Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Normalizacija odnosa Srbije i Kosova uslov ostanka mladih


Sa prezentacije istraživanja o ekonomskim, demografskim i socijalnim posledicama mogućih scenarija normalizacije odnosa Beograda i Prištine

Ukoliko Beograd i Priština aktuelni dijalog ne zaključe normalizacijom odnosa takav epilog negativno će se odraziti na buduću demografsku sliku Srbije, ekonomski razvoj i funcionisanje penzionog sistema, zaključak je istraživanja sprovedenog na inicijativu Fonda za otvoreno društvo iz Beograda.

Tim stručnjaka je u istraživanju, u kom je za godine preseka označio 2030. i 2060, kao moguće epiloge dijaloga Srbije i Kosova definisao realni scenario koji bi se ostvario primenom Briselskog sporazuma iz 2013. ili u javnosti povremeno pominjanim razgraničenjem ili razmenom teritorije dve strane (što nije smer u kome se vode pregovori posredstvom EU).

Takođe, u istraživanju rezonuju da će normalizacija odnosa Beograda i Prištine kao posledicu imati i prijem Srbije u Evropsku uniju.

S druge strane, scenario označen kao status quo znači zadržavanje aktuelnog stanja i neuspešnih pregovora o članstvu Srbije u EU.

Nepostizanje sporazuma znači 20 milijardi evra gubitka BDP-a Srbije do 2030. godine: Miladin Kovačević
Nepostizanje sporazuma znači 20 milijardi evra gubitka BDP-a Srbije do 2030. godine: Miladin Kovačević

„Realni scenario znači nastavak ubrzanog razvoja i značajnog rasta investicija, Bruto domaćeg proizvoda (BDP) i potrošnje – odnosno standarda i zaposlenosti. Dok status quo scenario, iako ga slede makroekonomske projekcije na konzervativan način, što znači proinvesticiono, vodi kritičnom razvoju koji ne obezbeđuje podizanje standarda i zaposlenosti“, ukazao je Miladin Kovačević vođa istraživačkog tima.

Kako je naveo, projekcije ukazuju da bi se rast BDP-a Srbije, koji je krajnji rezultat proizvodne aktivnosti jedne države do 2030. godine, u zavisnosti od ostvarenja jednog ili drugog scenarija razlikovao za oko 20 milijardi evra.

Ukazano je i da bi nerešavanje odnosa između Beograda i Prištine u 2060. godini rezultiralo negativnim prirodnim priraštajem od 3,1 miliona ljudi u odnosu na 2015. godinu koja je u istraživanju uzeta za referentnu. U pogledu radne snage gubitak bi iznosio 700.000 ljudi.

Tema istraživačke studije bila je i održivost penzijskog sistema – koji, kako je istaknuto, stručnjacima i u razvijenim državama stvara glavobolje s obzirom na trendove povećanja neaktivnih građana u odnosu na radno sposobne.

Vrlo je moguće i da će doći do rasta apsolutnog i relativnog siromaštva: Katarina Stančić
Vrlo je moguće i da će doći do rasta apsolutnog i relativnog siromaštva: Katarina Stančić

„U status quo scenariju zbog nepovoljnih ekonomskih pespektiva neće doći do značajnijeg povećanja plata i penzija. Tako da možemo reći da će to izazvati neku vrstu socijalne neodrživosti. Vrlo je moguće i da će doći do rasta apsolutnog i relativnog siromaštva“, ukazuje Katarina Stančić – koja se u istraživanju bavila refleskijama na penzioni sistem Srbije.

U pogledu efekata koje bi rešavanje odnosa između Beograda i Prištine moglo imati po ekonomiju Srbije – istraživači su procenili da bi najpodesniji scenario bio razmena teritorija Srbije i Kosova sa većinskim albanskim, odnosno srpskim stanovništvom – što inače ne figurira kao opcija u Briselskom dijalogu.

„U tridesetogodišnjoj perspektivi ovi efekti bi iznosili oko 2,7 milijardi evra potencijalnog dobitka u Bruto domaćem proizvodu. Ne računajući ostale eksterne pozitivne efekte koji bi proizašli iz normalizacije odnosa sa Prištinom i evropskih integracija Republike Srbije“, objasnio je jedan od istraživača Dušan Gavrilović.

Sa druge strane, kako je naveo, primena Briselskog sporazuma u aktuelnom obliku ili pak nerešeni odnosi Srbije i Kosova, odnosno status quo, ne bi imali direktne efekte po BDP Srbije, odnosno drugo rešenje bi u dugoročnom smislu imalo negativan uticaj.

Uprkos promenjivom učinku dijaloga Beograda i Prištine dve strane su u ekonomskom smislu uspele da uspostave veze, što je prema tvrdnjama Marka Čadeža, rezultiralo povezivanjem 4.500 kompanija koje danas posluju zajedno.

Bez rešenja imaćemo pune autobuse mladih koji odlaze iz Srbije i sa Kosova: Marko Čadež
Bez rešenja imaćemo pune autobuse mladih koji odlaze iz Srbije i sa Kosova: Marko Čadež

„Za nas je to – ili imamo rešenje ili nemamo. Ukoliko nemamo, onda ćemo samo imati prepune autobuse mladih ljudi koji će sve više odlaziti odavde i sa Kosova. I ovo će ostati, ili biti područje sa kog se odlazi. A ne područje na kome se ostaje i stvara nešto. To je i najbolji argument da se ide ka rešenju. Kakvo će ono biti? Znam da to nije jednostavno i da je jako teško...“, zaključio je Marko Čadež.

Inače, na ekonomskom sajmu koji se u tekućoj nedelji održava u Prištini najviše je kompanija iz Srbije, ukupno njih 70. Godišnja ekonomska razmena Srbije i Kosova iznosi 462 miliona evra, od čega Srbija izvozi robu u vrednosti od 440 miliona, dok je izvoz Kosova u Srbiju 22 miliona evra.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

XS
SM
MD
LG