovaj incident i podstiču Vladu da odgovorne za ove nezakonite aktivnosti smatra odgovornim, u skladu sa vladavinom zakona", rekao je portparol Stejt departmenta RSE.
U Kremlju se raduju predstojećoj poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Rusiji i nadaju se da ništa neće baciti senku na nju, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Novo saopštenje je iz Kremlja stiglo dan nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, održane u Beogradu povodom objavljivanja snimka na kojem se vidi kako čovek identifikovan kao potpukovnik Georgi Kleban, pripadnik Ruske vojno obaveštajne službe (GRU) daje novac čoveku za koga je Vučić rekao da je penzionisani pripadnik Vojske Srbije sa inicijalima Z.K.
"Potvrđujemo da su u toku pripreme za posetu i radujemo joj se. Verujemo da je ona izuzetno važna. Svesni smo činjenice da postoje određene strane koje bi volele unapred da prekinu tu posetu i ubeđeni smo da to neće moći da učine", rekao je Peskov novinarima, prenela je agencija Tass.
Ovo je druga reakcija iz Kremlja, nakon otvaranja afere. Takođe, Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, objavljivanje snimka nazvala je "provokacijom uoči sastanka na najvišem nivou", ali je istovremeno, kako je prenela agencija Beta, rekla i da "ne razume saopštenje srpske vlade da je situacija veoma ozbiljna".
Da li će Vučić i Putin razgovarati o aferi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u petak za TV Prva da će u decembru u Sočiju razgovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom "kao i uvek otvoreno o svemu", istakavši da veruje da je Rusija Srbiji iskren prijatelj i dobar partner. Upitan da li će se razgovarati i o aferi koja se označava špijunskom, a u koju je uključena Rusija, Vučić je rekao da "na sastanku nije sam i da je predsednik Putin taj koji će imati svoje teme za razgovor".
"Mi smo spremni da razgovaramo na svaku od tih tema. U svakom slučaju želimo da gradimo dobre, najbolje moguće odnose sa Ruskom Federacijom uz međusobno poštovanje i poverenje", izjavio je Vučić.
Pretnje novinaru portala Bellingcat
U međuvremenu je Christo Grozev, novinar Bellingcat istraživačke otvorene platforme koji je prvi i objavio sporni snimak, saopštio da dobija pretnje.
Šta je poznato?
Nakon sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije 21. novembra, predsednik Vučič je rekao da su u više navrata "konstatovali, dokumentovali fotografijama, video i audio zapisima Klebanove kontakte sa pripadnicima Vojske Srbije".
Kako je precizirao, zabeleženo je deset Klebanovih susreta sa ukupno tri lica, ali je naveo i da Kleban nije bio jedini ruski obaveštajac, a da su kontakti ostvareni sa ukupno devetoro pripadnika oružanih snaga Srbije.
Šta je nejasno?
Ipak mnogi drugi detalji o aferi koja se označava kao špijunska - a koja je otvorena nakon što je 17. novembra objavljen sporni snimak o kome je RSE izveštavao – javnosti nisu poznati ni nakon obraćanja predsednika. Pre svega, kako u razgovoru za RSE primećuje Predrag Petrović, izvršni direktor nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ne zna se da li je i šta dato za novac koji ruski obaveštajac na snimku daje čoveku iz Srbije.
"Niti znamo šta su oni razmenjivali, niti koji je cilj tih sastanaka – pošto ih je navodno bilo više – dakle, koje su bile stvarne namere te akcije osim onih uopštenih da se utiče na odlučivanje i prikupljanje obaveštajnih podatka koje je u opisu svake službe bezbednosti", rekao je Petrović za RSE.
Pogled iz Rusije
Roman Dobrokhotov, urednik ruskog sajta Insajder koji je i sam uradio više istraživanja vezanih za rusku obaveštajnu službu za RSE je ocenio "da su se specijalne službe Srbije ponele profesionalno, a da je političko rukovodstvo uplašeno", te da je jasno da je Vučiću "glavni zadatak bio da pokuša da nekako reši nastalu situaciju, a da se ne svađa sa Moskvom".
Politički i racionalno, to se može razumeti, ali više me zanima kakva će biti reakcija građana Srbije, na takvu slabost svog vođe i na takvo klečenje pred Moskvom. To je jednostavno neverovatno.- Roman Dobrokhotov, urednik ruskog sajta Insajder
"Politički i racionalno, to se može razumeti, ali više me zanima kakva će biti reakcija građana Srbije, na takvu slabost svog vođe i na takvo klečenje pred Moskvom. To je jednostavno neverovatno. Rusija odavno i otvoreno u balkanskim zemljama vodi 'informacioni rat'. Zadatak Rusije je, u stvari, da oduzme suverenitet Srbiji i drugim balkanskim zemljama i da učini sve kako ne bi dospele pod okrilje NATO. Jer ako se to dogodi, oni će s Rusijom moći da razgovaraju jednako direktno i otvoreno kao što, na primer, to rade baltičke zemlje i zemlje Istočne Evrope jer više nisu u opasnosti. Putin se plaši da će se isto dogoditi i na Balkanu", ocenio je Dobrokhotov.
Šta je u fokusu ruske obaveštajne službe
Predrag Petrović objašnjava i da su predmet interesovanja obaveštajnih službi uglavnom politički i ekonomski interesi njihovih država, a da se, kada je Rusija u pitanju, može pretpostaviti da je u fokusu rešavanje pitanja Kosova.
"Već je opšte mesto da Rusiji ne dogovara brzo rešavanje Kosova i da bi njima u interesu najviše bilo postojanje tog zamrznutog konflikta, tako da oni mogu da ga odmrzavaju kako njima to odgovara. I u tom smislu, oni pokušavaju da uspostave sve te neke veze, da iskoriste sentiment koji postoji u društvu u Srbiji i sa tim u vezi jačaju i veze sa desničarskim organizacijama", kaže Petrović.
Budućnost srpsko-ruskih odnosa
Snimak navodnog špijunskog delovanja ruskih službi u Srbije je međutim upravo nametnuo pitanje budućih, do tada decenijama ni na jedan način ne uzdrmanih odnosa sa Rusijom. Upravo je tu temu istakao i predsednik Vučić, koji je javnost uveravao da se ti odnosi neće menjati, da Srbija ne želi "novu 1948. godinu", aludirajući time na Rezoluciju Informbiroa kojom je ozvaničen raskol Titove Jugoslavije i Staljinovog Sovjetskog Saveza ističući i kako smatra da predsednik Rusije Vladimir Putin o svemu tome "nije bio obavešten".
Ruskom ambasadoru u Beogradu je ipak, kako je sam rekao, uputio pitanje - zašto? Upitan da li će to isto pitati i Putina, Vučić je za TV Prva u petak rekao – šta ću da razgovaram sa predsednikom Putinom, to je za nas dvojicu. U četiri oka ćemo da razgovaramo.
Novinar iz Moskve Roman Dobrokhotov ukazuje međutim da GRU ne može da izvodi operacije bez znanja vrhovnog komandanta, odnosno u ovom slučaju Vladimira Putina.
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ne veruje ipak da bi aktuelna afera, sudeći barem na osnovnu informacija koje su javnosti dostupne, mogla da uzdrma odnose Rusije i Srbije.
"I u drugim državama su ruski agenti hvatani, negde su bili čak i procesuirani, pa to nije drastično poremetilo odnose dve države. Tako da, interesi i Rusije i Srbije su mnogo ozbiljniji od ove afere. Ono što može da poremeti odnose Rusije i Srbije jeste da li Srbija zapravo želi da se približava zapadu ili Rusiji. Ukoliko je strateški interes Srbije da ulazi u EU i da pripada zajednici zapadnih država, onda će morati i da na drugačiji način reguliše odnose i interese sa Ruskom Federacijom", navodi Petrović.
Da li je špijunska afera zasenila ostale
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je javnosti saopštio da se događaj sa snimka, čiju je autentičnost nešto ranije potvrdila Bezbednosno informativna agencija (BIA), a o kome je RSE izvestio 18. novembra 2019. godine, odigrao 24. decembra 2018. godine. Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku postavlja pitanje zašto se čekalo gotovo godinu dana da se taj snimak objavi i zašto je Savet za nacionalnu bezbednost zasedao četiri dana nakon što se snimak prvi put pojavio na internetu.
Da je nešto bilo toliko urgentno, sama sednica Saveta za nacionalnu bezbednost bila bi održana taj dan kada je snimak objavljen ili dan kasnije, ne bi se čekalo da se na primer istog dana odlučuje o doktoratu Siniše Malog.- Predrag Petrović, Beogradski centar za bezbednosnu politiku
"Da je nešto bilo toliko urgentno, sama sednica Saveta za nacionalnu bezbednost bila bi održana taj dan kada je snimak objavljen ili dan kasnije, ne bi se čekalo da se na primer istog dana odlučuje o doktoratu (ministra finansija Srbije) Siniše Malog. Tako da meni to sve izgleda kao odlična prilika da se neke afere koje u poslednjem momentu pogađaju Srpsku naprednu stranku, pokušaju da se skrajnu i zataškaju – afera ’Krušik’, plagirani doktorat…", rekao je Petrović ocenivši i da smatra da je, na osnovnu dostupnih informacija, u pitanju špijunsko delovanje „niskog profila“, odnosno da nije bio planiran nikakav prevrat ili nešto slično.
Afera ’Krušik’ koju Petrović pominje, odnosi se na moguću korupciju u fabrici namenske industrije "Krušik" iz Valjeva, dok je Univerzitet u Beogradu 21. novembra doneo odluku da je doktorat ministra finansija plagijat.
Slična iskustva
Stručnjak za bezbednost iz Beograda, Predrag Petrović istovremeno podseća na događaj iz Holandije 2018. godine, kada su tamošnje vlasti saopštile da su otkrile četvoricu agenata ruske obaveštajne službe, čiji je zadatak navodno bilo hakovanje i ometanje međunarodnih organizacija, uključujući Organizaciju za prevenciju hemijskog oružja (OPCV) i holandsku istragu o obaranju putničkog aviona kompanije Malaysia Airlines u zoni sukoba u istočnoj Ukrajini.
Agenti su, kako je tada saopšteno, proterani iz Holandije, a javnost je, kako ukazuje Petrović, bila upoznata sa svim detaljima tog slučaja.
Informacije koje je dobila javnost u Srbiji, po njegovom mišljenju, mogu se oceniti kao opšta mesta
Facebook Forum