Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Protest zbog zagađenog Beograda


‘Maske, jer ne može da se diše’
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:11 0:00

‘Maske, jer ne može da se diše’

Građanski protest zbog zagađenja vazduha u Beogradu održan je večeras u glavnom gradu Srbije.

„Poslednjih devet godina vazduh nas bukvalno ubija. Zdravlje naše dece i naši životi ugroženi su hroničnom nebrigom predstavnika institucija“, rekao je Vladimir Radojičić, iz inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

Građani su, nakon uvodnih govora, na ulazu u gradsku skupštinu vlasti predali zahteve pod naslovom „Hitne mere za unapređenje kvaliteta vazduha i zaštite stanovništva Beograda i Srbije“.

Nakon protestne šetnje do Vlade Srbije iste zahteve su javno predočili republičkim vlastima. U tekstu u 12 tačaka predložene su sledeće mere:

Redovno i tačno informisanje građana o kvalitetu vazduha, uvođenje „par-nepar“ sistema vožnje automobila na osnovu broja registarskih tablica u danima ekstremnog zagađenja, privremeno zatvaranje škola i vrtića u najugroženijim delovima grada, zaštita osetljivih kategorija stanovništva, poboljšanje javnog transporta i smanjenje automobilskog saobraćaja, obezbediti uslove za kretanje pešačenjem i biciklima, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, povećanje gasifikacije i smanjenje broja individualnih ložišta, pošumljavanje i ozelenjavanje grada, striktna kontrola zagađivača, objektivno izveštavanje o zagađenju vazduha i odustajanje od štetnih projekata koji bi dodatno zagadili Beograd „kao što je izgradnja spalionice u Vinči“.

Prema podacima specijalizovane aplikacije Air Visual, Beograd je 21. oktobra 2019. bio najzagađeniji grad na svetu, dok je u poslednjoj sedmici meseca na toj neslavnoj listi bio kotiran u prvih deset, ispred gradova poznatih po problemu nečistog vazduha kao što su Džakarta, Karači, Peking, Lahore ili Delhi.

Filip Radović, direktor Agencije Srbije za zaštitu životne sredine, izjavio je za Radio-televiziju Srbije da da je upoznat sa podacima koji je objavio strani sajt.

“Građani ne treba da veruju tim podacima jer se oni razlikuju od podataka koje objavljuje Evropska komisija za merenje kvaliteta vazduha. Preporuka je da građani slušaju upozorenja i preporuke zvaničnih državnih ustanova”, rekao je Radović 22. oktobra.

Dok iz nadležnih ustanova u Srbiji objašnjavaju da iz više razloga podaci Air Visual-a ne mogu biti validni, merenja Agencije za zaštitu životne sredine pokazala su 27.oktobra da je vazduh tog dana bio u delovima Beograda, Novog Sada, Užica, Valjeva, Pančeva i Subotice “jako zagađen”, što je oznaka za peti i najveći stepen zagađenja koje meri ta Agencija.

Agencija za zaštitu životne sredine saopštila je na osnovu njenih podataka da prosečne vrednosti zagađenja u godini pokazuju da stanje nije alarmantno i da se problemi javljaju samo nekoliko dana godišnje.

“Većina pomenutih aplikacija prikazuje indeks kvaliteta vazduha na časovnom nivou za stotine gradova na planeti uključujući i gradove u Srbiji, preuzimajući podatke sa našeg sajta automatski, što ne podleže našoj kontroli. Dalja kalkulacija tim podacima radi računanja različito definisanih indeksa zagađenja je automatski proces, tako da je van naše provere. Zbog tog razloga upoređivanje takvih indeksa sa podacima iz našeg monitoringa može dovesti do zablude korisnika aplikacije”, saopštila je Agencija Srbije za zaštitu životne sredine.

Pojedini stručnjaci su za medije u Srbiji ocenili da se u rubrici “crveno” internacionalnog portala Air Visual, koji podatke objavljuje na osnovu stanja na lokalnim senzorima, Beograd našao zbog loših meteoroloških prilika, hladnih noći i toplih dana bez vetra, gustog saobraćaja, industrije, paljenja strnjike na njivama i početka grejne sezone u kojoj deo stanovništva loži ugalj, drva i naftu.

Za zdravlje građana, kako su objasnili pulmolozi, najveći problem predstavljaju PM-10 čestice “koje su sastavljene od smoga, čađi i teških metala”. Prema podacima Ministarstva Srbije za zaštitu životne sredine, vrednost tih elemenata u vazduhu duplo je veća od dozvoljene više od 100 dana godišnje u Pančevu, Užicu, Valjevu, Kraljevu i Kragujevcu.

U najzagađenijim zonama građani se, kako govore lekarima, žale na otežano disanje, glavobolju i miris olova i čađi u vazduhu, dok se krajem oktobra zagađenje u Beogradu moglo videti kao izmaglica u jutarnjim satima.

Svake godine u Srbiji umre oko 6.000 ljudi od respiratornih bolesti koje imaju veze sa kvalitetom vazduha, govore podaci Svetske zdravstvene organizacije koji su objavljeni u junu 2018. u Beogradu na konferenciji "Sprovođenje evropskog procesa životne sredine i zdravlja u Republici Srbiji".

Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, pre nego što pristupi Evropskoj uniji Srbija mora da uloži 15 milijardi evra u ekologiju, regulisanje pitanja očuvanja okoline i smenjenje emisije štetnih gasova.

Fiskalni savet Srbije, nezavisna državna institucija, procenila je, i to objavila u svom poslednjem izveštaju u oktobru, da bi srpska Vlada 1,3 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) trebalo da uloži u rešavanje problema životne sredine, uključujući zagađenje vazduha i nedostatak postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

XS
SM
MD
LG