Na Kosovu ocenjuju da nije lako da se izvrši zamena Rezolucije 1244, jer to, pre svega, neće dozvoliti Rusija.
Tokom sastanka u New York-u, ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hyseni zatražio je od generalnog sekretara UN-a Ban Ki Moona zamenu Rezolucije 1244.
Kako prenosi kosovsko ministarstvo spoljnih poslova, ministar Hyseni je rekao da zahtev za zamenu rezolucije nije protiv UNMIK-a, već da taj zahtev podržava korenitu promenu okolnosti nakon proglašenja nezvisnosti Kosova i nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde.
Zamenica ministra spoljnih poslova Kosova Vlora Citaku izjavila je za RSE da će Skender Hyseni i u utorak tokom zasedanja Saveta bezbednosti UN-a, između ostalog zatražiti promenu Rezolucije 1244, odnosno zamenu rezolucije novom rezolucijom koja će reflektovati novo stanje kreirano na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti, a naročito sada nakon objave mišljenja MSP o legalnosti nezavisnosti Kosova.
“Konekst, situacija i okolnosti na Kosovu su promenjene i Rezolucija 1244 ne reflektuje više realnu situaciju. Svesni smo da u Savetu Bezbednosti pored onih koji podržavaju Kosovo, ima i protivnika, te da ovo neće biti lako. Ali mislimo da je ispravna stvar da se ovo uradi”, rekla je Citaku.
Rezolucija 1244 SB UN usvojena je 10. juna 1999. godine i ona je ovlastila međunarodno i civilno prisustvo na Kosovu i osnovala UNMIK - privremenu administrativnu misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu.
Marko Jakšić, jedan od lidera Srba severnog Kosova uveren je da predlog o zameni rezolucije neće proći u Savetu bezbednosti zato što, pre svega, to neće dozvoliti Rusija. On kaže da je Rezolucija 1244 najjače oružje u rukama Srbije i da je ona “najveća prepreka za stvaranje još jedne albanske države na Balkanu”.
“Ono što je važno za srpsku stranu je to da kroz pozicije Rusije i Kine mogu da se bore za prostor Kosova i Metohije. Zato lično mislim da bez obzira na zahteve albanske strane iza koje pre svega stoji Amerika, mislim da taj predlog neće proći u Savetu bezbednosti, jer je tu Rusija. Od celog tog predloga neće biti ništa upravo iz razloga jer je to najveće oružje i u rukama Rusije i u rukama Srbije, a to je da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije”, kazao je Jakšić.
Krenar Gashi, analitičar u Kosovskom institutu za istraživanje i razvoj politike smatra da nije neophodno da se Rezolucija 1244 zameni nekom novom rezolucijom, naročito sada nakon mišljenja MSP koji je eksplicitno rekao da proglašenje nezavisnosti Kosova ne krši ovu rezoluciju.
“Ako želimo da promenimo ovu rezoluciju bez obzira na tu činjenicu, onda je u pitanju veliki posao zato što tu rezoluciju može da promeni samo Savet bezbednosti UN-a, ali u kojem su najmanje dve zemlje sa pravom veta, a koji su protiv nezavisnosti Kosova”, kazao je Gashi.
On je dodao da i pored toga što kosovski političari neprestano ponavljaju da na Kosovu više nema mesta za UNMIK misiju, ova misija koja je osnovana na Rezoluciji 1244 zapravo nema ekzekutivnu moć, proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo protiv ove rezolucije, te da UNMIK ne smeta razvoju politike na Kosovu.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Priština bez velikih očekivanja od Saveta bezbednosti
Server: Očekujem da Generalna skupština podrži odluku MSP
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu
Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.
Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
Tokom sastanka u New York-u, ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hyseni zatražio je od generalnog sekretara UN-a Ban Ki Moona zamenu Rezolucije 1244.
Kako prenosi kosovsko ministarstvo spoljnih poslova, ministar Hyseni je rekao da zahtev za zamenu rezolucije nije protiv UNMIK-a, već da taj zahtev podržava korenitu promenu okolnosti nakon proglašenja nezvisnosti Kosova i nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde.
Zamenica ministra spoljnih poslova Kosova Vlora Citaku izjavila je za RSE da će Skender Hyseni i u utorak tokom zasedanja Saveta bezbednosti UN-a, između ostalog zatražiti promenu Rezolucije 1244, odnosno zamenu rezolucije novom rezolucijom koja će reflektovati novo stanje kreirano na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti, a naročito sada nakon objave mišljenja MSP o legalnosti nezavisnosti Kosova.
“Konekst, situacija i okolnosti na Kosovu su promenjene i Rezolucija 1244 ne reflektuje više realnu situaciju. Svesni smo da u Savetu Bezbednosti pored onih koji podržavaju Kosovo, ima i protivnika, te da ovo neće biti lako. Ali mislimo da je ispravna stvar da se ovo uradi”, rekla je Citaku.
Rezolucija 1244 SB UN usvojena je 10. juna 1999. godine i ona je ovlastila međunarodno i civilno prisustvo na Kosovu i osnovala UNMIK - privremenu administrativnu misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu.
Marko Jakšić, jedan od lidera Srba severnog Kosova uveren je da predlog o zameni rezolucije neće proći u Savetu bezbednosti zato što, pre svega, to neće dozvoliti Rusija. On kaže da je Rezolucija 1244 najjače oružje u rukama Srbije i da je ona “najveća prepreka za stvaranje još jedne albanske države na Balkanu”.
Nije neophodno da se Rezolucija 1244 zameni nekom novom rezolucijom, naročito sada nakon mišljenja MSP koji je eksplicitno rekao da proglašenje nezavisnosti Kosova ne krši ovu rezoluciju.
“Ono što je važno za srpsku stranu je to da kroz pozicije Rusije i Kine mogu da se bore za prostor Kosova i Metohije. Zato lično mislim da bez obzira na zahteve albanske strane iza koje pre svega stoji Amerika, mislim da taj predlog neće proći u Savetu bezbednosti, jer je tu Rusija. Od celog tog predloga neće biti ništa upravo iz razloga jer je to najveće oružje i u rukama Rusije i u rukama Srbije, a to je da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije”, kazao je Jakšić.
Krenar Gashi, analitičar u Kosovskom institutu za istraživanje i razvoj politike smatra da nije neophodno da se Rezolucija 1244 zameni nekom novom rezolucijom, naročito sada nakon mišljenja MSP koji je eksplicitno rekao da proglašenje nezavisnosti Kosova ne krši ovu rezoluciju.
“Ako želimo da promenimo ovu rezoluciju bez obzira na tu činjenicu, onda je u pitanju veliki posao zato što tu rezoluciju može da promeni samo Savet bezbednosti UN-a, ali u kojem su najmanje dve zemlje sa pravom veta, a koji su protiv nezavisnosti Kosova”, kazao je Gashi.
On je dodao da i pored toga što kosovski političari neprestano ponavljaju da na Kosovu više nema mesta za UNMIK misiju, ova misija koja je osnovana na Rezoluciji 1244 zapravo nema ekzekutivnu moć, proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo protiv ove rezolucije, te da UNMIK ne smeta razvoju politike na Kosovu.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Priština bez velikih očekivanja od Saveta bezbednosti
Server: Očekujem da Generalna skupština podrži odluku MSP
Nezavisnost Kosova
Proglašenje nezavisnostiKosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu
Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.
Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
