Sedam godina nakon brutalnog ubistva francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu, ponovljeni sudski proces jednom od organizatora ovog zločina sve više se pretvara u pokušaj revizije čitave presude.
U tome prednjače pojedini tabloidi koji senzacionalističkim pronalaženjem “svedoka” koji su godinama čuvali navodnu “pravu istinu” neskriveno pokušavaju da preusmere tok procesa.
Na nedavnom ročištu ponovljenog suđenja Đorđu Preliću, pravosnažno osuđenom na 15 godina zatvora zbog organizovanja ubistva navijača francuskog Tuluza Brisa Tatona u septembru 2009, svedok Igor Dimitrijević, šanker kafea koji se nalazi blizu garaže sa koje je mladić bačen, ovako je opisao dramatični događaj na Obilićevom vencu u centru Beograda:
"Odjednom je krenula masa u kafić 'ZuZu's', uletelo je sedam, osam ljudi, sagnuo sam se ispod šanka da me ne pogodi neka flaša. Kada sam se podigao, gužva se već razišla, u kafiću je bilo oko deset gostiju i video sam razbacane stolove u bašti. Bilo je dima napolju, ali nisam obraćao pažnju na garažu (gde je ubijen Taton)", rekao je Dimitrijević u Višem sudu u Beogradu.
Đorđe Prelić, vođa navijačke grupe Partizana “Alkatraz” protiv koga je do 2009. podneto oko 20 krivičnih prijava, je pre pet godina , zajedno sa 13 drugih osoba, osuđen na 35 godina robije.
Odlukom Apelacionog suda kazna mu je, kao i drugim učesnicima, prepolovljena. Međutim, pošto je u vreme izricanja presude bio u bekstvu, sud mu je odobrio novo suđenje nakon izručenja iz Španije, gde se skrivao do 2013.
Izricanju presude nije prisustvovao ni Dejan Puzigaća koji se u vreme dok je bio u bekstvu zamonašio u pravoslavnoj crkvi u Kataru. U septembru 2015. je uhapšen na aerodromu u Atini, a izručen je Srbiji aprila 2016. Puzigaći Apelacioni sud 2012. godine smanjio zatvorsku kaznu sa 34 na 14 godina.
Na ponovljenom procesu Prelić je negirao optužbe koje mu se stavljaju na teret, kao i da je vođa ozloglašene navijačke grupe.
“Žao mi je zbog smrti Tatona, ali mi je isto tako žao mene i moje porodice zbog pakla u kome se nalazimo više od šest godina, jer se teretim za nešto što nisam uradio”, rekao je on.
Pre i tokom ovog procesa deo javnosti je počeo da forsira tezu da Tatona huligani nisu divljački pretukli i na koncu bacili sa četiri metra visoke platofrme, već da je nesrećni momak u panici sam skočio. Takvo svedočenje čulo se krajem aprila ove godine u Višem sudu, u iskazu Svetlane Bubanja, radnice frizerskog salona koji se nalazi tik do mesta zločina.
Ona je rekla da je 17. septembra ispraćala mušteriju, kada je čula buku koja dolazi sa Obilićevog venca. Kada je pogledala, videla je mladića u crvenom duksu kako stoji na žardinjeri i skače u ponor – na glavu.
Dok advokati odbrane kažu da nikad nije kasno za istinu, Slobodan Ružić, punomoćnik porodice Taton, napominje da ima više nego dovoljno dokaza da je Taton gurnut.
“Najpre su veštaci medicinske struke rekli da mu je od batina dobijenih na platou Obilićevog venca napukla aorta – to se stručno zove ruptura srčane aorte – i rekli su da nakon takve povrede čovek više ne može da stoji. Na majici koju je tom prilikom imao Bris Taton ostali su trasološki tragovi, iz kojih se vidi da je bio pritisnut na ogradu. Veštak Busarčević, trasolog, je utvrdio na osnovu toga gde su nađeni tragovi krvi, da Bris Taton nije ni bačen sa vrha stepeništa, nego sa bočnog dela stepeništa. Svedokinja Svetlana Bubanja koja je rekla da je videla da je on skočio, je pozvala Hitnu pomoć. Tada nije kazala da je neko sam skočio, već je rekla: ‘Dečko je pao.’ Pretpostavljam da je ona videla kada se približila da on leži tu”, navodi Ružić.
Teza o tome da su osuđeni huligani skriveni iza obeležja Partizana nevini, prvi put se javno pojavila 2012. u dokumentarcu kontroverznog reditelja Borisa Malagurskog i Ivane Rajović.
U maju 2016, svedok Slobodan Čenić, koga je otkrio jedan beogradski tabloid neumesno blizak sadašnjoj vlasti, rekao je da je svojim očima video da nesrećni Francuz sam skače sa vrha stepeništa u provaliju. Tom prilikom, Čenić je dodao:
“Nisam ja jedini koji je video šta se zapravo desilo. Bilo je nas bar 50. Međutim, svi smo posle toga nestali i zaćutali iz straha jer nas je na to prisilila tadašnja politička klima. Priznajem, krivi smo što smo ćutali.”
Sud je utvrdio da su napad na navijače francuskog Tuluza uoči utakmice u Beogradu, organizovali vođa navijačke grupe „Alkatraz“ Ðorđe Prelić, zatim vođa navijačke grupe „Iriducibili“ Ivan Grković i Ljubomir Marković, jedan od vođa „Alkatraza“, te vođa grupe „Rebels“ Dejan Puzigaća.
Huligani koji su učestvovali u napadu su francuske navijače – među kojima je bio i Taton – udarali bakljama, drvenim palicama, flašama i drugim predmetima. Potom opkolili Tatona, tukli ga nogama i rukama dok je ležao na trotoaru, gađali ga pepeljarama i čašama i udarali palicama i bakljama.
Zatim su ga pritisli na ogradu stepeništa i bacili ga sa visine od 4,28 metara u prostor između stepeništa i garaže, a potom se razbežali u raznim pravcima. Tom prilikom Taton je zadobio teške povrede glave i brojne druge povrede, koje su, 12 dana kasnije, izazvale njegovu smrt.
Kampanja koja nastoji da dokaže da se Taton sam ubio zahuktala se otkako je sud doneo pravosnažnu presudu protiv huligana koji su učestvovali u njegovom linču, smatra advokat Slobodan Ružić.
“Jasno je da su razlozi da se pokuša da se izdejstvuje što povoljnija presuda za Đorđa Prelića, a verovatno sutra i za Puzigaću, a možda i za ove koji su još uvek na izdržavanju kazne, a neki su i izašli”, objašnjava Ružić.
Prema praksi Evropskog suda, pritiskom na pravosuđe se smatra pritisak relevantnih društvenih činilaca ili političkih faktora i aktera samog pravosuđa, dok privatni komentari i komentari koji se pojavljuju u štampi nisu takvog karaktera i sud bi trebalo da ih zanemari, podseća pravnik Slobodan Beljanski.
Iako ne želi da govori o konkretnom slučaju, Beljanski kaže da bi pravosuđe trebalo da radi nezavisno od pisanja tabloidne štampe.
“Tabloidi pišu svašta i to sud treba, ako je dorastao svom zadatku, da ignoriše. Naš problem je u tome što sud najčešće nema tu vrstu moralne imunosti ili čvrstine da zanemari sve ono što se u javnosti radi i komentariše”, objašnjava Beljanski.
Zabrinutost, međutim, ne izazivaju same tabloidne objavljotine, već podilaženje huliganskim grupama, čije nasilničko ponašanje već decenijama u Srbiji prolazi nekažnjeno. Poslednji slučaj dogodio se pre oko mesec dana, kada je grupa huligana brutalno napala generalnog direktora FK Partizan Miloša Vazuru.
Čak je i premijer Srbije nedavno javno rekao da država trenutno nema snage da se obračuna s huliganima. Strepnja da bi svojim pritiskom nasilnici mogli revidirati presudu u slučaju Brisa Tatona stoga nije bez osnova.
Facebook Forum