Šest milijardi i trista miliona evra – toliko je javnog novca građana Srbije u protekloj godini utrošeno neregularno. Kako je utvrdila Državna revizorska institucija, nepravilnosti se odnose kako na trošenje budžetskih sredstava, tako i na javne nabavke.
"Saradnja" državnih službenika sa ponuđačima, nameštanje uslova tendera, uz netransparentnost postupaka i nekažnjivost, širok su poligon za korupciju u postupcima javnih nabavki u svim oblastima. U sektoru zdravstva, međutim, ovo može činiti i razliku između života i smrti.
Rast tržišta medicinske opreme i lekova, uz snažni finansijski interes industrije i medicine, "partnerske" veze finansijera, naručioca (u ovom slučaju države), dobavljača, lekara – slika je koja po zdravlje građana može imati ozbiljne posledice. U igri je veliki novac.
Za javne nabavke u zdravstvu, Srbija na godišnjem nivou izdvaja preko milijardu evra, dok su troškovi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) za javne nabavke preko pedeset odsto godišnjeg budžeta.
Na to, prema rečima dr Draška Karađinovića iz nevladine organizacije Doktori protiv korupcije, treba dodati rashode za kapitalne investicije koje sprovodi Ministarstvo zdravlja prilikom nabavki dijagnostičke i terapeutske opreme kao i prilikom rekonstrukcije i izgradnje zdravstvenih objekata.
"U zdravstvu su javne nabavke, kao u retko kom sektoru, izrazito heterogenog karaktera i na godišnjem nivou ih ima više hiljada. Primera radi, lekovi na recept u apotekama koštaju RFZO (Republički fond za zdravstveno osiguranje) preko 200 miliona evra, dok su lekovi, sanitetski i ugradni materijal u bolnicama preko 300 miliona evra pa je jasno kakvi se tu sve komercijalni, privatni i politički interesi prelamaju. Javne nabavke se vrše i za energente i za ishranu bolesnika... Sve pomenute i nepomenute stavke, robe i usluge spadaju pod jedan te isti Zakon o javnim nabavkama", kaže dr Karađinović.
Iako je sam Zakon, koji su poslanici vladajuće Srpske napredne stranke predložili i koji je usvojen 2012. godine, postrožio antikorupcijske mere, zloupotrebe su i dalje prisutne i to, kako podvlači Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, u svim fazama - od planiranja, preko sprovođenja nabavki, do izvršenja samih ugovora.
"Ključna razlika između javnih nabavki u zdravstvu i onih drugih je u posledicama, zato što se ovde kada dođe do korupcije ili na drugi način štetnog raspolaganja javnim sredstvima, te posledice osećaju u pružanju zdravstvenih usluga. Imamo velike probleme, i to su pokazali i neki primeri iz prakse, pre svega kada je reč o nabavkama radova, ali i u nabavljanju dobara za potrebe zdravstvenih ustanova", navodi Nenadić.
Problema je, prema navodima ministra zdravlja Zlatibora Lončara, svesna i država, pa je u septembru 2017. godine formirana Komisija za borbu protiv korupcije u zdravstvu i novi antikorupcijski tim. Navodeći da se trenutno obrađuje 50 slučajeva koji se pre svega odnose na liste čekanja i ucenjivanje pacijenta da moraju da daju novac, Lončar je ukazao i na javne nabavke.
"Pojedini direktori misle da njima pripada taj novac. Mislim da je ovo stvar koja mora da se radi, niko tu neće da radi nešto na štetu države", rekao je Lončar.
Ipak, na analizu Transparentnosti koja ukazuje na kršenje zakona u slučaju jednog od najvećih aduta naprednjačke vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića – Kliničkog centra u Nišu, odgovaraju napadima. Nakon devetomesečnog kašnjenja, niški Klinički centar otvoren je u decembru prošle godine, a kasnilo se, kako se navodi u analizi, ne samo zbog problema sa radovima na zgradi, već i zbog poništavanja javne nabavke za kompletnu opremu.
"Tamo je bilo dosta sumnji da je nabavka bila prilagođena jednom određenom ponuđaču. Kada je Republička komisija za zaštitu prava, organ koji o tome odlučuje, rešavala o tom pitanju, na kraju uopšte nije ni odlučivala o svim spornim detaljima, zato što su utvrdili da ta nabavka nije smela ni da bude raspisana zato što nije bila planirana godišnjim planom nabavke, što je preduslov da se uopšte uđe u postupak", kaže Nenadić.
Ispostavilo se, međutim, da je kineski ponuđač, s kojim je sklopljen ugovor, već isporučio deo opreme vredne 12,2 miliona evra. Nijedan državni organ nije pokrenuo postupak da se ugovor oglasi ništavnim.
Kršenje zakona, praćeno je političkim porukama da oni koji na to ukazuju "žele da naškode zdravlju stanovništva", a Klinički centar je na koncu svečano otvorio predsednik Srbije, bez čije podrške, kako je tada poručio ministar zdravlja Lončar, bolnica ne bi ni bila izgrađena.
One postojeće zdravstvene ustanove u Srbiji, uz hroničan nedostatak opreme, "krase" do betona oguljeni podovi, zidovi sa kojih otpada malter, fleke i vlaga, zarđale slavine i tuševi, pocepane fotelje u hodnicima... Dečja klinika u Tiršovoj u Beogradu dočekala je rekonstrukciju tek dve godine nakon što se 2015. obrušio deo betonske fasade, od čije je siline udara dim stizao do trećeg sprata bolnice.
Vlada Srbije je u 2016. godini potrošila skoro 700 miliona dinara (preko 5 miliona evra) za krečenje prostorija i sanaciju toaleta u 142 zdravstvene ustanove. Javnu nabavku obeležile su, kako se navodi u analizi Transparentnosti, brojne nelogičnosti, poput onih da su neretko ponuđači procenjenu vrednost radova pogađali gotovo u dinar, iako ona nigde nije bila objavljena.
"Čitav projekat je rađen pod snažnim uticajem predstojeće predizborne kampanje za parlamentarne izbore 2016. godine. I dobili smo jednu nabavku koja je izvedena u postupku sa pogađanjem gde je konkurencija bila manja, i rokovi su bili kraći. Kao rezultat, u nekim od tih slučajeva desilo se da radovi budu plaćeni skuplje nego što je to moralo da se desi. Drugim rečima, za taj isti novac moglo je da se uradi više", podvlači Nemanja Nenadić.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar odbacio je odgovornost uz poruku da je - sve bilo transparentno.
"To je malo i duhovita situacija jer je zaista sve bilo transparentno i zahvaljujući tome se i videlo da su zaključeni ugovori štetni i da su neki delovi postupka bili itekako sumnjivi. Međutim, nije niko odgovarao za to", kaže Nenadić.
Radovi, obnova i rekonstrukcija samo su deo potreba zdravstvenih ustanova. Kada se zađe u oblast javnih nabavki medicinskih aparata, prostor za zloupotrebe čini se još i širi. Do pre četiri godine Srbija je, kako navodi dr Draško Karađinović, imala samo 12 linearnih akceleratora za zračenje, a potrebno je bar dva puta više da bi desetine hiljada pacijenata na godišnjem nivou primalo radioterapiju. To je rezultiralo visokom stopom smrtnosti od malignih bolesti.
Poslednjih godina, kako dodaje, krenulo se u ubrzanu nabavku ovih aparata što pokazuje da je nedostatak konačno prepoznat kao prioritet. Istovremeno je, međutim, prepoznata i "računica" u oblasti koja se odnosi na najteže obolele.
"Na srpskom tržištu se pojave tri ili četiri velika proizvođača linearnih akceleratora, aparata za rendgensku dijagnostiku, skenera. Predstavnici tih kompanija se između sebe dogovore i daju ponude koje su prilagođene njihovim aparatima. Sa druge strane, republičke komisije prave uslove tendera koji odgovaraju tim specifikacijama. Tako ti ponuđači dobiju svako svoj deo kolača po ceni da njima odgovara, a provizija članova republičkih komisija koji su o svemu odlučivali se ugrađuje u cenu aparata koji plaća Ministarstvo zdravlja", navodi Karađinović i dodaje da je na nabavci radiološke opreme gubitak 45 odsto, koliko predstavlja mito.
On podseća i na slučaj više od 350 aparata za dijalizu, koje je Srbiji 2008. godine donirala Vlada Italije. Četiri godine kasnije, umesto u salama, oko 120 aparata još su bili neraspakovani, u sanducima po bolničkim podrumima.
"Tu se postavlja pitanje koji su se to komercijalni interesi umešali jer svaka vrsta aparata ima specifičan potrošni materijal. Sasvim je moguće, kako pretpostavljamo, da je neki drugi komercijalni interes uslovio da se nastavi sa jednim tipom aparata, a da se ovaj ne koristi", kaže Karađinović.
Velike mogućnosti zloupotreba teško su dokazive zbog širine asortimana medicinskih proizvoda i nepostojanja precizno definisanih standarda. Iako se u javnosti često govori o korupciji u javnim nabavkama u zdravstvu, istraživanje organizacije "Pravni skener" od novembra 2016. do marta 2017. godine, pokazalo je da su krivični, pa i prekršajni postupci retki. U Transparentnosti navode – i nepostojeći. Glavni problem je to što je nadležnost sa prekršajnih sudova preneta na Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
"S jedne strane su ti prekršaji izuzeti iz sudske nadležnosti, a sa druge strane nisu propisana procesna pravila koja bi Komisija (za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki) primenjivala. I već nekoliko godina imamo potpuni zastoj", navodi Nemanja Nenadić.
Da i retki slučajevi koji su došli do suda prolaze nekažnjeno, pokazuje nedavni epilog afere "Jucit" iz 2005. godine. Ministarstvo zdravlja tada je izdvojilo oko milion evra za nabavku vozila hitne pomoći, koja nikada nisu stigla. Visoki funkcioneri Ministarstva, koje je tada vodio Tomica Milosavljević (kadar tadašnje stranke G17 plus koja više ne postoji), oslobođeni su optužbi jer je predmet posle 12 godina zastareo.
"To je otprilike model funkcionisanja sankcija. Kada maltene sa izvesnošću znate da nećete biti kažnjeni ili iako negde možda bude i podignuta optužnica, uspećete da izmanevrišete 10 godina da ona zastari, onda je jasno da borba protiv korupcije od tada nije dala neke rezultate. Ti službenici uglavnom imaju i političku podršku. A trgovci dobavljači sa svoje strane često finansiraju političke opcije koje onda imenuju i štite pomenute službenike pa se tako krug zaštite zatvara", zaključuje dr Draško Karađinović.
Prema rezultatima istraživanja "Globalni barometar korupcije", najviše slučajeva registrovano je, uz saobraćajnu policiju, upravo u zdravstvenim službama. Plaća se za sve - od lista čekanja, operacija, lekova, bolničkih potreba...
Protiv ovoga će se na čelu tima novoformirane Komisije za borbu protiv korupcije u zdravstvu boriti bivša inspektorka Uprave kriminalističke policije Vesna Dimitrijević, čije se ime, kako prenosi portal Pištaljka, povezuje upravo sa zataškavanjem jednog slučaja korupcije. Demantujući ove navode, Dimitrijević je odbila razgovor sa novinarima, a iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili ni na naše pozive i poruke (o temi javnih nabavki u zdravstvu).
* Ovaj prilog urađen je u okviru projekta "Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.
Facebook Forum