Dostupni linkovi

Četnički skup u Višegradu deli Novi Sad


Četnički skup u Višegradu, 10. mart 2019.
Četnički skup u Višegradu, 10. mart 2019.

Inicijativa Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) za smenu zamenice predsednika Skupštine grada Novog Sada Branke Bežanov, zbog prisustvovanja na skupu posvećenom Draži Mihailoviću, četničkom komandantu iz perioda Drugog svetskog rata, podelila je odbornike u Skupštini glavnog grada Vojvodine, kako one koji podržavaju novosadsku vlast, tako i opozicione.

Sporni skup je održan 10. marta u Višegradu u Bosni i Hercegovini (BiH), kada su pripadnici Ravnogorskog četničkog pokreta u vojnim uniformama i sa četničkim obeležjima, obeležili 72. godišnjicu hapšenja Draže Mihailovića.

U Višegradu su kako 1943. godine, u vreme Drugog svetskog rata, tako i 1992. godine, u toku poslednjeg rata, počinjeni brojni zločini nad muslimanskim stanovništvom.

Osim dela političkih partija, smenu Bežanov zatražile su i brojne nevladine organizacije.

Zvaničnu inicijativu je na kraju podnela LSV koja novosadsku vlast vodi u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS), partijom predsednika dražve Aleksandra Vučića, ali i sa Pokretom obnove Kraljevine Srbije (POKS) čija je članica i Bežanov.

Kako su inicijatori naveli u svom dokumentu „pojavljivanje bilo kog državnog ili lokalnog funkcionera iz Srbije na manifestacijama koje glorifikuju masovne ratne zločine u Višegradu tokom 1943. i 1992. godine u najmanju ruku je moralno neprihvatljivo i moralo bi da izazove široku društvenu osudu i političke konsekvence bez kompromisa“.

Naprednjaci su se izjasnili da neće podržati stavljanje pitanja Bežanov na dnevni red skupštinskog zasedanja. SNS u gradskoj skupštini ima najviše 35 odbornika, dok LSV zastupa njih 7, a POKS 3 odbornika.

Podeljen je odnos prema ovom pitanju i u redovima opozicije. Dok Srpska radikalna stranka, partija osuđenika za ratne zločine Vojislava Šešelja, koja je i stranka sa najvećim brojem opozicionih odbornika u novosadskoj skupštini (njih 8), ne podržava predlog, Demokratska stranka (6 odbornika) će dati glas da o tome raspravljaju odbornici.

„Ne pada mi na pamet“, kaže odbornik Šešeljevih radikala Đurađ Jakšić upitan da li će podržati predlog za smenu Bežanov:

„Naša grupa neće podržati predlog LSV, mi smo mišljenja da su oni to trebali da razjasne na nekom sastanku unutar koalicije ko je i gde polagao vence, a ne da time opterećuju skupštinu grada. Najpozitivnije nešto što je Branka Bežanov mogla da uradi za ove tri godine vlasti, jeste činjenica da je položila vence na spomenik generalu (Mihailoviću)“, naveo je on.

Suprotno tome, Demokratska stranka (DS), staće iza predloga, kaže Goran Radojev iz te stranke, ali istovremeno traže od LSV da kaže šta će učiniti ako ta inicijativa ne dobije podršku drugih vladajućih stranaka.

„Branka Bežanov ne može više da bude zamenica predsednika Skupštine grada, i DS bez obzira što nije u koaliciji sa LSV u Novom Sadu, daće podršku toj inicijativi. Ali istovremeno, tražićemo od LSV da ukoliko ne prođe ta tačka, odnos ne dođe do smene gospođe Bežanov, da izađe iz vladajuće koalicije i da na taj način pokaže da je zaista iskrena u toj nameri da smeni ljude koji nisu dorasli svojim funkcijama, i da joj nije jedini interes da ostaje u koaliciji i da vrši vlast sa Srpskom naprednom strankom“, rekao je on.

Iz Lige poručuju da ne odustaju od te inicijative, a na naše pitanje da li će napustiti vladajuću koaliciju ako Bežanov ostaje na mestu zamenice predsednika Skupštine grada, Maja Sedlarević iz odborničke grupe LSV kaže da su „sve opcije na stolu“.

„Stranački organi će doneti odluku kako ćemo se u budućnosti ponašati ukoliko naša inicijativa ne dobija dovoljan broj potpisa podrške, ukoliko ne bude uvrštena na dnevni red ja zaista ne bih isključila nijedan scenario“, rekla je ona.

Njihov izlazak iz vladajuće koalicije, međutim, ne bi ugrozio opstanak vlasti, jer SNS ima podršku dovoljnog broja odbornika i bez Lige.

Naprednjaci, koji su kao partija nastali 2008. godine izdvajanjem iz Šešeljevih radikala koji su poznati i po tome što baštine četničku nacionalističku tradiciju, nisu jasno izneli svoj stav.

Predsednica odborničke grupe SNS Dina Vučinić nije htela da komentariše inicijativu. Ona je u kratkom telefonskom razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekla da dok ta tačka ne dođe i zvanično na dnevni red sednice lokalnog parlamenta neće ni komentarisati predlog. Na naše pitanje, hoće li Liga dobiti podršku iz vladajuće većine za to, ona je navela da koliko je njoj poznato, LSV ima podršku samo svojih odbornika.

Četnički skup u Višegradu, 10. mart 2019.
Četnički skup u Višegradu, 10. mart 2019.

U međuvremenu POKS je saopštio da je njihova funkcionerka Branka Bežanov podnela tužbu protiv Lige i demokrata zbog povrede časti i ugleda. Bežanov je u razgovoru za RSE navodi da je DS 2004. glasala za zakon o izjednačavanju prava četnika i partizana a sada zajedno sa LSV napadaju nju zbog odlaska u Višegrad. Ona je odbacila tvrdnje da njenim odlaskom u Višegrad veliča ratne zločine.

Podsetimo, Skupština Srbije je 2004. godine usvojila izmene Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, kojim su prava pripadnika četničkog i partizanskog pokreta izjednačeni.

„Smatram da bi svaki Srbin trebalo da oda poštu jednom od naših najodlikovanijih oficira. Nijednom svojom radnjom niti rečju nisam glorifikovala ratne zločine ma sa čije strane oni bili, niti sam govorila o tragičnom građanskom ratu u Bosni i Hercegovini na tom području devedesetih godina prošlog veka što mi oni spočitavaju“, kategorična je ona.

Politikolog Duško Radosavljević kaže za RSE da odlazak gradske funkcionerke u Višegrad treba posmatrati u široj celini.

„Ne treba da se čudimo. Pa mi imamo zakon koji izjednačava prava četnika i partizana. Mi možda kad se desi ovakva situacija, mislimo da je to neki izolovan slučaj. Ne, ova zemlja je, posle dvehiljaditih, nizom kompromisnih odluka, krenula sa novom ocenom četničkog pokreta; cela država, počevši od nepoznavanja antifašističke tradicije, negiranja antifašističke borbe unutar Srbije i širom Jugoslavije. Tako da ovo nije ništa čudno“, smatra on.

Zatim, skoro deceniju kasnije, Viši sud u Beogradu poništio je presudu kojom je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Kraljevske vojske u otadžbini 15. jula 1946. godine osuđen na smrt. Sud je 2015. godine naveo da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima. Ta odluka o rehabilitaciji je konačna.

Istovremeno, sudsko veće je navelo da nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica da li je Mihailović ratni zločinac.

Skupština grada Novog Sada u ponedeljak (25. marta) zaseda ponovo, a na predloženom dnevnom redu zasad nije navedena inicijativa LSV.

Da bi se ta tačka ipak bila pred odbornicima, stranka Nenada Čanka treba da obezbedi potpis jedne trećine, odnosno dvadeset i šest odbornika.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG