Predstavnici Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) doputovali su u sredu u Atinu gde će desetak dana razgovarati sa domaćim zvaničnicima o merama za izlazak iz finansijske krize koja potresa Grčku.
Biće reči o primeni zajedničkog plana za spasavanje grčke privrede koji je dogovoren početkom ovog meseca, kao i radikalnim rezovima koje Atina mora da preduzme do 2012. godine. Razgovori počinju u trenutku kada su troškovi pozajmljivanja dostigli najviši nivo u poslednjih 12 godina jer investitori traže veće zarade od novca koji pozajmljuju grčkoj vladi.
Visoka delegacija EU i MMF traži razjašnjenje na koji način Grčka planira da stabilizuje privredu opterećenu ogromnim dugovima kao i da finalizuje stend baj (stand by) aranžman u vrednosti do 45 milijardi evra kako bi potpomogla vladu premijera Georgi Papandreua koja se suočava sa velikim teškoćama.
Kriza u Grčkoj ugrožava i stabilnost evra, pa su međunarodne institucije zainteresovane da joj pomognu. Uprkos velikom zajmu koji je obećan, investitori su skeptični da Atina može da se reši dugova i izbegne bankrot. Te sumnje je dodatno podstakla i izjava Aksela Vebera (Axel Weber) jednog od guvernera Evropske centralne banke, da će Grčkoj možda biti potrebno 80 milijardi evra da bi izbegla bankrot – dakle, dvostuko više od najavljenog kredita.
Sve veće nezadovoljstvo javnosti
U utorak je prodajom kratkoročnih državnih obveznica, Grčka prikupila dve milijarde evra. Ali, da bi privukla kupce morala je da ponudi 3.65 procenata dobiti, što je dvostruko više nego tokom slične akcije u januaru. Nakon jučerašnje aukcije, ministar finansija Georgi Papakonstantionu je rekao optimistično da Grčka neće doći u nepovoljnu situaciju da ne može da plati velika dugovanja čija naplata stiže u maju.
„Veoma je značajno što smo prikupili skoro dve milijarde evra, čime smo smanjili potrebu za zaduživanje u maju na ispod deset milijardi“, rekao je on.
Međutim, mnogi ekonomisti smatraju da su troškovi zaduživanja Grčke previsoki da bi mogla da ih podnese bez što skorije pozajmice od EU i MMF.
Papakonstantinou kaže da će se tome pribeći jedino u slučaju krajnje nužde.
„Grčka vlada će zatražiti aktiviranje ovog mehanizma kada proceni da je to potrebno. To zavisi od uslova pozajmljivanja i napretka u pregovorima sa EU i MMF“, rekao je Papakonstantinou .
U međuvremenu, sve je veće nezadovoljstvo javnosti. Prema podacima iz januara, stopa nezaposlenosti je dostigla 11,3 odsto i očekuje se njeno povećanje zbog primene mera štednje. Zdravstveni radnici u državnom sektoru započeli su 48-ovni štrajk, a svi zaposleni u javnom sektoru najavili su za četvrtak obustavu rada.
****
Pročitajte i ovo:
Euro na ispitu
Samit EU: Strah zbog rastućeg javnog duga
Biće reči o primeni zajedničkog plana za spasavanje grčke privrede koji je dogovoren početkom ovog meseca, kao i radikalnim rezovima koje Atina mora da preduzme do 2012. godine. Razgovori počinju u trenutku kada su troškovi pozajmljivanja dostigli najviši nivo u poslednjih 12 godina jer investitori traže veće zarade od novca koji pozajmljuju grčkoj vladi.
Visoka delegacija EU i MMF traži razjašnjenje na koji način Grčka planira da stabilizuje privredu opterećenu ogromnim dugovima kao i da finalizuje stend baj (stand by) aranžman u vrednosti do 45 milijardi evra kako bi potpomogla vladu premijera Georgi Papandreua koja se suočava sa velikim teškoćama.
Kriza u Grčkoj ugrožava i stabilnost evra, pa su međunarodne institucije zainteresovane da joj pomognu. Uprkos velikom zajmu koji je obećan, investitori su skeptični da Atina može da se reši dugova i izbegne bankrot. Te sumnje je dodatno podstakla i izjava Aksela Vebera (Axel Weber) jednog od guvernera Evropske centralne banke, da će Grčkoj možda biti potrebno 80 milijardi evra da bi izbegla bankrot – dakle, dvostuko više od najavljenog kredita.
Sve veće nezadovoljstvo javnosti
U utorak je prodajom kratkoročnih državnih obveznica, Grčka prikupila dve milijarde evra. Ali, da bi privukla kupce morala je da ponudi 3.65 procenata dobiti, što je dvostruko više nego tokom slične akcije u januaru. Nakon jučerašnje aukcije, ministar finansija Georgi Papakonstantionu je rekao optimistično da Grčka neće doći u nepovoljnu situaciju da ne može da plati velika dugovanja čija naplata stiže u maju.
„Veoma je značajno što smo prikupili skoro dve milijarde evra, čime smo smanjili potrebu za zaduživanje u maju na ispod deset milijardi“, rekao je on.
Međutim, mnogi ekonomisti smatraju da su troškovi zaduživanja Grčke previsoki da bi mogla da ih podnese bez što skorije pozajmice od EU i MMF.
Papakonstantinou kaže da će se tome pribeći jedino u slučaju krajnje nužde.
„Grčka vlada će zatražiti aktiviranje ovog mehanizma kada proceni da je to potrebno. To zavisi od uslova pozajmljivanja i napretka u pregovorima sa EU i MMF“, rekao je Papakonstantinou .
U međuvremenu, sve je veće nezadovoljstvo javnosti. Prema podacima iz januara, stopa nezaposlenosti je dostigla 11,3 odsto i očekuje se njeno povećanje zbog primene mera štednje. Zdravstveni radnici u državnom sektoru započeli su 48-ovni štrajk, a svi zaposleni u javnom sektoru najavili su za četvrtak obustavu rada.
****
Pročitajte i ovo:
Euro na ispitu
Samit EU: Strah zbog rastućeg javnog duga
