Ibarski most, koji razdvaja Južnu i Severnu Mitrovicu, i dalje čeka na otvaranje.
Na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, kažu da most ne može da se otvori bez razgraničenja između dve opštine. Ono što je sporno jeste slučaj sela Suvi Do zapadno od Mitrovice i glavnog mosta. U tom selu nalaze se srpska domaćinstva i selo katastarski pripada Južnoj Mitrovici, čemu se protivi rukovodstvo Severne Mitrovice. Iz Južne Mitrovice, sa pretežno albanskim stanovništvom, pak kažu da je pitanje razgraničenja završeno Ahtisarijevim planom, i dodaju da niko ne može da blokira otvaranje mosta.
Glavni ibarski most u Mitrovici od 1999. godine je simbol podele i razdvajanja. Nakon što su lokalne vlasti sa severa 2014. na mostu izgradili tzv. Park mira, a nakon uklanjanja ranije postavljene barikade, ovo pitanje je postalo i briselska tema razgovora. Tako je 2015. postignut dogovor o uklanjanju Parka mira i revitalizaciji mosta, odnosno njegovom osposobljavanju za saobraćaj, čiji su radovi bili predviđeni da se završe do juna 2016. Projekat revitalizacije mosta finansirala je Evropska unija i koštao je oko 1,2 miliona evra.
Iz Kancelarije EU na Kosovu rekli su da se radovi ne odvijaju željenim tempom, a u nekoliko navrata gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić prekidao je radove i zbog incidenata u Severnoj Mitrovici. Takođe je bio izgrađen i zid nadomak mosta sa severne strane, koji je potom zbog reakcije zvanične Prištine i međunarodne zajednice bio uklonjen.
Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da su bezbednost i mir na prvom mestu jer se upravo na tom mostu desilo preko, kako citira, 960 registrovanih međuetničkih incidenata.
„Takođe, u Briselskom sporazumu (o mostu), tačka 5, stoji da bez razgraničenja Severne i Južne Mitrovice most neće biti otvoren za saobraćaj. Pored bezbednosti, mira i stabilnosti, moramo ispoštovati i Briselski sporazum koji je jasan. Peta tačka kaže da će most biti pušten u saobraćaj onog trenutka kada se dva gradonačelnika dogovore i potpiše sporazum o razgraničenju dveju opština“, izjavio je Rakić.
Gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri, međutim, navodi da što se incidenata tiče, oni su u padu i stanje je normalizovano. Dok je pitanje razgraničenja izmedju dve opštine određeno Ahtisarijevim planom, na osnovu kojeg su proizašli kosovski zakoni, i napominje da bi promena plana zahtevala skupštinsku raspravu i podršku, što bi dalje otvorilo ostala pitanja opštinskih razgraničenja širom Kosova.
U izjavi za RSE on dodaje da je Memorandum o razgraničenju sastavljen uz podršku međunarodne zajednice i na osnovu Ahtisarijevog plana, te je pozvao gradonačelnika Severne Mitrovice da ga potpiše.
Napominje da most treba da se otvori i da niko nema pravo da ga blokira.
„Hteli mi to ili ne, most će biti slobodan a bilo bi bolje za nas da se to desi mirnim putem. U suprotnom, tu su zakoni Kosova, tu je Policija Republike Kosova koju niko ne može da zaustavi da oslobodi most. To je pravo svih građana. Znam jako dobro da i građani Severne Mitrovice traže otvaranje mosta, a ne samo Albanci. Ne može ni jedna zlonamerna politika da spreči ujedinjenje građana, njihovih života, i ko god je za podelu građana, taj neće imati mesta ovde“, poručio je Bahtiri.
I šef tehničkog tima za dijalog sa Srbijom, Avni Arifi, izjavio je za RSE da je pitanje razgraničenja Južne i Severne Mitrovice okončano Ahtisarijevim planom. On dodaje da se radi samo o prolongiranju otvaranja mosta od strane gradonačelnika Severne Mitrovice.
Glavni most u Mitrovici trenutno je otvoren samo za pešake.
Facebook Forum