Bez obzira na to što Aleksandar Obradović nije poštovao proceduru u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, kada je dokumenta koja ukazuju na moguću korupciju u fabrici namenske industrije “Krušik” dostavio medijima, tužilaštvo i drugi nadležni organi trebalo bi da ispitaju da li je bilo zaključivanja štetnih ugovora po „Krušik“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) programski direktor nevladine organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić.
„Pravila koja propisuje Zakon o zaštiti uzbunjivača, odnosno konkretno član 20. tog zakona su od uticaja jedino na pitanje da li će na osnovu tog zakona konkretan uzbunjivač dobiti zaštitu ili ne. Ta pravila ne bi trebalo ni na koji način da utiču na postupanje tužilaca i drugih državnih organa u vezi sa ispitivanjem onih sumnji koje proizilaze iz obelodanjenih dokumenata“, objašnjava Nenadić.
On takođe navodi da se ne može govoriti o „izmišljenoj aferi“, što je izraz koji je 20. oktobra u svojoj izjavi za slučaj „Krušik“ upotrebio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sve dok tužilaštvo i drugi nadležni organi ne urade svoj posao.
Predmet istrage čovek, a ne korupcija
Više od mesec dana nakon što su u javnost dospele informacije o tome kako je kompanija „GIM“, koja se dovodi u vezu sa Brankom Stefanovićem, ocem ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića, kupovala oružje od „Krušika“ po povlašćenim cenama u odnosu na državno preduzeće „Jugoimport SDPR“, predmet istrage nadležnih organa je Aleksandar Obradović, zaposleni u fabrici „Krušik“ koji je obelodanio te informacije, a ne mogući slučaj korupcije koji proizilazi iz objavljenih dokumenata.
Nadležni organi i institucije, u ovom slučaju – Više javno tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Agencija za borbu protiv korupcije nisu preduzeli ništa povodom navoda o korupciji u fabrici „Krušik“. Nisu dostavili ni odgovore na pitanja RSE ovim povodom.
Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija“, koja svoje aktivnosti usmerava ka borbi protiv korupcije, navodi da tek tada bi nadležni organi uradili svoj posao, moglo bi se govoriti o tome „da li iza svega toga stoji neka štetna radnja ili interesi tog preduzeća i države nisu bili oštećeni“.
Za to vreme, Aleksandar Obradović se od 14. oktobra odlukom Višeg suda u Beogradu nalazi u kućnom pritvoru. Prethodno je boravio u Centralnom zatvoru u Beogradu nakon što je 18. septembra uhapšen na svom radnom mestu pod sumnjom da je počinio krivično delo odavanje poslovne tajne.
Hapšenje je usledilo tri dana nakon što je specijalizovani međunarodni portal „Arms Watch” na osnovu dokumenata koje je dostavio Obradović, pisao da je privatna kompanija „GIM“ koju je zastupao Branko Stefanović kupovala oružje po povlašćenim cenama čak u odnosu na državnu firmu.
Za delo koje se Obradoviću stavlja na teret zaprećena je kazna zatvora od dve do deset godina.
„Slučaj Aleksandra Obradovića“, kaže Nenadić, „trebalo bi da posluži kao dobar razlog da se sam Zakon o zaštiti uzbunjivača popravi tako da ta zaštita bude efikasnije nego što je sada“.
„Uzbunjivač u ovom slučaju, nažalost, ne može da se pozove na zaštitu iz tog zakona zbog toga što Zakon o zaštiti uzbunjivača u članu 20. predviđa zabranu obelodanjivanja podataka koji su označeni kao tajni. Međutim, on vrlo verovatno može da se pozove na odredbe drugih propisa, poput Zakona o privrednim društvima ili Zakona o zaštiti poslovne tajne, i da se na taj način slučaj reši povoljno po njega“, navodi Nenadić.
Povlašćene cene i otac ministra policije Srbije
Poslovna dokumentacija fabrike „Krušik“ koju je medijima dostavio Obradović ukazuje da je privatna kompanija „GIM“ kupovala oružje od „Krušika“ po znatno nižim cenama od drugih „Krušikovih“ kupaca. Prema navodima portala „Arms Watch“, koji se poziva na zvanična dokumenta fabrike „Krušik“, cena po kojoj je privatna kompanija „GIM“ kupovala oružje značajno je niža čak i od cene koju je za istu robu plaćala državna firma „Jugoimport SDPR“.
„Krušik“ je na taj način oštećen za stotine hiljada američkih dolara u korist privatne kompanije „GIM“.
Dokumenta do kojih je došao Obradović, a koja su objavili mediji ukazuju i na veze Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića sa kompanijom „GIM“.
U pismu te kompanije od 27. aprila 2017. upućenom fabrici „Krušik“ navedena su imena trojice predstavnika kompanije „GIM“ i trojice predstavnika saudijske kompanije „Raniad Al Jazira“ koji su posetili fabriku kako bi izvršili inspekciju naručene robe. Među predstavnicima kompanije „GIM“ u tom dokumentu naveden je Branko Stefanović.
U svojoj izjavi od 15. oktobra 2019. za BIRN Aleksandar Obradović je rekao da ništa nije slagao niti falsifikovao.
„Ovo su činjenice - i to samo deo činjenica - o poslovanju Krušika. Tvrdim da je u pitanju sistematsko isisavanje novca od strane države iz ove firme. Mene su zanimala samo dokumenta koja se tiču korupcije“, izjavio je tada Obradović.
Da pažnju sa Obradovića treba usmeriti na informacije koje je izneo u javnosti, poručio je i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović. U izjavi agenciji Fonet od 20. oktobra Marinović je rekao da Aleksandar Obradović strogo formalno, „nije uzbunjivač“, ali da bi, s obzirom na sadržinu onoga što je obznanio, to mogao biti, jer informacije koje je izneo predstavljaju „informacije od javnog značaja“.
Facebook Forum