Italija i Francuska se spore oko sukoba u Libiji u trenutku su snage generala Kalifa Haftara zaustavljene pred prestonicom Libijom zbog snažnog otpora jedinica lojalnih međunarodno priznatoj vladi premijera Fajeza el Seraja.
Ujedinjene nacije su saopštile da je u borbama od prošle sedmice ubijeno najmanje 56 ljudi a osam hiljada ljudi je napustilo prestonicu.
Haftar je krenuo ka Tripoliju u poslednjem ciklusu sektaškog nasilja sa kojim se Libija suočava od svrgavanja višedecenijskog lidera Moamera Gadafija 2011.
Nakon brzog napredovanja sa juga zemlje, tokom kojeg su osvojile velika područja, Haftarove snage su se zaglavile na 11 kilometara od centra grada zbog snažnog otpora provladinih snaga.
Više od 190 pripadnika Haftarovih trupa je zarobljeno, kažu zvaničnici u Tripolu koji optužuju njihovog komandanta da koristi tinejdžere kao borce, javlja Rojters.
Italija, kao bivši kolonijalni vladar Libije, upozorila je Francusku, koja ima dobre odnose sa Haftarom, da se uzdrži od podrške bilo kojoj frakciji, nakon što su diplomate saopštile da je zvanični Pariz onemogućio usvajanje zajedničkog saopštenja EU u kome se ovaj general poziva da zaustavi ofanzivu.
“Bilo bi veoma ozbiljano ukoliko bi Francuska iz ekonomskih razloga blokirala inicijativu EU za uspotavljanje mira u Libiji i podržala jednu stranu u sukobima,” kazao je zamenik italijanskog premijera Mateo Salvini.
Pariz, koja kontroliše naftna postrojenja na istoku Libije, u prošlosti je vojno pomagao Haftaru, kažu libijski i francuski zvaničnici. Francuska je igrala jednu od ključnih uloga u intervenciji koja je pomogla u zbacivanju Gadafija.
Zvanični Rim podržava libijsku vladu premijera Seraja.
“Neki smatraju da je intervencija (koju je predvodio NATO) koju je promovisao Sarkozi (Nikolas – tadašnji francuski predsednik) više bila podstaknuta ekonomskim interesima nego zabrinutošću sa humanitarnu situaciju,” kazao je Salvini.
“Nadam se da nećemo opet gledati isti film,” dodao je zamenik italijanskog premijera.
U radnoj verziji saopštenja EU od srede se ističe da su napadima Haftarovih snaga na Tripoli civili izloženi velikom riziku, ugroženi napori za normalizaciju stanja te preti eskalacija sukoba sa ozbiljnim posledicama ne samo po Libiju veći širi region. Međutim, ovo saopštenje nije usvojeno zbog protivljenja Francuske.
Francuski diplomatski izvori navode da se zvanični Pariz nije protivio pozivu Haftaru da zaustavi napredovanje, već da su tražili uključivanje amandmana u kojima bi se pomenule nevolje migranata u Libiji, te prisustvo islamskih militanata u provladinim jedinicama, a koje je UN označio kao teroriste.
Novi sukobi prete i da ugroze snabdevanje naftom, povećaju broja migranata koji pokušavaju da se preko Mediterana domognu Evrope, zatim dovedu u pitanje mirovni plan UN te ohrabri militante da iskoriste haos u Libiji.
Ova zemlja je glavna ruta za migrante koji nastoje da se domognu Evrope poslednjih godina, uglavnom uz posredovanje kriminalnih krugova koji trguju ljudima.
Haftarove snage, čije je uporište na istoku zemlje, početkom godine veoma brzo preuzele kontrolu nad retko naseljenim jugom, pre nego što su krenule ka Tripoliju.
Haftar je jedan od oficira koji je pomogao Gadafiju da dođe na vlast 1969, pre nego što se kasnije odvojio od njega. Međutim, kritičari su nazvali Haftara autokratom po ugledu na Gadafija. On se odupreo pritisku UN da prihvati rešenje o podeli vlasti u zemlji, koristeći svoj uticaj kao zapadni saveznik u borbi protiv militantnog islama na severu Afrike.
