Beograd osuđuje KFOR, priklanja se barikadama

(Video RTS-a: Incident u Jagnjenici, 28. novembar 2011.)

Ljudmila Cvetković

Mada su u sukobima prilikom uklanjanja barikade kod Jagnjenice ranjena dva vojnika KFOR-a iz vatrenog oružja, zvanični Beograd osudio je samo akciju međunarodnih snaga. Vladini zvaničnici jedino su poručili svojim sunarodnicima na barikadama da se uzdrže od nasilja, ali se istovremeno čuju i njihove ocene da poslednji događaji dovode u pitanje spremnost srpske strane da nastavi dijalog sa Prištinom.

U Beogradu osim poziva na prekid obostranog nasilja nema jasne poruke Srbima na severu Kosova koja bi bila njihova crvena linija, taj tako omiljen termin u politici Srbije prema Kosovu, u delovanju srpskog stanovništva prema KFOR-u.

„Životi naših građana i pripadnika međunarodnih institucija moraju na svaki način biti sačuvani", naveo je predsednik Srbije Boris Tadić u pisanoj izjavi apelujući na prekid nasilja.

U uvijenoj formi Tadić se osvrnuo i na ranjavanje dvojice vojnika KFOR-a navodeći samo da „politički lideri Srba moraju da spreče ekstremiste koji dovode u pitanje ličnu bezbednost sugrađana i međunarodnih poslenika na Kosovu“.

I ostali zvaničnici pozivaju Srbe na uzdržanost od nasilja ali sve reči kritike su upućene na adresu KFOR-a. Tako se i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pita kako je nekome palo na pamet da silom uklanja barikade sa puteva u trenutku kada je ponovo profunkcionisao dijalog.

„Ne znam kakva je svrha uklanjanja barikada ako Srbi postave nove. To podstiče i stvara mogućnost incidenata. Uloga KFOR-a je da čuva bezbednost, prosto kao da neko namerno želi da zaoštri situaciju na Kosovu i Metohiji. Upravo zbog toga Srbi moraju da zadrže hladnu glavu i da ne reaguju na provokacije na takav način da se time izaziva još veća kriza. Milion puta smo rekli da su razgovori jedini način za rešavanje problema“, poručio je Dačić.

Udaljene pozicije

Međutim, Srbi sa severa Kosova su već više puta jasno stavili Beogradu do znanja da mnogo ne mare za ono što se dogovori u tim razgovorima sa Prištinom i da to neće sprovoditi. Beograd i dalje nije spreman da javno pozove tamošnje Srbe da uklone barikade.

Ministar za Kosovo Goran Bogdanović kaže da niko nije srećan što su postavljene barikade na severu Kosova ali da su Srbi odabrali taj način da se suprotstave namerama Prištine da na silu instalira svoje institucije.

„Upotreba šok bombi i gumenih metaka ne može se ničim opravdati. Zahtevam i od KFOR-a i od kosovskih Srba da budu uzdržani i ne pokušavaju da na silu rešavaju probleme i da se dijalogu da šansa kako bi se postiglo rešenje“, rekao je Bogdanović.

Ovi događaji bili su povod ministru Dačiću i da ustvrdi da oni dokazuju da je bio u pravu kada je govorio da se ne sme iz Beograda slati poruka da Srbija više nikada neće ratovati.

„Ja sam rekao da Srbija ne može mirno da gleda ako Tači napravi oružani napad na severu Kosova. Šta sam loše rekao? Mene sada ovde neki političari u Srbiji optužuju da ja izazivam ratove. Ako ja upozoravam nekoga da ne napada Srbe, pa ja ne izazivam rat. Ako sam ja time narušio državni i nacionalni interes moja funkcija je na raspolaganju predsedniku Tadiću u premijeru Cvetkoviću“, poručuje Dačić.

Ima i onih koji, poput državnog sekretara u Minitarstvu za Kosovo Olivera Ivanovića, ponašanje KFOR-a dovode u vezu sa spremnošću srpske strane da pregovara u novonastalim okolnostima. Ivanović tvrdi da se akcije KFOR-a dešavaju uvek usred pregovora i kao da imaju cilj da se Beograd udalji od rešenja.

Ipak, šef beogradskog pregovaračkog tima u danu još jednog sukoba Srba i KFOR-a najavljuje da na sledeću rundu dijaloga 30. novembra u Briselu odlazi s namerom da postigne dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine, ali misli i da postoji mogućnost da se postigne i rešenje za prelaze.

„To neće biti jednostavno, pozicije dve strane su dosta udaljene i mi ćemo u svakom slučaju učiniti sve da jedna od opcija, a to jeste integrisano upravljanje administrativnim prelazima, bude adekvatno dopunjena. Za nas je neprihvatljivo da administrativni prelazi imaju obeležje državnih graničnih prelaza i da oni služe za onemogućavanje kretanja naših građana. Treba na neki način potvrditi definitnu i u realnosti potvrđenu posebnost prelaza 1 i 31“, kaže Stefanović uoči nove runde dijaloga.

Ishod situacije na severu Kosova, gde Srbi već mesecima drže barikade na prelazima pokušavajući da spreče Prištinu da na Jarinje i Brnjak dovede svoje policajce i carinike, je teško predvideti, kaže za naš radio Vladimir Pavićević sa Fakulteta političkih nauka, jer postoji niz naznaka da se na kosovske Srbe deluje institucionalno i vaninstitucionalno.

„I mehanizmi borbe koji se tamo koriste su takođe vaninstitucionalni. Kada imamo tu mrežu nedefinisanih, vaninsitucionalnih mehanizama upravljanja nekim problemom onda nemate mogućnost jasnog predviđanja šta će se desiti. Ja se samo nadam da će ishod i tog sukoba da znači jedan korak približavanju mogućeg rešenja pitanju Kosova i naročito severu Kosova kako to više ne bi moglo da bude kočnica u procesu evropske integracije Srbije“, kaže Pavićević.