Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Privredna ispred političke saradnje


Serbia/Montenegro - Serbia's President Boris Tadic shakes hands with his Montenegrin counterpart Filip Vujanovic (L), prior a meeting in Belgrade, 30May2006
Potpisavši sporazume o ekonomskoj saradnji i uzajamnom podsticanju i zaštiti investicija, ministri ekonomije Crne Gore i Srbije Branko Vujović i Mlađan Dinkić ocenili su da će sporazumi omogućiti značajno povećanje ionako visokog nivoa robne razmene dve zemlje i podstaći investitore na nova ulaganja.

Ekonomisti u Srbiji ističu da Crna Gora spada u značajne ekonomske partnere Srbije, ali da bi saradnja dveju zemalja na privrednom planu mogla biti plodnija ako bi se vladajuće elite više bavile uklanjanjem uskih grla u prekograničnoj robnoj razmeni nego podizanjem političkih tenzija.

Podaci o robnoj razmeni za prošlu i ovu godinu govore da je Crna Gora, posle Bosne i Hercegovine, najveće izvozno tržište Srbije, kaže za Radio Slobodna Evropa Dejan Jovović, stručnjak za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije.

“Za devet meseci ove godine izvoz iz Srbije u Crnu Goru iznosio je 636,6 miliona dolara, dok je uvoz Crne Gore u Srbiju bio vredan 117,8 miliona dolara, što je svega jedan odsto ukupnog srpskog uvoza. Srbija je, dakle, ostvarila sufucit od 518,8 miliona dolara", smatra Jovović.

Ovi podaci pokazuju da između dveju zemalja postoji nesrazmera u izvozu i uvozu, ali takva je situacija i u razvijenosti Srbije i Crne Gore.

Mi smo u suštini komplementarne privrede zato što smo nekada bili u zajedničkoj državi i što smo se dopunjavali. Nama je u interesu da se odnosi što više uravnoteže i kad je u pitanju robna razmena i kad je reč o drugim oblastima ekonomske saradnje.

CEFTA, novi sporazum o slobodnoj trgovini, koji su potpisale i Crna Gora i Srbija, daje mogućnosti intenzivnije ekonomske saradnje svih zemalja zapadnog Balkana. Pošto je to bescarinski sporazum, robna razmena slobodno može da cirkuliše, bez naplate carina. Postoje, međutim, razne necarinske prepreke, kao što su uska grla na graničnim prelazima, komplikovana i skupa procedura kod protoka roba, nepriznavanje sertifikata, fitosanitarnih, sanitarnih i veterinarskih dokumenata, tehničkih standarda na jednoj i na drugoj strani. Sve su to elementi koji koče veći protok roba”.

Ekonomska saradnja između Srbije i Crne Gore ima sve uslove da bude na visokom nivou jer je to doskora bila jedna zemlja, ocenjuje i ekonomista Danilo Šuković.

“Nema prepreka, sve veze su uhodane. I privrede su dosta kompatibilne. Srbija je zemlja koja ima jake poljoprivredne resurse, Crna Gora je zemlja koja ima perspektivu u turizmu, a to su grane koje se dopunjuju", smatra Šuković.

"Razlog što saradnja nije na jednom nivou koji je normalan je to što postoji dosta političkih tenzija. Vidimo i ovih dana da se u medijima lansiraju neke vesti – tipa priče na RTS šta je neko tamo izjavio o Milu Đukanoviću i slično - što baš ne doprinosi poboljšanju odnosa. Ako bi političari pustili da se stvari razvijaju i nastojali da se ti odnosi usklade, mislim da bi i ekonomski odnosi bili bolji”.

I u okviru CEFTA sporazuma, čije su potpisnice obe zemlje, I u okviru njihovih privrednih komora postoje tela koja treba da evidentiraju prepreke u robnoj razmeni I da ih prezentiraju nadležnim državnim organima, kako bi se robna razmena prilagodila standardima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije.

PUNO ZAJEDNIČKIH PROJEKATA

Upitan u kojoj meri političke napetosti opterećuju ekonomske odnose između Srbije i Crne Gore, Dejan Jovović ocenjuje da takva opterećenja postoje, ali dodaje:

“Sva sreća što privrednici idu ispred političara, tako da privrednici nalaze načina da se ti problemi što je moguće manje reflektuju na njihove međusobne odnose. Te tenzije neće na duge staze imati negativne reperkusije na naše bilateralne odnose”.

Sagovornik Radija Slobodna Evropa ukazuje na jednu značajnu disproporciju između dveju zemalja kada su u pitanju investicije.

“Investicije Srbije u Crnu Goru su do kraja prošle godine iznosile više od 280 miliona evra, a mi nemamo crnogorske investicije u Srbiji., što opet nije u interesu postizanja ravnoteže u međusobnim ekonomskim odnosima. Kad su, recimo, u pitanju Hrvatska i Slovenija, situacija je obrnuta. Mnogo su veće njihove investicije u Srbiji nego srpske investicije u tim dvema zemljama. To je jedna velika disproporcija u njihovu korist, kao što je velika disproporcija između Srbije i Crne Gore u korist Srbije”.

Jovović, međutim, ukazuje na to da postoji niz oblasti za saradnju između dveju država.

“To je, pre svega, rekonstrukcija železničke pruge Beograd-Bar. Sad je počela i rekonstrukcija puta od Bara do Boljara prema severu Srbije. Takođe, naše preduzeće “Tradejunik” iz Beograda započelo je u Budvi izgradnju luksuznog poslovno-turističkog centra “City Budva”. Takođe imamo Telekom, koji je treći operater mobilne telefonije u Crnoj Gori koji u narednih sedam godina treba da investira oko 100 miliona evra – polovina tog iznosa je već uložena u razvoj mreže mobilne telefonije i internet tehnologije. Imamo i našu kompaniju Delta-holding iz Beograda, koja je za nepune tri godine u Crnoj Gori investirala više od 170 miliona evra i zaposlila više od tri hiljade ljudi; zatim je u novembru 2007. godine otvoren prvi Maxi supermarket u Podgorici i u Baru I tržni centar Delta-City u Podgorici. Dogovorena je i izgradnja modernog graničnog prelaza na Gostu, kao i bilateralna saradnja u mogućem saobraćajnom povezivanju i stavljanju u punu funkciju luke Bar. Usvojen je i plan rekonstrukcije luke, s namerom da ona uđe u proces privatizacije, tako da je na nama da vidimo da li ćemo učestvovati u tenderu za privatizaciju ove luke i kojih delova luke”, rekao je Jovović.
XS
SM
MD
LG