"Jedan od prvih poteza sadašnje vlasti u Subotici bilo je uspostavljanje potpune kontrole nad svim institucijama kulture u gradu", tvrdi u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Petar Mitrić, dugogodišnji urednik i u Evropi poznatog filmskog festivala na Paliću.
"To znači uklanjanje stručnih ljudi i postavljanje kadrova bez ikakvog iskustva u toj delatnosti", nedvosmislen je Mitrić sa kojim razgovaramo o stanju kulturne scene u gradu na krajnjem severu Srbije.
Iako oko 200 kilometara udaljena od Beograda, koji važi i za mesto najkoncentrisanijih kulturnih dešavanja u Srbiji, Subotica nikada nije bila kulturna provincija.
Rasprava o njenom kulturnom nasleđu nedavno je ponovo otvorena nakon odluke gradskih vlasti da posthumno dodele status počasnog građanina tu rođenom (1935. godine), poznatom evropskom piscu, Danilu Kišu.
Ta inicijativa gradske vlasti Srpske napredne stranke (SNS) i njenih političkih saveznika, oličene u gradonačelniku Bogdanu Labanu, inspirisala je 160 intelektualaca da sačine peticiju tražeći da se odustane od tog poteza.
Potpisnici navode da upravo Laban, koji je bio vinovnik i nasilnih incidenata, "svojim delovanjem nije pokazao da razume i prihvata niti umetničke niti moralne kvalitete Kišovog književnog dela".
Treba podsetiti da je 2017. godine književni festival posvećen Kišovom stvaralaštvu "Kišobran" nakon devet godina opstajanja i stotinu učesnika iz Evrope i sveta, ugašen. Bez potrebne finansijske podrške, izostale zbog administrativnih procedura tokom konkursa, "Kišobran" je ispušten iz kulturne agende.
Javni novac i "partijske ruke"
Na poslednjem subotičkom konkursu za finansiranje kulturnih programa podršku su dobile manifestacije poput: Uskršnjih običaja (40.000 dinara, oko 300 evra), Revija novog ruva (30.000 dinara, oko 250 evra), Materice (40.000 dinara, oko 300 evra), Škola gusala (100.000 dinara, oko 800 evra), Banijsko prelo (150.000 dinara, oko 1.200 evra), Preskakanje vatre (40.000 dinara, oko 300 evra), Spasi Bože (200.000 dinara, oko 1.600 evra), Dani svetog kneza Vladimira (70.000 dinara, oko 500 evra), Monografija o Muhdžir džamiji (100.000 dinara, oko 800 evra) kao i niz drugih manifestacija pod nazivom zavičajni dani, sabori, prela i posela.
U obrazloženju o dodeli sredstava odabranim projektima nema ni reči o razlozima takvih odluka komisije, kriterijumima, kvalitetu podržanih manifestacija ili njenom kulturnom i opštem značaju za grad.
Na pitanje RSE o načinu i kriterijumima finansiranja kulturnih projekata, do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Poznato je da je na ovogodišnjem konkursu gradska komisija razmatrala ukupno 252 projekta, a odobrila 206, za šta je izdvojeno 40.190.000 dinara (oko 340.000 evra).
"Subotici su potrebni dobri programi, da bi se ona kulturno ponovo vratila svojoj tradiciji, ali su joj takođe potrebni i pravi majstori i umetnici, koji imaju viziju i snagu da to ostvare", kaže Boško Krstić, subotički književnik i urednik ugašenog časopisa "Rukovet", te osnivač pomenute ugašene književne manifestacije "Kišobran".
"Obuzelo nas je neko mrtvilo, letargija i rezignacija. Nema entuzijazma, bez kojeg nema ni izgradnje grada, pa ni nas samih. Umesto da i dalje izgrađujemo toleranciju, suživot, multikulturalnost, mi samo trošimo ono što su drugi stvorili. Subotici je potrebna nova ideja, nova paradigma, mora se otvoriti i prema vani i prema iznutra. Još jedan politički obračun, i svi bismo konačno postali nepodobni", zaključuje Krstić.
"Danas u Subotici mladi talentovani umetnici nemaju na raspolaganju javni prostor u kojem bi mogli stvarati. Očigledno je da javni novac namenjen kulturi odlazi u partijske ruke, a ljudi koji su u gradskom veću zaduženi za kulturu potpuno su nezainteresovani za to što rade. Ovo potvrđuje i sam izbor članova komisije za dodelu sredstava, gde nemate nijednu osobu sa relevantnom biografijom iza sebe", kaže Petar Mitrić, te slikovito zaključuje:
"Kao da smo svi u Subotici pali s Marsa".
Novac namenjen kulturi odlazi u partijske ruke.Petar Mitrić
Ovaj sagovornik RSE iz takvog stanja stvari ne isključuje ni u multietničkoj Subotici prisutne nacionalne savete koji su, navodi, povezani sa politikom. Kao posledica svega:
"Mnogi odustaju i od same pomisli da konkurišu, jer sve to na kraju postaje farsa. Interesantno je takođe da lokalna strategija razvoja kulture nije usklađena sa državnom, dok se o usklađenosti sa evropskom strategijom razvoja i ne razmišlja. Moje iskustvo je da je saradnja sa Ministarstvom kulture i informisanja Vlade Srbije znatno profesionalnija. Članovi komisija su ljudi od struke i procedura je transparentna, dok se na lokalnom nivou sve svodi na partijske činovnike, gde se unapred zna koji projekti će dobiti, ili tačnije koji neće dobiti finansijsku podršku”, navodi Mitrić.
On napominje da je subotička kulturna tradicija nešto sasvim drugo od ovoga što danas imamo.
"Posle rata i sredinom prošlog veka koliko se radilo na nacionalnom, isto se toliko radilo i na interkulturalnom planu. Tako da je Subotica imala vrlo snažnu umetničku scenu na svetskom nivou. Ta tradicija danas nema gotovo nikakav značaj i praktično, kao da nikada nije ni postojala. Gotovo je zaboravljeno da su u Subotici stvarali umetnici svetskog ugleda, poput Grupe Bosch + Bosch, čiji su članovi između ostalih bili Slavko Matković, Balint Sombati, Laslo Salma, Edita Baš, Atila Černik, Katalin Ladik, Ante Vukov. Istovremeno, kada su se stvari dešavale u Njujorku, Parizu, ili Berlinu, to se događalo i kod nas”, podseća Mitrić.
Šimon Vuletić: Kulturni amaterizam
I Viktorija Šimon Vuletić, viši kustos u Gradskom muzeju, napominje da je etničko obeležje kulture postalo bitan kvalitet za budžetsko finansiranje kulturnih projekata:
"Evidentno je po odlukama, izborima programa i načinu finansiranja projekata u gradu da se punom parom radi na jačanju srpske kulture u Subotici. I to samo po sebi ne bi bilo sporno, da `strategija`, koju su očigledno razradili, nije na nivou amaterskih kulturnih udruženja ili `manjinskih` nevladinih organizacija".
Punom parom se jača srpska kulturaViktorija Šimon Vuletić
Podrška koju država daje kulturnim institucijama i udruženjima svakako bi trebalo da se odnosi na spektar intelektualno i umetnički najkvalitetnijih programa, čija središnja tema nije apriori etničko srpstvo, podvlači Šimon Vuletić.
"Većina nas je svesna da u Subotici građanska kultura postoji bar 150 godina, stvorivši vremenom i svoje kulturne institucije sa zadatkom da budu od javnog interesa. Te etablirane ustanove, kao što su biblioteka, arhiv, muzej, zavod za zaštitu kulturnih spomenika ili galerija, rade na očuvanju, reprezentaciji i reinterpretaciji široko shvaćene gradske kulture, na doslednom, istinitom, profesionalnom predstavljanju kulturne baštine, a time i na profilisanju kulturnog identiteta grada. Uloga države trebalo bi da bude da, preko finansijske podrške lokalne samouprave, osnažuje kulturni identitet grada", objašnjava sagovornica RSE.
Po njenim rečima javnost svedoči "pokušaju retradicionalizacije kulturne scene" uz "prenaglašavanje etničkih posebnosti dovedenih do apsurda".
"Retradicionalizacija podrazumeva okoštale, etnički isključive kulturne matrice ili `paleokonzervativizam` zasnovan na ideološki shvaćenoj narodnoj tradiciji, na religioznosti i ekskluzivnosti sopstvene grupacije. U gradu se finansiraju novonastale civilne organizacije recimo Grka, Rusa i Belorusa, ali i regionalna srpska udruženja, kao da se radi o egzotičnim egzemplarima neke posebne vrste građana čiji identitet, mora da bude očuvan u nekom izvornom obliku kroz negovanje tradicije i folklora," navodi Viktorija Šimon.
Postavlja se zato pitanje koliko prostora i para ostaje za drugačije koncipirane i građanski opredeljene projekte u gradu koji je, kako ističe Viktorija Šimon, dugo bio perjanica savremenih umetničkih pokreta, i čiji kulturni identitet mnogo širi, polivalentniji, personalniji i savremeniji.
"Zbog takvog odnosa prema finansiranju kulturnih projekata nestale su neke od manifestacija čiji je ugled i značaj prevazilazio okvire naše zemlje - kao što je Međunarodni književni festival `Pisci u fokusu`, muzički festival `Trenchtown`, koji je davao prostor muzičkoj kreativnosti mladih. Na drugoj strani, `cvetaju` folklorne manifestacije pod nazivom zavičajni dani, čiju suštinu uglavnom čini turbo folk baština", kaže Viktorija Šimon.
Facebook Forum