Iako uvijenu u poruke o prijateljstvu i saradnji, srpski državni vrh je, nakon nedavne posete najviše državne kazahstanske delegacije, objavio da stiže i spas za "Fiat Krajsler automobile Srbija" u Kragujevcu. I mediji su preneli da će nakon što je Kazahstan najzad dao "zeleno svetlo" za izvoz "fijata 500L" na tržište Evroazijskog ekonomskog saveza, kragujevačka fabrika biti spasena. Ekonomski analitičari, međutim, ne veruju da će se to dogoditi.
Vlada Srbije već nekoliko godina gleda put Rusije i drugih zemalja evroazijskog tržišta, nastojeći da izdejstvuje bescarinski izvoz kragujevačkog "fiata 500L", ali nije jasno kako je došla do računice da to vozilo koje košta 15.000 evra može biti konkurentno na Istoku, gde ruska "lada", modernizovana nakon što ju je preuzeo Reno/Nisan, može da se kupi gotovo trostruko jeftinije.
Osim toga, ili pre toga, dogovor Evroazijskog ekonomskog saveza i Srbije o bescarinskom izvozu kragujevačkog "fiata" podrazumeva i recipročan bescarinski uvoz ruskih automobila u Srbiju.
Rusija bi mogla da podrži zahtev Srbije da joj se omogući ograničeni bescarinski uvoz putničkih vozila marke "fiat", ali u okviru uzajamne kvote, rekla je još prošle godine pomoćnica ruskog ministra za ekonomski razvoj Jelena Laškina. Dakle, koliko "fiata" u Rusiju, toliko "lada" u Srbiju.
Šta će Srbija od toga dobiti, odnosno, izgubiti – o tome od srpskih zvaničnika nismo ništa čuli, komentariše za RSE ekonomski konsultant Milan Kovačević i dodaje:
"Može se dogoditi da ćemo mi od toga samo izgubiti, ako bude prodato više njihovih automobila ovde."
Ruski autobomili su, za razliku od kragujevačkih, cenovno više nego povoljni, pa se tako "lada granta" u Rusiji može kupiti za 5.500 evra. A to bi, ako elementarna računica ne vara, kao što ne vara, dodatno ugrozilo kragujevački "fiat" – sada i na domaćem tržištu.
Pa, kako onda domaći političari u izvozu na evroazijsko tržište vide spas za "Fiat"?
Milan Kovaćević smatra da toj fabrici spasa nema.
"Propada fabrika u Kragujevcu jer sve teže prodaje svoje automobile. To znači da njeni automobili nisu dovoljno atraktivni, a da su skupi u odnosu na konkurente. To je razlog zbog čega pada njihova prodaja", uveren je Kovačević.
Dakle, ako posao bescarinskog izvoza "fiata" na evroazijsko tržište i počne da se realizuje, sva je prilika da to ne da neće spasti "Fiat", nego će mu i iskopati raku, a dovešće i do srpskog spoljnopolitičkog deficita.
Na to ukazuje i Kovačević: "Izvoz 'fiata' na evroazijski prostor će verovatno doneti novu našu štetu zato što kod nas neće biti moguće izvesti toliko automobila jer se neće moći tamo prodavati, a sa druge strane se može dogoditi da njihova kvota bude iskorišćena i da mi imamo još više uvoza njihovih automobila kod nas".
Jedinu korist bi imali kupci na srpskom tržištu koje bi bilo preplavljeno jeftinim ruskim automobilima, ali premijer i njegovi ministri nikako da objasne kako bi to spaslo kragujevački FAS.
Besperspektivnost kragujevačke fabrike
Inače, "fiat 500 L" dolazi u nevreme u Rusiju jer je prodaja automobila zbog velike ekonomske krize i pada kupovne moći veoma otežana.
Situacija je još teža u Kazahstanu, a slično je i u Belorusiji. Šanse za prodaju u Kirgiziji i Jermeniji su male zbog izuzetno niske kupovne moći građana.
Za sada se nezvanično pominjala godišnja kvota od 5.000 ili 10.000 vozila, ali to je toliko mala količina da ne može spasiti kragujevačku fabriku. Koja, uostalom, većinski i nije sprska nego italijanska. Iz toga proizilazi da o fabrici treba da odlučuje njen menadžment, a ne političari države u kojoj se fabrika nalazi, ukazuje konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija, koji takođe ne vidi perspektivu za kragujevačku fabriku.
"To što ćete vi 5.000 ili 10.000 komada njegovih prodati u Rusiji, to nije nikakav spas. Fiat ima veliki problem kao firma jer u poslednje 52 nedelje, a čini mi se čak skoro dve godine, Fiat je sa 15-16 dolara po jednoj akciji na svetskim berzama pao na 5-6 dolara, dakle, na jednu trećinu svoje prethodne vrednosti", navodi Bušatlija.
Da kriza ozbiljno pogađa italijanskog autobomilskog proizvođača, osetili su i kragujevački radnici pre nekoliko meseci, kada je cela smena ukinuta, zbog čega se između 900 i 1.000 njih uz otpremnine oprostilo sa radnim mestom.
Otuda bi bilo uputno sa velikom dozom skepse gledati na izjavu srpskog premijera da je budućnot kragujevačke fabrike sigurna.
Facebook Forum