Piše: Jovana Georgievski
„Prvi put kad sam odlazila, bilo je trideset ljudi na aerodromu, suze, haos, kako ću ja da preživim, kako će meni biti tamo...“, priča Helena Ivanov iz Beograda, studentkinja doktorskih studija na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka u dokumentarnom filmu „Klizišta“ (The Landslides) mlade rediteljke Aglaje Filipović, koji je 28. maja prikazan u Ambasadi Republike Srbije u Londonu.
Kratkometražni film „Klizišta“ bavi se emotivnim sukobom koji nastaje kao posledica emigracije. Kroz priču dve Helene, londonske – koja sedi uredno začešljana sa koferom pod desnom rukom, i beogradske – koja puši dok priča o gradu u kojem je odrasla, mlada rediteljka Aglaja Filipović dotiče jedno od najbolnijih pitanja svakodnevice na Balkanu – emigraciju sve većeg broja ljudi, tzv. odliv mozgova.
Nedavna studija o mladima u Jugoistočnoj Evropi (FES i CeSID, 2018) pokazala je da više od 70 odsto mladih u Srbiji ima želju da emigrira. Sa ovako visokim procentom potencijalnih emigranata, Srbija prednjači među zemljama u regionu. Istraživači predviđaju da će se migracija nastaviti, motivisana privlačnijim šansama na tržištu rada, boljim prihodima i adekvatnijim kvalitetom svakodnevnog života. Najčešća destinacija je Nemačka.
Podaci poslednjeg popisa (2011), pokazuju da je između 2002. i 2011. godine Srbiju napustilo 179.000 ljudi. Istraživanje “Migracije studenata” (2018) Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije, pokazalo je da 90 odsto ispitanika ima podršku roditelja da emigrira.
Kao razlog tako visokog procenta podrške, Helena Ivanov vidi gubitak nade da će u Srbiji biti bolje. „Imamo generaciju mojih roditelja koji su mislili da će biti bolje“, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Helena Ivanov. „A onda su se probudli u realnosti, u kojoj postoje isti problemi koji su postojali i pre 30 godina“.
Prema istraživanju CeSID-a iz 2007. godine, 84 odsto ljudi u Srbiji smatra da nema nikakav uticaj na političke odluke. Ivanov primećuje da je među mladima sve manje nade da će biti bolje.
„Moj je utisak da ima sve manje ljudi koji gaje bilo kakvu nadu da ostanak u Srbiji na duže staze znači boljitak za Srbiju – nema više te svesti, da ako svi mi kao društvo radimo, jednog dana će stvarno biti bolje. Ja sam lično imala osećaj da je moja šansa da nešto promenim mala“, navodi ona.
Prema rezultatima istraživanja „Migracije studenata“, kao glavne razloge za emigraciju mladi navode nemogućnost pronalaženja posla u struci, slabo plaćen posao i nizak životni standard.
„Imala sam osećaj da u Srbiji ljudi vrlo često ne budu nagrađeni za svoj trud. U Londonu ne morate da budete nečija strina, baba, tetka ili sestrična da biste se zaposlili, a ja jednostavno nisam htela da budem deo te igre“, priča u Ivanov. „Jednostavno nisam želela da se nađem u situaciji da ne mogu da radim posao koji želim, ili da mogu da ga radim, ali da od 20. u mesecu razmišljam kako da preživim do plate, što mi deluje kao scenario koji proživljava većina ljudi u Srbiji“, kaže ona.
Iskren i intiman razgovor londonske i beogradske Helene, razgovor je koji je sa sobom barem jednom vodio svaki emigrant. Tu su uzbuđenje zbog novih iskustava, razmišljanje o prilagođavanju kulturološkim razlikama, frustracija izazvana udaljenošću od bliskih ljudi koju savremeni načini komunikacije ne mogu da nadomeste, ljubav prema rodnom gradu. Na kraju, londonska Helena kaže „Svesna sam da više nikada neće živeti u gradu svojih roditelja“.
Stručnjaci procenjuju da je tokom poslednjih pet godina Srbiju trajno ili privremeno napustilo oko 30.000 ljudi. S obzirom na to da nema preciznih podataka o tome koliko je ljudi više ne živi na svojim srpskim adresama na kojima su zvanično registrovani, pretpostavlja se da je broj onih koji su otišli iz Srbije veći od zvaničnog.
„Moja sumnja da će u Srbiji uskoro biti dramatično bolje vezana je upravo za činjenicu da toliko ljudi odlazi. Čini mi se da više ne govorimo o tome da odlaze ljudi koji treba državu da menjaju da bolje, ne radi se samo o odlivu mozgova, već odlaze i oni koji tu državu treba prosto da održe na nogama“, kaže Ivanov.
Na pitanje CeSID-a o tome da li bi ostali u zemlji, 36 odsto mladih reklo je da bi, ali u ekonomski stabilnijem okruženju.
