U nadi da u danima koji slede neće naići novi poplavni talas poput onog sa reke Bjelice koji je za nekoliko sati potopio stambene objekte, privredne komplekse, škole i oranice u opštini Lučani, meštani Dragačeva polako svode račune o razmerama štete koja ih je iznenada zadesila pre tri dana u ranim jutarnjim satima.
Opšti utisak meštana ove oblasti u centralnoj Srbiji, na oko 150 kilometara južno od Beograda, koja je i izvan granica zemlje poznata po redovnom godišnjem avgustovskom festivalu trubača u Guči, je da od bujice ovakve snage nije bilo odbrane, što potencira i Vasilije Čvorović iz sela Puhova.
"Za petnaest minuta voda je stigla i razlila se po polju. Petnaest minuta je prošlo u vrh glave. Bože sačuvaj! Imam 75 godina i ne pamtim veću vodu", kaže Čovorović.
Nemoguće predvideti
Bilo je pojedinačnih pritužbi da je lokalna samouprava mogla mnogo više da uradi na čišćenju vodotokova i odvodnih kanala, što bi, kako se veruje, umanjilo katastrofalne posledice poplava koje su po mnogim karakteristikama bile žešće nego one dobro upamćene iz 2014. godine, ali i one iz 2016.
Predsednik opštine Lučani Milivoje Dolović saglasan je da u ovakvim situacijama uvek ima ljudske nemarnosti, ali naglašava da izlivanje ovolike količine vode niko nije mogao da predvidi.
"Što bi rekli ljudi iz 'Srbijavoda', ovo je nešto što se dogodi jednom u sto godina, gde bujične vode krenu i nose sve pred sobom za dva, tri sata. Stariji stanovnici naše opštine ne pamte ovolike vode. Kada smo imali plavljenje 2016. godine kiša je padala danima. Sve ovo desilo se bukvalno za pola sata. Mesto Viča je poplavljeno između 7:15 i 7:30 sati, a taj talas je u 11 časova stigao u Lučane i poplavio Đerać i Dljin, a Guča je poplavljena oko 9 sati. Znači, ne postoji mehanizam niti bilo kakva zaštita od ovoga. Ovo je išlo nešto kao cunami", ocenjuje Dolović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
S druge strane, Mira Stevanović, odbornica opozicionog Saveza za Srbiju u Lučanima smatra da je "cunami", kako ga je okarakterisao predsednik opštine, mogao da bude sprečen da je bilo adekvatnije reakcije nadležnih službi.
“Velike probleme u našoj opštini stvorili su potoci koji su zapostavljeni, neočišćeni i zatrpani đubretom. Osnovni princip mera odbrane od poplava je preventiva, potrebno je uspostaviti sistem zaštite i obezbediti prostor u rečnom koritu, ali to u ovom slučaju nije urađeno. Smatramo da više treba raditi na preventivi nego što je rađeno u prethodnom periodu”, kaže Stevanović za RSE.
Zahvaljujući preventivnim merama zaštite od poplave, Čačak je prošao znatno bolje od susednih opština Lučana i Kraljeva.
Visoka cena komšijskih razmirica
Šef Štaba za vanredne situacije u Čačku Bratislav Zečević ističe da je u situacijama kada padne više od trideset litara kiše po metru kvadratnom od ključne važnosti protočnost odvodnih kanala. Međutim, oni su često zakrčeni, pogotovo na seoskom i prigradskom području, o čemu govore brojna Zečevićeva iskustva.
"Komšija je prekopao put, stavio cev, a drugi komšija došao je, tu cev zatrpao jer ne želi da se u kanal odvodi komšijina voda i slično tome. U pojedinim mesnim zajednicama meštani su usred odvodnog kanala sadili, recimo, luk ili su posadili neko drugo voče i povrće", isrpičao nam je Zečević.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da će građani koji su imali štetu od poplava biti obeštećeni. Takođe u jučerašnjoj izjavi za Radio televiziju Srbije (RTS) kazala je da je "jako zadovoljna koliko je urađeno" na sistemu odbrane, i kako se pokazao taj sistem, u koji je ulagano od 2014. i 2015. godine.
