Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Izbori prošli, ostale podele u Sandžaku


Na izborima održanim 4. novembra za BNV pravo glasa imalo je 106.328 birača, a iskoristilo ga je 55.711

“Sve je to politika, ona nižerazredna, neorganizovana, bez poštovanja dostojanstva drugih”, kaže za RSE Novopazarac Suad Lajić zamoljen da prokomentariše nedavne izjave pobednika izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV), nosioca liste “Samoopredljenje” Sulejmana Ugljanina o kojima se govori i dve sedmice nakon što su izgovorene.

“Olako se serviraju neke izjave za koje niko ne odgovara, svi su abolirani, vrana vrani ne vadi oči. Bez obzira na njegove izjave, mi imamo podele, ali one su samo političke prirode, mada kao i u svakom narodu i mi imamo dobrih i loših ljudi“, smatra Suad.

Međutim, njegov sugrađanin Hazbo Karišik, ne uočava problem u Ugljaninovim konstatacijama, i tvrdi da je Ugljanin veći prijatelj Srbiji, nego pola Srba koji žive u ovoj zemlji.

“Mislim da je njegova izjava korektna, jer je bio u pravu sve što je rekao. On je veliki prijatelj Srbije, ali ne i srpske države, u kojoj drugi narodi nemaju nikakva prava. Bez obzira na sva prava koja nam kao daje ova država, mi gotovo da nemamo ništa. Kada to kažem mislim na sve što je do sada uradila srpska država“, kaže Hazbo.

Ugljaninove izjave date u noći posle zatvaranja birališta 4. novembra, tokom slavlja u centru Novog Pazara, grada u regiji Sandžak na jugozapadu Srbije, duž granice sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, iznenadile su bez obzira na to što se nekadašnji ministar bez portferlja, koji je tu funkciju obavljao od 2008. do 2014. godine, i tokom izborne kampanje nije ustezao od potezanja nacionalnih pitanja.

Produbio je tako rizik od ne samo podela između Bošnjaka i Srba, već i među samim Bošnjacima koji su Ugljaninu svojim glasanjem dali većinu od 14 mandata u BNV, ali su ostalo 21 mesto (od ukupnih 35) osvojile druge opcije.

Sandžak je okupirana zemlja i njegov status od 1912. godine nije rešen, kaže Ugljanin
Sandžak je okupirana zemlja i njegov status od 1912. godine nije rešen, kaže Ugljanin

Jednog većnika manje osvojila je lista "Matica bošnjačka - akademik Muamer Zukorlić", aktuelnog narodnog poslanika i nekadašnjeg muftije Islamske zajednice u Srbiji, dok će osam članova imati lista "Vakat je - prof. dr Sait Kačapor" koju je podržala partija Rasima Ljajića, vicepremijera u Vladi Srbije, te ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

“Zadovoljan sam što ćemo sada sa više političkih opcija deliti odgovornost i što ćemo zajedno pobediti tu neman, fašističku tvorevinu srpsku državu Srbiju, koja želi da legalizuje genocid i zločine kao sredstvo osvajanja teritorija i rešavanja političkih pitanja”, deo je izjave koju je u izbornoj no'i izneo Ugljanin.

Kasnije je medijima objasnio da pod pojmom "srpska država Srbija" mislio na paralelne strukture sudstva, tužilaštva, policije, vojske i drugih službi bezbednosti u Srbiji koje su "od 1990. do danas odgovorne za zločin genocida i sve druge zločine tokom teritorijalnih osvajanja na prostoru bivše SFRJ".

"Mi ćemo, ako Bog da, sa normalnim demokratski orijentisanim ljudima u Srbiji, da se rešimo toga zla i da uvedemo jednu pravnu državu u kojoj će svako zlo biti kažnjivo, u kojoj neće moći niko da ruši a ostane nekažnjen, neće moći ni da zida, ustvari važit će zakon za sve ljude jednako", rekao je Ugljanin, koji je i dosadašnji predsednik BNV i lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka.

On kaže da je Sandžak okupirana zemlja i da njegov status od 1912. godine nije rešen.

"Ni Srbija ni Crna Gora nemaju tapije nad Sandžakom i ako hoće da ga uknjiže u svoju imovinu, onda moraju da uknjiže i Bošnjake kao narod u svoj Ustav, to je uslov", dodaje on.

"Zamislite samo kako se osećaju Bošnjaci koji žive u Beogradu kada ih njihovi prijatelji pitaju za Ugljaninove izjave”, kaže Edin Đerlek generalni sekretar Zukorlićeve Stranke pravde i pomirenja (SPP). On sporne izjave opisuje kao destruktivne, te podvlači da loše utiču na Bošnjake, naročito na one koji žive van Sandžaka.

Bošnjaci Ugljaninu svojim glasanjem dali većinu od 14 mandata u BNV, ali su ostalo 21 mesto (od ukupnih 35) osvojile druge opcije
Bošnjaci Ugljaninu svojim glasanjem dali većinu od 14 mandata u BNV, ali su ostalo 21 mesto (od ukupnih 35) osvojile druge opcije

“Pri tom te izjave nisu do kraja iskrene, tu imamo totalnu hipokriziju i naglo menjanje retorike. Očigledno je da on ima neke instrukcije i neko mentorstvo sa strane, ali i čitava ona slika gde se on penje na haubu automobila i sav taj govor sigurno da podiže temperaturu i nimalo ne doprinosi stabilnosti, a pogotovu ne doprinosi pomirenju i bošnjačkom jedinstvu za šta se mi zalažemo", kaže Đerlek za RSE.

Dodaje da podele među Bošnjacima nisu toliko velike kao što se čini i da su one pre svega političke, ali da Ugljaninove izjave mogu da utiču na povećanje animoziteta između Srba i Bošnjaka.

Muamer Bačevac, poslanik iz redova Ljajićeve Sandžačke demokratske partije, smatra da su ove Ugljaninove izjave, o kojima su više navrata raspravljalo i u Skupštini Srbije, bile nepotrebne, štetne i neprihvatljive, te da mogu da nanesu štetu Sandžaku koji može da se razvija jedino kroz kvalitetne odnose sa Vladom Srbije.

"Ove nepotrebne izjave mogu da štete Bošnjacima ukupno, a podele su na jednom drugom tonu. Neophodna je saradnja, u procesu evropskih integracija, lokalnih sredina sa Beogradom i Vladom Srbije, tako da mislim na tom polju da može da se nanese šteta, uopšte u odnosu većinskog naroda i Bošnjaka. Među samim Bošnjacima podela je više produbljena podrškom koju je Muamer Zukorlić dobio u predizbornoj kampanji za ove izbore od određenih faktora i ekstremističkih struktura, kao što je Vojislav Šešelj", rekao je Bačevac za Radio Slobodna Evropa.

Među samim Bošnjacima podela je više produbljena podrškom koju je Muamer Zukorlić dobio u predizbornoj kampanji za ove izbore od određenih faktora i ekstremističkih struktura, kao što je Vojislav Šešelj, smatra Bačevac
Među samim Bošnjacima podela je više produbljena podrškom koju je Muamer Zukorlić dobio u predizbornoj kampanji za ove izbore od određenih faktora i ekstremističkih struktura, kao što je Vojislav Šešelj, smatra Bačevac

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak kaže da razbuktavanje tema iz 90-tih godina, za koje su mnogi mislili da su prevaziđene, nikome ne donose dobro.

“Kada pogledamo ostatak sveta, van Balkana, shvatićemo da su najuspešnije nacije one koje imaju najveću populaciju, one koje se najbrže integrišu, najbolje povezuju. Na kraju krajeva veliki broj naših i vaših sunarodnika je otišao u neke druge zemlje baš zato što su im dosadile ove podele i političke svađe. Iz integrativnih procesa u svetu mogli bi mnogo toga i sami da naučimo, a pre svega da brojanje krvnih zrnaca ne bude najvažniji posao kojim će se baviti političari, već zadovoljstvo i kvalitet života svakog pojedinca“, smatra Bošnjak.

Novinarka dnevnog lista Danas Safeta Biševac, dobar poznavalac prilika u Sandžaku, smatra da činjenica da su se Ljajić i Zukorlić ogradili od Ugljanovih izjava pokazuje da među bošnjačkim političkim predstavnicima ne postoji jedinstven stav.

“Ugljanin se ponovo zalaže za autonomiju Sandžaka i traži status konstitutivnog naroda za Bošnjake, dok Ljajićeva i Zukorlićeva stranka ta pitanja ne pokreću. Ja ne očekujem da ove Ugljaninove izjave mogu da izazovu neke značajnije podele ili turbolencije među Bošnjacima u Sandžaku, jer ih jednostavno shvatam kao njegovu pripremu za izbore koji se možda mogu očekivati naredne godine u Srbiji. Među Bošnjacima ne postoje nikakve separatističke tendencije, kao ni želja da dođe do neke destabilizacije regiona i Srbije, tako da ove Ugljanovove izjave shvatam, pre svega, kao njegovu pripremu za prevremene izbore za parlament Srbije”, navodi Biševac.

Prema konačnim rezultatima Republičke izborne komisije na izborima održanim 4. novembra za BNV pravo glasa imalo je 106.328 birača, a iskoristilo ga je 55.711, odnosno 52,4 odsto upisanih Bošnjaka u poseban birački spisak, što je znatno više u odnosu na izbore 2014. godine kada je glasalo oko 37 odsto upisanih Bošnjaka.

Mandat nacionalnih saveta traje četiri godine, a u njihove nadležnosti spadaju obrazovanje, kultura, informisanje i službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina.

  • 16x9 Image

    Amela Bajrović

    U novinarstvu je od 1998. godine. Radila je na nekoliko lokalnih TV stanica, a od 2003. godine je urednica informativnog programa u novopazarskom radiju Sto plus, koji je u vlasništvu Novinske agencije Beta iz Beograda.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG