Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Rekord "Euromiliona" u Britaniji: Više od 100 miliona eura

Novi rekord evropske lutrije "Euromilion" za Veliku Britaniju postavljen je sinoć izvlačenjem kombinacije brojeva koja je dobitniku obezbijedila nešto više od 100 miliona eura.

Dobitak, koji je po sadašnjim cijenama jednak količini od tri tone zlata, treći je po veličini dobitak u istoriji "Euromiliona" od osnivanja te evropske lutrije 2004. godine. Prethodni rekord za Veliku Britaniju iznosio je oko 65 miliona eura i postavljen je u februaru ove godine.

Britanski dobitnik bio je jedini koji je pogodio dobitnu kombinaciju od oko 40 miliona igrača u devet evropskih zemalja, koje učestvuju u lutriji "Euromilion".

Rekord "Euromiliona" i dalje ostaje u Španiji gdje je sretni dobitnik prošle godine osvojio nešto više od 126 miliona eura.

Pogledajte najnovije vesti dana

Haradinaj: Kosovo nema otvorenih pitanja sa BiH

Ramuš Haradinaj

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da Kosovo nema otvorenih pitanja sa Bosnom i Hercegovinom te da saoseća sa tom državom.

Na predstavljanju godišnjeg izveštaja Ministarstva za regionalni razvoj kojeg vodi Rasim Demiri, Haradinaj je govoreći o carini koje je Kosovo uvelo Srbiji i BiH kao i odnosima sa BiH, kazao da je BiH zemlja koja zaslužuje poštovanje i partnerstvo sa Kosovom.

"Želimo da nas Srbija nakon ovakvog našeg delovanja prizna. Oni imaju potrebe za našim tržištem, a mi za priznanjem, ali isto tako želimo da olakšamo i Bosni da sutra donese odluku o priznanju Kosova, zato što mi nemamo otvorenih pitanja sa Bosnom i ne želimo da ih povredimo ovom odlukom", kazao je Haradinaj.

On je dodao da odluka Vlade Kosova nije doneta kako bi se povredili odnosi između naroda, već se radi o određenom delovnju, u određenoj situaciji, a koja se tiče dobijanja priznanja od stranih ovih dveju država.

S obzirom da je Demiri iz bošnjačke koalicije Vakat, Haradinaj se zahvalio bošnjačkoj zajednici koja je podržala formiranje vojske Kosova, navodeći da je to i njihova vojska.

Tramp objavio pobedu nad “Islamskom državom”

SAD su porazile "Islamsku državu" u Siriji, objavio je danas američki predsednik Donald Tramp i dodao da je ovo bio jedini razlog zbog kojeg je držao vojsku u toj zemlji.

"Porazili smo `Islamsku državu` u Siriji - moj jedini razlog da budemo tamo tokom Trampovog predsedničkog mandata", napisao je Tramp na "Tviteru".

Američki zvaničnici koji nisu željeli da budu imenovani rekli su ranije Rojtersu da SAD razmatraju potpuno povlačenje svojih trupa iz Sirije.

Oni nisu saopštili detalje, a Pentagon i Bela kuća odbili su da komentarišu.

Korbin negira da je rekao za Mej da je glupa žena

Lider britanske opozicione Laburističke partije Džeremi Krovbin suočen je sa zahtevima da se izvini pošto je optužen da je u parlamentu rekao da je premijerka Tereza Mej "glupa žena".

Na video snimku se može videti kako Korbin danas izgovara uvredu tokom redovne rasprave s pitanjima premijerki.

Korbinov porptarol insistira da je lider laburista rekao "glupi ljudi" za poslanika vladajućih konzervativaca.

Slučaj je izazvao galamu u sali, pošto su konzervativni poslanici počeli da viču "sramota".

Predsedavajući donjeg doma Džon Berkau rekao je da nije čuo šta je rečeno, ali da će pregledati dokaze i kasnije danas podneti izveštaj.

I dalje velika ilegalna migracija iz Srbije, BiH i Ukrajine u EU

Zemlje Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva moraju da ulože dodatne napore da zauzdaju ilegalnu migraciju i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, navodi se u danas objavljenom izveštaju Evropske komisije o ispunjavanju zahteva za viznu liberalizaciju tih osam zemalja.

Svih osam zemalja su preduzele mere da reše problem ilegalnih migracija, međutim, potrebni su dalji napori kako bi se obezbedili bolji i održivi rezultati, ocenila je Komisija navodeći da ilegalna migracija iz Ukrajine, Srbije i Bosne i Hercegovine u EU ostaje velika.

Istovremeno bojazni izaziva sve veći broj neosnovanih zahteva za azil u EU moldavskih i gruzijskih građana.

Komisija je istakla da je potrebno veće angažovanje kako bi se obezbedilo puno usklađivanje sa viznom politikom EU i navela da je Srbija ukinula bezvizni režim sa Iranom ali da postoje bojazni oko drugih zemalja sa bezviznim pristupom Srbiji.

Saradnja u readmisiji i povratku odvija se bez problema sa svim zemljama ali ima prostora za unapređenje, posebno kod readmisije državljana trećih zemalja, naročito u Srbiji, ocenjuje se u izveštaju.

Za Albaniju se kaže da je preduzela efikasne mere da odgovori na problem neregularne migracije, što je doprinelo smanjenju broja zahteva za azil za 32 odsto u prvoj polovini 2018.

Kako se dodaje, taj posao treba da se nastavi i dalje unapređuje. Komisija je ocenila da će bolja saradnja Fronteksa i partnera sa Zapadnog Balkana doprineti boljem upravljanju neregularnom migracijom.

Albanija je, kako se navodi, prva potpisala sporazum o saradnji sa Fronteksom, Makedonija i Srbija su parafirale nacrte a procedure oko sporazuma sa Crnom Gorom i BiH su u završnoj fazi.

Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, uprkos preduzetim merama, potrebni su dodatni napori svih osam zemalja a od Moldavije i Ukrajine traži se i hitna akcija u borbi protiv korupcije.

Kako se navodi, organizovane kriminalne grupe iz osam zemalja bave se trgovinom nedozvoljenim proizvodima, pranjem novca, trgovinom ljudima, trgovinom drogom, krijumčarenjem migranata i sajber kriminalom.

Izveštaj Komisije odnosi se na Albaniju, Srbiju, BiH, Makedoniju i Crnu Goru, kao i zemlje Istočnog partnerstva - Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.

Komisija će i dalje pratiti ispunjavanje zahteva za viznu liberalizaciju i izveštavati o tome Evropski parlament i Savet najmanje jednom godišnje.

Stoltenberg Haradinaju: Transformacija BSK ne utiče na misiju Kfora

Jens Stoltenberg i Ramuš Haradinaj

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je danas da je generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu preneo garancije da će transformacija Bezbednosnih u Oružane snage Kosova biti transparentan proces uz kako je naveo, usku saradnji sa NATO i misijom KFOR.

Haradinaj je naveo da je u telefonskom razgovoru informisao Stoltenberga da je Vlada Kosova formirala međuministarski komitet za integraciju i učlanjenje u NATO, kao konkretan korak približavanja Alijansi.

"Dao sam garancije sekretaru Stoltenbergu za transparentnost procesa tranzicije BSK, izlažući moju i viziju Vlade Kosova za produbljivanje partnerstva sa NATO i misijom KFOR i spremnost jedinica BSK da doprinose regionalnoj i globalnoj sigurnosti", napisao je Haradinaj na Fejsbuku.

Podvukao je da će Kosovo blisko sarađivati sa Alijansom kako bi BSK ispunio pune operacionalne kapacitete u vojnom mandatu.

Stoltenberg je obavestio Haradinaja da zakoni o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga ne utiču na misiju Kfora i da se ona nastavlja, saopštila je portparolka NATO Joana Lungesku.

U telefonskom razgovoru Stoltenberg je obavestio Haradinaja da će s razvojem mandata Kosovskih bezbednosnih snaga NATO ponovo razmotriti stepen svog angažovanja sa tim snagama u novoj godini, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu NATO.

Stoltenberg je Haradinaju preneo da je "Severnoatlantski savez imao početnu raspravu o nedavno usvojenim zakonima o tranziciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS)" .

"NATO će nastaviti misiju Kfora na obezeđivanju sigurnog i bezbednog okruženja na Kosovu. Kfor deluje pod mandatom UN i na njega ne utiču zakoni o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga", navodi se u saopštenju i dodaje da će Stoltenberg "nastaviti svoj angažman sa svim relevantnim akterima o regionalnoj stabilnosti".

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je prošle nedelje izrazio žaljenje zbog odluke kosovskog parlamenta da usvoji zakone o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga i ocenio da nije dobar trenutak za takav potez.

On je tada saopštio da NATO podržava razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga u skladu sa njihovim sadašnjim mandatom i da će s promenom tog mandata morati ponovo da razmotri nivo svog angažovanja sa KSB.

Potpisan ugovor za izgradnju dionica autoceste Beograd-Sarajevo

Autocesta, fotoarhiv

Ministrica prometa i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Zorana Mihajlović u Beogradu je s ministrom transporta Turske Mehmetom Turhanom potpisala ugovor za projektiranje i izgradnju dionica autoceste Beograd - Sarajevo.

Autocesta će se graditi u dve trase, koje se na području Srbije odnose na dionicu Sremska Rača - Kuzmin, u dužini od 17 kilometara, i Požega - Užice - Kotroman, dužine oko 60 kilometara.

Vrednost izgradnje obje dionice je oko 1,05 milijardi eura.

Naredne godine očekuje se potpisivanje finansijskog ugovora, a početak radova 2020. godine.

Ministrica Mihajlović je izjavila kako je ovo prva autocestakoja će direktno povezivati Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

Na projektu autoceste Beograd - Sarajevo rade Vlada Srbije, JP Putevi Srbije i turska kompanija Tasyapi.

Pročitajte:

EU postigla dogovor s Italijom o budžetu

Vladajuća populistička koalicija na vlasti u Italiji i Evropska komisija postigli su dogovor o italijanskom budžetu za 2019. godinu posle višenedeljnog suprotstavljanja, rekao je danas potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis.

"To rešenje nije idealno ali dozvoljava da se u ovoj fazi izbegne otvaranje pravne procedure protiv Italije za preveliki deficit", rekao je Dombrovskis govoreći o italijanskom budžetu.

Pretnja pravnom akcijom protiv neke članice nije retka u EU ali se ovog puta događa u vreme kada su porasle tenzije između Evropske komisije i italijanske populističke vlade koja je obećala da će se odupreti bilo kakvom pritisku iz Brisela.

Dombrovskis je rekao da je italijanska vlada daleko odmakla od užarene retorike od pre nekoliko nedelja. Sporazum predviđa nove budžetske štednje.

Predviđena je budžetska ušteda od 10,25 milijardi evra, delimično zahvaljujući odlaganju primene dve glavne mere italijanske vlade - reforme penzija i prihoda građana, minimalnog prihoda za najugroženije, rekao je Dombrovskis.

Prema postignutom dogovoru budžetski deficit biće 2,04 odsto BDP-a umesto 2,4 prvobitno predviđenog, s prognozom rasta smanjenom na jedan odsto za iduću godinu umesto prvobitnih 1,5 odsto.

Dogovor treba da omogući da se izbegne povećanje ogromnog italijanskog duga koji sada iznosi oko 130 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda. "Proces nije bio lak.

Na početku je izgledalo da ima malo šanse da se prevaziđe jaz između naših uzajamnih pozicija", rekao je evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi i ocenio da ovaj dogovor pokazuje pobedu dijaloga u odnosu na konfrontaciju.

Italijanski premijer Đuzepe Konte pozdravio je sporazum sa Evropkom komisijom, ističući da to omogućava njegovoj vladi da ispuni glavna obećanja i podstakne ekonomiju.

Mogherini na ručku sa liderima Zapadnog Balkana

Federica Mogherini

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federica Mogherini je organizovala radni ručak sa liderima zemalja Zapadnog Balkana.

Radi se o praksi koju je ona ustanovila prošle godine kada je pozvala sve premijere iz zemalja regiona s ciljem da se raspravlja o prilikama na Zapadnom Balkanu i potvrdi podrška briselskih institucija za procese evropskih integracija.

Ove godine, Mogherini je pozvala "lidere regiona", tako da se među zvanicama nalaze tri predsednika i tri premijera.

Na ručku su pozvani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Kosova Hašim Tači, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, a među premijerima su pozvani Denis Zvizdić iz BiH, Zoran Zaev iz Makedonije i Edi Rama iz Albanije, stim što Rama nije došao u evropsku prestonicu zbog situacije u njegovoj zemlji.

Prema saopštenju iz kabineta Mogherini, na neformalnom ručku će učestvovati i Johannes Hahn, komesar nadležan za pitanja proširenja.

Očekuje se da učesnici raspravljaju o dešavanjima u regionu i izglede za narednu godinu.

Vučić i Tusk o situaciji u regionu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas u Briselu sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom o situaciji u regionu, protivpravnim merama Prištine i evropskim integracijama Srbije, saopštila je služba za saradnju sa medijima presednika.

Vučić je istakao da Srbija čvrsto podržava dijalog o normalizaciji odnosa sa Prištinom i smatra da su razgovori jedini način rešavanja otvorenih pitanja i očuvanja regionalne stabilnosti.

Vučić je međutim naveo da dalje razgovore onemogućavaju odluke Prištine o povećanju taksi za 100 odsto suprotno sporazumu CEFTA, pokušaj otimanja elektroenergetskog sistema i usvajanje zakona kojima se omogućava transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova protivno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, Briselskom sporazumu, stavu srpske zajednice, ali i pravnim propisima na Kosovu.

"Srbija je posvećena unapređenju regionalne saradnje i opredeljena da doprinosi tom cilju. Preduslov za uspešno ostvarivanje i unapređivanje regionalne saradnje je strogo poštovanje zaključenih sporazuma i dogovorenih okvira saradnje od strane svih učesnica u regionu. Jedini način da se stvore uslovi u kojima bi dalji nastavak razgovora bio moguć, jeste da Priština povuče protivpravne i krajnje nerazumne odluke", istakao je Vučić.

Predsednik Evropskog saveta Tusk pozdravio je razumne poteze Srbije u odnosima sa Prištinom, navedeno je u saopštenju. Sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika ES Donalda Tuska prisustvovala je i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Mere EK u slučaju izlaska Britanije bez dogovora

Evropska komisija saopštila je danas da je usvojila mere za konkretne sektore kao što su finansijske usluge, vazdušni saobraćaj i carine da bi ublažila posledice nedostatka sporazuma s Londonom o Bregzitu.

Ukupno 100 dana do Bregzita 29. marta 2019. godine, Komisija je ocenila da je "neophodno i hitno" da se danas usvoje ove mere da bi se ograničila "najveća šteta" izazvana mogućim nedostatkom sporazuma kada Britanija izađe iz Unije.

Evropska komisija saopštila je danas da je počela da primenjuje Akcioni plan za eventualnost izlaska Velike Britanije iz Unije bez dogovora, koji uključuje 14 konkretnih i privremenih mera u ograničenom broju oblasti kao što su finansijske usluge, vazdušni saobraćaj, carine i klima da bi se izbegli veliki poremećaji za evropsku dvadesetsedmoricu.

Komisija navodi da smatra da je neophodno i hitno da se ove mere usvoje danas da bi se osiguralo da u slučaju potrebe mogu da počnu da se primenjuju 30. marta 2019, da bi se ograničila najveća šteta u ovim oblastima koja bi mogla da bude izazvana scenarijom da Britanija izađe iz Unije "bez dogovora".

Evropska komisija navodi da ove mere neće i ne mogu da ublaže celokupni uticaj scenarija izlaska Britanije bez dogovora, koji su predviđeni u Sporazumu o povlačenju, i da su mere ograničene na konkrente oblasti gde je "apsolutno neophodno" da se zaštite vitalni interesi EU.

Po pravilu te mere će biti privremene, ograničene i usvojiće ih EU jednostrano, one ne uzimaju u obzir raspravu s zemljama članicama i dodaju se merama koje su već preduzete u ovom slučaju, navodi se u današnjem saopštenju EK.

Kako se dodaje Komisija će nastaviti da primenjuje svoj Akcioni plan za slučaj da nema sporazuma u narednim nedeljama i pratiće da li je potrebna dodatna akcija, i nastaviti da podržava zemlje članice u njihovom radu na pripremama za slučaj da Britanija ode bez dogovora.

Veselji: EU da ozbiljno tretira pitanje carine

Ilustrativna fotografija

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji zatražio je od Evropske unije (EU) da ozbiljno tretira pitanje carine koju je Vlada Kosova uvela na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

On je na konferenciji za medije kazao da put Kosova ka EU ne prolazi i nikada neće proći kroz Srbiju.

"Očekivali smo balansiranu reakciju EU u vezi ove situacije, ali nismo očekivali da će EU reagovati samo na nas. Taj nedostatak balansa EU kod građana Kosova je s pravom stvorilo utisak pristrasnosti EU", istakao je Veselji, koji je ujedno i predsednik vladajuće Demokratske partije Kosova.

On je dodao da pozivi Srbije, ali i EU, da se ukine carina, a bez da se i Srbija pozove da prekine blokade Kosovu, spravom zabrinjava građane Kosova.

"Kosovo neće postupiti jednostranu kada se radi o ukidanju carine", istakao je.

Takođe, blokada građana i nemogućnost slobodnog kretanja samo još više otežava ovu situaciju.

"EU ne može gledati na Kosovo iz perspektive integracije Srbije. Očekujemo da će EU u dijalogu garantovati jednaki princip obema stranama, kao i obostrane koristi. Ravnopravno i jednako tretiranje je rešenje", naglasio je Veselji.

Vlada Kosova je 21. novembra uvela carinu od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH.

EU je u nekoliko navrata pozvala Kosovo da povuče takvu odluku, ali je premijer Ramuš Haradinaj izjavio da će se to desiti onda kada Srbija prizna Kosovo.

Pročitajte:

Mutko više nije predsednik Fudbalskog saveza Rusije

Vitalij Mutko

Zamenik premijera Rusije Vitalij Mutko podneo je ostavku na mesto predsednika Fudbalskog saveza Rusije (RFU).

Mutko, koji je doživotno suspendovan sa Olimpijskih igara zbog doping skandala u Rusiji, bio je jedan od najzaslužnijih za dobijanje organizacije Svetskog prvenstva ovog leta.

Takođe, bio je zadužen i za pripreme i organizaciju Mundijala.

Njega će na čelu RFU zameniti predsednik ruske lige Sergej Prjadkin, do izbora u Savezu, u februaru.

Pročitajte:

NATO raspravlja o transformaciji Sigurnosnih snaga Kosova

Sigurnosne snage Kosova, Priština

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg razgovarao je sa premijerom Kosova Ramušom Haradinajom.

Obavijestio je Haradinaja da je Sjevernoatlantsko vijeće započelo raspravu o nedavno usvojenim zakonima o transformaciji Sigurnosnih snaga Kosova.

Glavni tajnik je obavijestio Haradinaja da će, kako se mandat Sigurnosnih snaga Kosova bude razvijao, Sjevernoatlantsko vijeće ponovno razmatrati razinu angažmana NATO-a u kosovskim Sigurnosnim snagama u 2019. godini.

NATO će nastaviti svoju misiju KFOR-a kako bi osigurao sigurno okruženje na Kosovu, ističe se u priopćenju.

KFOR djeluje pod mandatom UN-a i neće biti pogođen zakonima o transformaciji Sigurnosnih snaga Kosova u kosovsku vojsku.

Glavni tajnik će nastaviti svoj angažman sa svim akterima relevantnim za regionalnu stabilnost, priopćeno je.

Pročitajte: Kosovo dobilo vojsku, žaljenje NATO, potpora SAD-a

Slavlje u Skupštini i na ulicama Kosova
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:40 0:00

Tači: Uskoro rešenje za konačni sporazum sa Srbijom

Hašim Tači

Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da će se narednih nedelja i meseci pronaći rešenje za konačni sporazum Kosova i Srbije.

U izjavi medijima u Briselu, gde će učestvovati sastanku lidera regiona na poziv visoke predstavnice EU Federike Mogerini, Tači je kazao da je pismo američkog predsednika Donalda Trampa potvrda da će SAD biti uz Kosovo i da će pružiti podršku u ovoj fazi postizanja konačnog sporazuma.

"Poruke Trampa trebaju dobro da se pročitaju i shvate. Mi nemamo boljeg saveznika od SAD-a, ne znam ko bi trebao da govori o Kosovu ukoliko ne govori SAD. Svi oni koji su bili svedoci pregovora u Briselu, znaju da je SAD uključen u proces postizanja istorijskog sporazuma. Narednih nedelja i meseci pronaći će se rešenje za konačni sporazum između Kosova i Srbije", kazao je Tači.

On je, međutim, naglasio da kosovska strana ne sme da izgubi ovaj trenutak međunarodne pažnje za Kosovo, jer se u suprotnom može platiti visoka cena.

Na današnjem sastanku u Briselu biće reči o situaciji u regionu tokom 2018. godine, kao i o planovima za narednu godinu.

Pročitajte: EU priznaje jedino Tačija za pregovarača

Transparentnost Srbija: Novi izvođač radova bez tendera

Ilustrativna fotografija

Transparentnost Srbija (TS) danas je ukazala da Srbija u Poglavlju 5 u pregovorima sa Evropskom unijom koje je već otvoreno a odnosi se na javne nabavke i javno-privatna partnerstva, čini suprotno onome što je dogovoreno, i ugovora radove bez tendera.

"Jedan od tri prioriteta u tom poglavlju jeste da međudržavni sporazumi koji su zaključeni sa trećim državama i njihova primena ne budu neopravdano ograničavajući po konkurenciju i da budu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i pravnim tekovinama EU", podsetila je TS i navela da Srbija veliki deo svojih infrastukturnih projekata realizuje upravo na osnovu međudržavnih sporazuma kojima se konkurencija svodi na unapred odabranu firmu iz zemlje koja daje kredit za takve radove.

Takvo ugovaranje velikih poslova, po oceni te organizacije, ima negativne efekta po EU integracije, a još veće po javne finansije Srbije.

"Odsustvo konkurencije, po tržišnim zakonitostima, dovodi do porasta cene koja se plaća za takve radove ili umanjenja njihovog kvaliteta. Građani Srbije ni u jednom slučaju dosadašnjih aranžmana te vrste nisu dobili celovito i argumentovano obrazloženje u kojem bi bile na uporediv način predstavljene eventualne koristi od kreditnih aranžmana naspram štete koja će nastupiti zbog odsustva konkurencije", istakla je TS.

Navedeno je da je najnoviji slučaj te vrste potpisivanje komercionalnog ugovora za projektovanje i izgradnju deonica autoputa Beograd-Sarajevo između resornih ministara Turske i Srbije, odnosno predstavnika turske kompanije "Tašjapi" Emrulaha Turanlija i vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća "Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka.

"Zoran Drobnjak je vršilac dužnosti direktora već oko sedam godina. I raniji i sadašni Zakon o javnim preduzećima ograničavaju mogućnost da se isto lice imenuje na tu funkciju najviše dva puta. Ranije je taj status bio ograničen na dva šestomesečna mandata, a po sadašnjem zakonu na dva jednogodišnja. Stoga je sporna i validnost bilo kojeg ugovora ili drugog dokumenta koji on zaključi u ime ovog javnog preduzeća", smatra TS.

Pročitajte:

Zidane ima 'jaku ponudu' za posao trenera u Manchester Unitedu

Zinedine Zidane

Francuz Zinedine Zidane (Zinedin Zidan) ima "jaku ponudu" da postane trener Manchester Uniteda od naredne sezone, prenijeli su španski mediji.

Uprava Uniteda u utorak je otpustila trenera Josea Mourinha (Žoze Morinjo) zbog loših rezultata, a danas je imenovala svog bivšeg igrača Ole Gunnar Solskjaer (Ole Gunar Solšer) za privremenog trenera do kraja sezone.

United je zainteresovan za trenera Tottenhama Mauricija Pochettina (Maurisio Poketin), a list AS prenio je da je jedan od kandidata i Zidane, koji je prošlog ljeta otišao iz Real Madrida.

"Bivši trener Real Madrida Zinedine Zidane razmatra jaku ponudu Manchester Uniteda da na Old Traffordu zamijeni Mourinha.

Francuski trener još razmatra prijedlog, a izvori bliski njemu naveli su da je njegov naredni korak da preuzme jedan klub iz Premijer lige.

On želi da se vrati poslu od sezone 2019-2020., a ne odmah, kako je tražio čelnik Uniteda Ed Woodward (Vudvord)", naveo je AS.

Zidane je tokom boravka u Real Madridu predvodio klub do tri uzastopne titule u Premijer ligi, a osvojio je i šampionsku titulu u Primeri.

Pročitajte:

Sukob Amerike i Kine na sastanku WTO-a

Zastava Kine i SAD-a

Amerika i Kina sukobile su se na sastanku Svjetske trgovinske organizacije (World trade organization, WTO) iza zatvorenih vrata, međusobno se optužujući za potkopavanje multilateralnog trgovinskog sistema.

Američki ambasador Dennis Shea (Denis Šea) optužio je Kinu za "direktnu krađu" tehnologije u strateškim industrijama, kao i da svoje proizvode "praktično baca" na američko tržište, rekavši da to nije prihvatljivo.

Kineski izaslanik izjavio je da su "neoprezni postupci" administracije američkog predsjednika Donalda Trumpa (Tramp) glavni uzrok krize, ali da se Kina nadala poboljšanju situacije.

Izaslanik je rekao da se Peking nadao da će nakon samita lidera SAD-a i Kine "dvije zemlje nastaviti putem uzajamnog poštovanja, čime će doprinijeti stabilnosti svjetske ekonomije i trgovine".

Pročitajte:

Jemen: Dogovorena razmjena 16.000 zatvorenika

Provladine snage Jemena

Zaraćene strane Jemena razmijenile su listu sa ukupno 16.000 imena ljudi u pritvoru u okviru sporazuma o razmjeni zarobljenika koji je potpisan prošle sedmice, saopštio je Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK).

MKCK će naknadno moći intervjuisati oslobođena lica i organizuje njihov transfer, rekao je Fabricio Karboni, regionalni direktor MKCK-a za Bliski istok.

On je dodao da su među tih 16.000 ljudi zarobljeni izvan Jemena, kao i stranci koji su u trenutku zarobljavanja bili na teritoriji te zemlje.

Pročitajte: Obustva vatre u ključnoj luci u Jemenu

George Soros ličnost godine Financial Timesa

George Soros

Britanski list Financial Times (Fajnenšel tajms) proglasio je milijardera i filantropa Georgea Sorosa (Džordž Soroš) za ličnost 2018. godine.

"O ličnosti godine Timesa obično se odlučuje na osnovu dostignuća. U slučaju Sorosa ove godine odlučeno je i na osnovu vrijednosti koje on predstavlja", navodi list u obrazloženju priznanja.

Soros (88), Jevrej mađarskog porijekla, opisan je kao "otac industrije hedge fondova (hedž)", ali i kao neko ko se zalagao za liberalnu demokratiju i otvoreno društvo i ko se "kroz filantropiju borio protiv autoritarizma, rasizma i netolerancije".

AFP podsjeća da je George Soros postao i žrtva nacionalista i pristalica teorija zavjere u Evropi i SAD-u. Oni ga optužuju da svojim humanitarnim aktivnostima preko nevladinih organizacija podržava ilegalnu imigraciju.

Soros fondacija je preselila sjedište iz Budimpešte u Berlin u augustu nakon što je vlada Viktora Orbana usvojila zakone "Stop Sorosu".

Američki predsjednik Donald Trump (Tramp) optužio je Sorosa da je platio žene koje su protestovale zbog sporne kandidature Bretta Kavanaugha (Bret Kavano) za Vrhovni sud.

Soros je bio na meti teorije zavjere i kada su ga konzervativni kritičari optužili da tajno finansira "karavan migranata" koji se iz zemalja Centralne Amerike preko Meksika uputio u SAD.

Američki Federalni istražni biro (FBI) u oktobru je pronašao eksplozivnu napravu u poštanskom sandučetu kod Soroseve kuće u državi New York.

Pročitajte: Protjerivanje Centralnoevropskog univerziteta iz Mađarske

Bliskoistočni Trumpov mirovni plan 'mogao bi propasti'

Protesti Palestinaca na granici sa Izraelom

Osam zemalja članica Evropske unije (EU) upozorilo je predsjednika SAD-a Donalda Trumpa (Tramp) da bi mogao propasti svaki izraelsko-palestinski mirovni plan ako nije zasnovan na granicama prije rata 1967 godine.

"Mi članice Vijeća Evropske unije, željele bismo ponoviti još jednom snažnu posvećenost EU međunarodno dogovorenim parametrima za pravedan i trajan mir na Bliskom istoku, zasnovan na međunarodnom pravu, relevantnim rezolucijama Ujedinjenim nacijama (UN) i ranijim sporazumima", naveli su ambasadori iz osam zemalja, u zajedničkom saopštenju pročitanom u utorak novinarima.

U saopštenju se upozorava da "svaki mirovni plan koji ne priznaje te međunarodno dogovorene parametre rizikuju da bude osuđen na propast".

Ambasadori su se obratili novinarima u sjedištu UN-u u New Yorku nakon sastanka Vijeća sigurnosti posvećenog izraelsko-palestinskom sukobu.

Ambasadorica SAD-a u UN-u Nikki Haley (Niki Hejli) rekla je sastanku da međunarodna zajednica mora podržati taj plan koji još nije predstavljen, prenijeli su izraelski mediji.

Međutim, predstavnici zemalja članica EU koji su govorili na sastanku, Velike Britanije, Francuske, Holandije, Poljske i Švedske rekli su SAD-u da plan mora potvrditi postojeća razumijevanja koja se odnose na rješenje sukoba po modelu dvije države.

Pročitajte: Sedamdeset godina nesreće u Gazi

Kremlj nastavlja s prodajom S-400 Ankari

Ruski obrambeni sustav S-400

Kremlj je priopćio da nastavlja s prodajom unaprijeđenih raketnih sustava S-400 Turskoj, iako je američki State Department odobrio prodaju drugog konkurentskog raketnog sustava Ankari.

Pentagon je u utorak priopćio da je State Department odobrio prodaju raketnih sustava patriot u vrijednosti od 3,5 milijardi dolara Turskoj, nakon što je obaviješten Kongres.

Američki i dužnosnici NATO-a u više navrata upozorili su Ankaru da se ruski sistem ne može integrirati u raketni obrambeni i zračni sustav NATO-a, te da će kupovina S-400 ugroziti tursku nabavku borbenih aviona F-35 i moguće je da će uslijediti sankcije Washingtona.

Obraćajući se novinarima glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se te dvije prodaje promatraju odvojeno i da je Rusija već u postupku isporuke sustava S-400 Ankari.

On je dodao da Rusija vjeruje Turskoj da neće odati tajne u vezi sa sustavom S-400 svojim partnerima u Alijansi.

Pročitajte: Turska instalira ruski sustav S-400 u listopadu 2019.

EU postigla dogovor o zabrani uporabe plastike

Plastične slamke

Europska unija (EU) postigla je dogovor o zabrani upotrebe plastike za jednokratnu uporabu, kao što su plastični tanjuri ili slamčice, priopćila je Austrija, kao predsjedavajuća zemlja EU.

Austrijska ministrica za održivost i turizam Elisabeth Kostinger (Elizabet Kestinger) napisala je na Twitteru da je dogovor postignut, istakavši da je riječ o "prekretnici u naporima da se smanji plastični otpad".

Okvirni dogovor trebaju službeno potvrditi zemlje članice EU i parlament EU, a kako se očekuje, stupit će na snagu za dvije godine.

Dogovor koji je postignut i dalje zahtijeva odobrenje članica EU i parlamenta EU. Očekuje se da će zabrana stupiti na snagu za dvije godine.

Europska komisija je u svibnju predložila zabranu niza plastičnih proizvoda za jednokratnu uporabu za koje postoje alternative koje nisu od plastike, uključujući jednokratne plastične posude za hranu.

Više od 80 posto otpada u morima čini plastika, upozorila je tada Komisija.

Plastični otpad posebno je problem u svjetskim morima, jer se sporo razgrađuje i njegovi tragovi često se pronalaze u životinjskim vrstama poput kornjača, kitova ili ptica kao i u plodovima mora kojima se hrane ljudi.

Plastika ne zagađuje, već čovjek
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:16 0:00

Slučaj Huawei: Kina privela i trećeg Kanađanina

Meng Wanzhou

Treći državljanin Kanade priveden je u Kini, objavio je kanadski list National post, pozivajući se na Ministarstvo vanjskih poslova Kanade, prenosi Reuters.

Glasnogovornica kineskog Ministarstva vanjskih poslova Hua Čunjing rekla je novinarima u Pekingu da ona nije upoznata o toj informaciji.

Dva kanadska državljanina, bivši diplomata Michael Kovrig (Majkl) i biznismen Michael Spavor (Majkl Spejvor), privedeni su nakon što je kanadska policija uhapsila šeficu finansija Huaweija Meng Wanzhou (Meng Vanžu) 1. decembra.

Pročitajte:

'Islamska država' ubila 700 zatvorenika u Siriji

Iz propagandnog videa "Islamske države" u kojem militanti navodno žele izvršiti odsijecanje glave zatvorenicima, fotoarhiv

Sirijski opservatorij za ljudska prava saopćio je da su militanti "Islamske države" na istoku Sirije za dva mjeseca ubili blizu 700 zatvorenika.

Grupa je saopćila da su zatvorenici bili u grupi od 1.350 civila i boraca koje je "Islamska država" držala na svojoj teritoriji u blizini granice sa Irakom.

Militanti kontroliraju mali pojas zemlje istočno od rijeke Eufrat oko grada Hadžin.

Sirijske demokratske snage (SDF), predvođene kurdskom milicijom IPG, bore se protiv militanata "Islamske države" već nekoliko mjeseci uz pomoć američke avijacije i specijalnih snaga.

Glavnokomandirajući SDF-a Mazlum Kobani rekao je agenciji Reuters prošle sedmice da je najmanje 5.000 militanata u dalje u tom području, uključujući veliki broj stranaca koji su spremni da se bore do smrti.

Samoproklamirani kalifat "Islamske države" teritorijalno je umanjen nakon različitih ofanziva preko Iraka i Sirije, iako njeni borci i dalje djeluju u pustinjskoj graničnoj regiji i redovno izvode napade.

Novootkrivena amfibija nazvana po Trumpu

Amfibija, ilustrativna fotografija

Novootkrivena amfibija koja voli da zabije glavu u pijesak nazvana je po američkom predsjedniku Donaldu Trumpu zbog njegove politike o klimatskim promjenama.

Dermophis donaldtrumpi je otkriven u Panami, a naziv mu je osmislio Aidan Bell (Ejdan Bel), prvi čovjek kompanije EnviroBuild koja se bavi proizvodnjom održivih materijala.

Za privilegiju da imenuje novu vrstu, kako navodi BBC, ta kompanija je morala da plati 25.000 dolara.

Cilj je bio skretanje pažnje javnosti na klimatske promjene. Bell je rekao da je otkriveni organizam naročito podložan uticajima klimatskih promjena i da je u opasnosti da izumre zbog Trumpove politike o ovom pitanju.

Malo, slijepo stvorenje je tip vodozemca koji uglavnom živi pod zemljom, a Bell je očigledno pronašao zajedničku crtu u njegovom ponašanju i ponašanju Donalda Trumpa, navodi BBC.

Trump, kada ne želi slušati o naučnom konsenzusu o klimatskim promjenama, zabije glavu u pijesak, smatra Bell.

Pročitajte:

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG