Dostupni linkovi

Janjić: Srbija polarizovana oko unutrašnjeg dijaloga


Prvi sastanka radne grupe Vlade Srbije za unutrašnji dijalog o Kosovu

„Srbija je duboko polarizovana kada je unutrašnji dijalog o Kosovu u pitanju“, pokazuje prvi izveštaj o monitoringu tog procesa koji je sproveo Forum za etničke odnose.

Kako se ocenjuje, Dijalog je, po svom obuhvatu, dinamici i dometima u pripremnoj fazi, a načinjeni su početni koraci u njegovoj institucionalizaciji.

Ključne kategorije koje se koriste su široki unutrašnji konsenzus, suočavanje sa realnošću, prevladavanje mitologije o Kosovu, rešenje koje bi bilo održivo i u budućnosti, mniroljubivo rešavanja problema, ostvarivanje ključnih interesa Srbije i „otvaranje vrata“ EU, navodi se u izveštaju.

Do sada izneti stavovi o pitanju odnosa Srbije i Kosova se, dodaje se, mogu grupisati na neintervenisanje i ignorisanje realnosti, razgraničenje između Srba i Albanaca i Status Quo politika.

Političke stranke se, prema izveštaju Foruma, kada je unutrašnji dijlog o Kosovu u pitanju, mogu podeliti u dve grupe – one iz vladajuće koalicije koje podržavaju inicijativu predsednika, ali ni njihovi stavovi nisu usaglašeni – jedni su za dalju normalizaciju, drugi za razgraničenje.

Isto je i kod druge grupe, odnosno kod političke opozicije, koja se takođe podelila, rekao je izvršni direktor Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić.

„Cela ’desnica’ je na istoj priči – neće dijalog, neće rešenje koje Vučić predlaže, a još se ne zna šta je. Ova druga (liberalno-demokratska) ima svoje sumnje i prvi period je obeležen sumnjama, pitanjima i traženju nekih garancija, ali je veliki deo njih ipak zauzeo stavove da će učestvovati u dijalogu. Ta podeljenost je već dovodi u pitanje da li je moguć sveopšti konsenzus“.

Kod organizacija građanskog društva i javnih ličnosti, dodaje se u izveštaju, u posmatranom periodu od 24. jula do 31. oktobra 2017. godine, većina je, u osnovi, pozitivno reagovala na inicijativu o dijalogu. Ova grupa, dodaje se, podržava unutrašnji dijalog i nastavak Briselskog dijaloga, kao i procesa normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

Kod građana Srbije, podele su drastične, pokazuje izveštaj. Centar za nove medije analizirao je emociju prema dijalogu, posmatrajući komentare na Facebook-u. Tatjana Vehovec iz tog Centra, rekla je da je uočen izuzetno negativan trend.

„Ukupan sentiment koji smo videli je prilično poražavajući – 72,3 odsto građana na društvenim mrežama nosi negativnu emociju kada govori o dijalogu i o rešavanju kosovskog pitanja. Pozitivnih ima svega 12 odsto, dok je neutralnih 10“.

U izveštaju Foruma za etničke odnose, upozorava se da je uočljiv izostanak argumentovane rasprave o društvenim i političkim okolnostima u Srbiji i Kosovu, o stanju odnosa između Srbije i Kosova, kao i o okolnostimau kojima je pokrenuta inicijativa o dijalogu. Ocenjuje se da je to rezultat činjenice da su akteri dosadašnjeg toka dijaloga preokupirani pitanjima vlasti i odnosa političkih snaga u Srbiji.

Takođe, kako je upozorio Dušan Janjić uz ogradu da je rano govoriti o trendu, postoji opasnost od oživaljavanja šovinizma, etno-nacionalizma i zloupotrebe Kosova za obračun oko podele moći u Srbiji. Oko ukazivanja na ovaj problem, Zapad je bio aktivan, dok je Rusija bila suzdržana, iako njeni stručnjaci aktivno učestvuju u debatama o unutrašnjem dijalogu.

„Bilo organizovanih u Srbiji, bilo preko društvenih mreža i oni šalju negativnu poruku u odnosu pre svega na inicijatora, predsednika Srbije, i na bilo koje rešenje koje bih ja nazvao ’politika malih koraka’“.

Janjić je ukazao i da se u normalizaciji odnosa ne vidi na duži rok održiv odgovor i na pitanje statusa, te da, kako ocenjuje, taj podatak ukazuje na to da su mnogi i snažni otpori uključivanju Srbije u EU.

XS
SM
MD
LG