Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Eksperti: Spor ritam decentralizacije u Srbiji


Nije jasno ko piše nacrt novog Ustava, kaže Nenad Dimitrijević

Kada bi se Srbija držala rokova koje je sama sebi postavila u okviru akcionog plana za takozvano poglavlje dvadeset i tri u procesu približavanja Evropskoj uniji, do kraja godine trebalo bi da izmeni Ustav zemlje. Međutim, sudeći prema trenutnoj situaciji, to se neće dogoditi, navela je grupa eksperta okupljenih na tribini organizovanoj u Novom Sadu.

Profesor ustavnog prava na budimpeštanskom Centralno-evropskom Univerzitetu, Nenad Dimitrijević kaže da nije jasno ko piše nacrt novog Ustava, a ne zna se ni tekst nacrta.

„Sve izgleda kao cenkanje sa EU, kao da veruju da imaju neki adut u rukavu. Vladajući možda ne žele da nam kažu šta žele postići, ali to ne znači da treba da odustanemo od pitanja, jer oni sigurno imaju moć da čak i ovaj dosta nakaradni Ustav i sistem izmene na gore. Građani moraju biti na oprezu“, rekao je on.

Prema mišljenju ekspertkinje za ustavno pravo Marijane Pajvančić decentralizacija, regionalizacija i položaj Vojvodine, nisu ni u najavi jer bi to značilo da se centralne vlasti odriču moći.

„Ja od EU ne očekujem u ovom pogledu baš ništa. Dakle, nikakvu podršku čak ni onu elementarnu u normativnom smislu. Kada govorimo o decentralizaciji i regionalizaciji na toj ustavnoj ravni mi zapravo govorimo o podeli vlasti. Vlasti se niko ne odriče lako pa čak i onda kada je pritisak regije ili lokalnih zajednica veoma veliki, kao što je to bilo u Španiji, centralna vlast ima veoma čvrste instrumente da se oni koji su nemirni dovedu u red“, rekla je Pajvančić.

Dodaje da je aktuelni Ustav Srbije veoma centralistički napisan, a u njemu je autonomija svedena na zakonsku, a ne ustavnu kategoriju. Podsetila je i da je jedina izvorna nadležnost Vojvodine da odredi svoje simbole: zastavu i grb.

Iako deo stručne javnosti smatra da ovo pitanje mora dodatno da se reši Ustavom, građani Srbije sve više zastupaju stav da Vojvodina ima optimalnu autonomiju. Prema istraživanju agencije IPSOS, dok je 2011. godine oko 43 posto ispitanika zastupalo takav stav, ove godine taj procenat je 49 posto.

Izvršni direktor Centra za regionalizam, Aleksandar Popov kaže da je upravo zbog ovih trendova malo verovatno da će politička vlast odustati od centralističkog pristupa.

„Raste negativan trend prema autonomiji, tako da nisam optimista da će, kada dođe do promena Ustava, u ovakvom kontekstu uopšte biti šanse da pitanja decentralizacije dobiju ozbiljno mesto u tom procesu. Ovaj arhaični model upravljanja koji je trenutno na snazi kroz aktuelni ustav, daje loše rezultate, ali je pogodan za mutne radnje, pre svega na nižim nivoima upravljanja. Vlast zato kreira negativan odnos prema decentralizaciji kod javnog mnjenja i strahove o dezintegraciji države“, ističe Popov.

Po akcionom planu za poglavlje 23 koje se bavi osnovnim pravima i pravosuđem, ustavna reforma trebalo bi da bude sprovedena nakon javne debate o izmenama, kao i nakon što Srbija dobija mišljenje ekspertske grupe Saveta Evrope, koja je poznatija kao Venecijanska komisija.

XS
SM
MD
LG