U nastavku prvog dana suđenja Goranu Hadžiću pred Haškim tribunalom, tužilac je tvrdio da su se proterivanja nesrpskog stanovništva iz samoproglašene Republike Srpske Krajine, kojoj je on bio predsednik, nastavile i posle dolaska mirovnih trupa Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) 1992. godine.
Prema rečima tužioca Daglasa Stringera (Douglas), Hadžić je kao predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine (RSK) "odbijao koegzistenciju" na njenoj teritoriji, a Vensov plan, na osnovu kojeg je UNPROFOR došao u Krajinu, "služio mu je samo da očuva status kvo" nakon ratnih sukoba tokom jeseni 1991. godine.
"Nesrbi su i dalje osuđivani i proterivani. Nije prihvatao povratak izbeglica na teritorije", pod kontrolom Srba, rekao je Stringer.
On je ukazao i da su novoosnovane jedinice teritorijalne odbrane RSK bile "pod direktnom komandom Hadžića", a da su neke jedinice JNA "ostale u RSK" i posle povlačenja, pri čemu su neka vozila JNA samo prefarbana kako bi ostala u službi teritorijalne odbrane.
Stringer je ocenio da je stvaranje vojske RSK predstavljalo kršenje Vensovog plana, i da je ta vojska imala logističku podršku Srbije, pri čemu je paravojna jedinica Tigrovi pod komandom Željka Ražnatovića Arkana ostala u RSK.
Takođe je govorio o odgovornosti Hadžića u vreme pada Vukovara u jesen 1991. godine i da je blisko sarađivao sa JNA.
Hadžiću je stavljeno na teret da ništa nije činio da spreči nehumano postupanje sa hrvatskim zarobljenicima i njihovo ubijanje i mučenje u zatvoreničkim centrima, za koje je rečeno da su postojali i u Srbiji, to jest u Sremskoj Mitrovici i Šidu.
