Broj upada na indijansku zemlju u Brazilu drastično je porastao tokom prvih devet meseci vlasti ekstremno desničarskog predsednika Žaira Bolsonara, saopštila je agencija brazilske katoličke crkve, prenosi Asošijejted Press.
Misionarski urođenički savet je naveo da su najveći broj upada počinili ilegalni rudari, drvoseče i oni koji tragaju za drugim prirodnim resursima.
Savet je zabeležio najmanje 160 slučajeva "upada, ilegalne eksploatacije prirodnih resursa i nanošenja štete nasledju" na indijanskim zemljama u prvih devet meseci ove godine. Prošle godine, kada je na vlasti bio konzervativac Mišel Temer, zabeleženo je 111 narušavanja rezervata.
- Amazonsko pleme se sprema za borbu s ilegalnim drvosečamaUbijen borac za prava amazonskih urođenika
- Ubijen borac za prava amazonskih urođenika
- Uloga Amazonije u klimatskim promjenama
Bolsonaro, koga podržava brazilski moćni agroindustrijski sektor, često se žalio da indijanski rezervati zauzimaju preveliki deo Brazila i da razvoj treba da teče lakše. Kritičari tvrde da takvi stavovi ohrabruju one koji žele da se od rezervata okoriste.
Katolički sveštenik Roke Paloski, predsedavajući Saveta, rekao je novinarima da Bolsonarova "agresivna retorika hrani nasilje nad urodjeničkom zemljom i plemenima".
U izveštaju saveta je navedeno da su u 2018. upadi u rezervate zabeleženi u 13 od 26 brazilskih saveznih država, a da je ove godine taj broj porastao na 19.
Koordinator izveštaja Roberto Libgot je rekao da je trenutna situacija "više zabrinjavajuća za autohtono stanovništvo nego za vreme svih prethodnih vlada".
Bolsonaro je u svom prvom govoru pred Generalnom skupštinom UN negirao da njegova vlada radi protiv autohtonih naroda i tvrdio da neprofitne organizacije i strane sile koriste ta plemena kao oruđe za narušavanje suvereniteta Brazila u Amazoniji.
"One koji nas napadaju nije briga za autohtone narode nego za mineralna bogatstva", rekao je Bolsonaro u UN. Njegovo obećanje da će sprečiti jasno označavanje indijanske zemlje izazvalo je kritike Amnesti internešenela.
"Nastavićemo da tražimo od vlasti da ispune svoje ustavne obaveze i obaveze po osnovu mejdunarodnog humanitarnog prava da obeleže i zaštite indijanske zemlje", navela je ta nevladina organizacija u saopštenju.
