Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vulin: Razgraničenje Srba i Albanaca na prostoru Kosova


Aleksandar Vulin

“Trajno i sigurno razgraničenje između Srba i Albanaca mora da se uspostavi na prostoru Kosova i Metohije, ali proces razgraničenja i proces političkog završetka ne može da se okonča bez da sve nije ispunjeno, dogovoreno i završeno”, izjavio je srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin na devetoj sesiji takozvanog “unutrašnjeg dijaloga” o Kosovu održanoj u Beogradu.

Dodao je da se podrazumeva da Briselski sporazum mora biti do kraja sproveden.

Tokom rasprave održane u „Palati Srbija“, u okviru koje su političari i ekspreti razgovarali o političko-bezbednosnim i odbramenim aspektima kosovskog pitanja, Vulin je naveo da uključivanje predstavnika Vojske i bezbednosnih struktura u „unutrašnji dijalog“ ne predstavlja političko pitanje. Takođe, kazao je da to ne može biti signal koji bi govorio o militarizaciji društva, kao i da se rešavanje odnosa sa Albancima više ne može sagledavati samo na prostoru Kosova.

„Nova realnost je da će nakon što Makedonija, kao što se očekuje, ubrzano uđe u sastav NATO pakta, svi Albanci, sa izuzetkom dve opštine na prostoru južne Srbije, živeti u jednom bezbednosno i suštinski političkom prostoru. Upravo zbog toga proces stvaranja `Velike Albanije` mora biti zaustavljen. Suštinsko pitanje je na koje mi ovde pokušavamo da nađemo odgovor je kako zaustaviti `Veliku Albaniju`“, kazao je Vulin.

On je dodao da će stabilnost Balkana zavisiti od toga koliko su njeni narodi zadovoljni i sigurni svojim nacionalnim statusom, da evroske integracije ne mogu biti razlog odustajanja od srpskog nacionalnog pitanja, te da težište pregovora treba sa Prištine prebaciti na Tiranu.

Direktor kosovske kancelarije Vlade Srbije Marko Đurić upravo „unutrašnji dijalog“ vidi kao činilac koji će doprineti ukupnoj bezbednosti Republike Srbije, jer je, po njemu, pitanje Kosova ključno pitanje za bezbednost Srbije.

„Srbija neće dozvoliti da se srpskom narodu na Kosovu i Metohiji bilo kada ponavljaju pogromi, progoni, dani kao što je bio 17. mart i nasrtaju na opstanak srpskog naroda na Kosovu. I zato ćemo u 2018. godini udvostručiti naše napore da pomažemo Srbima na Kosovu i Metohiji da opstanu na svojim ognjištima“, rekao je on.

Očuvanje srpskih nacionalnih interesa na Kosovu, ocenio je Vladimir Cvetković, dekan Fakulteta za bezbednost u Beogradu, zasnivaće se na malim koracima i stalnom balansiranju.

„Srbija nikada neće moći da vodi u potpunosti samostalnu politiku po pitanju Kosova, ali to važi i za sve druge narode na Balkanu. Balansiranje između interesa velikih sila, to je stalna sudbina svih. A održanje Kosova u bilo kom statusu, samo da nije međunarodno priznata država, pretpostavlja održanje nekih nadležnosti Srbije na tom području, i to je ta politika malih koraka koja zahteva strpljenje, umešnost i istrajnost, što nama uvek nedostaje“, kaže on.

Podsetimo, “unutrašnji dijalog” o Kosovu pokrenut je na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa ciljem „da se izbegne da se teret Kosova ostavi potomcima i zbog toga što je neophodno da svi pronađu dugotrajni odgovor kako bi se isključila mogućnost sukoba kao opcije".

Do sada su debate vodili pravnici, profesori univerziteta, naučnici sa instituta društvenih i humanističkih nauka, privrednici, učesnici iz sportskih saveza i visokoškolskih ustanova kao i ekonomski i medicinski stručnjaci. Naredna runda „unutrašnjeg dijaloga očekuje se u ponedeljak 12. februara a tema okruglog stola trebalo bi da budu pitanja lokalne samouprave u okviru Stalne konferencije gradova i opština.

XS
SM
MD
LG