Dostupni linkovi

Beogradski sud odbio osloboditi Jurišića


Ilija Jurišić

Suđenje Jurišiću se nastavlja 21. septembra uprkos svedočenju koje je otklonilo sve dileme oko Jurišićeve uloge u slučaju "Tuzlanska kolona"

Danas je pred Okružnim sudom u Beogradu odbijen zahtev odbrane da se pusti na slobodu Ilija Jurišić optužen za slučaj Tuzlanska kolona (napad na kolonu JNA koja se povlačila 1992. godine iz Tuzle) i odlučeno da se suđenje nastavi 21. septembra.

Jurišić je, inače, uhapšen u maju 2007. godine na aerodoromu u Beogradu i od tada se nalazi u pritovru. Jurišića optužnica tereti da je kao pripadnik rezervnog sastava policije MUP-a BiH i visoki starešina u operativnom štabu Službe javne sigurnosti naredio da se na kolonu JNA otvori vatra. Prema optužnici, u tom napadu poginulo je najmanje 92 vojnika, ranjeno najmanje 33 i uništen je veći broj vojnih i sanitetskih vozila.

Ovaj slučaj je predmet sporenja između Sarajeva i Beograda, jer je Bosna i Hercegovina tražila izručenje optuženog, pošto se proces istim povodom vodi i pred bosanskim sudom. Štampa u Sarajevu pisala je ovih dana da je postignut dogovor da se Jurisić brani sa slobode. Đorđe Dozet, advokat optuženog rekao nam je odmah po izlasku iz sudnice:

„Bilo je jasno da optužnica više nema nikakvog osnova, odnosno pajavio se u utorak čovek koji je sam, video linkom svedočeći iz Sarajeva, rekao - Ilija Jurišić sa događajem nema ništa, ja sam taj koji je formirao naredbu i izdao je. Bilo je za svakog ko razmišlja, neopterećen politikom, ciljevima lične prirode, jasno da je postupak trebalo tog dana da se završi.“


Dozet navodi kako je svedočenje Mehe Bajrića, koji je bio načelnik Stanice javne bezbednosti Tuzla 1992. otklonilo sve dileme u slučaju Jurišić i njegove povezanosti sa napadom na kolonu JNA u kojem je poginulo 92 vojnika a ranjeno najmanje 33.

Bajrić je, kaže Dozet, pojasnio sudu ko je 15. maja 1992. izdao naredbe, ko je tog dana bio u Stanici javne bezbednosti i kakve veze ta naredba ima sa početkom pucnjave.

"Svari koje je nama Meho Bajrić ispričao su opštepoznate, to je nešto što je obznanjeno u štampi, ali ne ovih godina od kada je Ilija Jurišić u pritvoru, nego od '92., '93. To svi znaju. O tom delu zbog koga odgovara Ilija Jurišić svi znaju kako se desilo, što se desilo i zašto se desilo. Prema tome, Ilija Jurišić je očigledno žrtva nekakvih odnosa između dve države"
, rekao je Dozet za RSE.

Moguća odbrana sa slobode?


Pitali smo portparola Tužilaštva za ratne zločine Bruna Vekarića da li ima istine u pisanju medija da je Tužilaštvo proteklih dana dalo signal da se neće protiviti puštanju Jurišića da se brani sa slobode:

Bruno Vekarić
„Ne, ne samo je stav naš – tužilaštva jeste da bi se mi saglasili da se on brani sa slobode ukoliko pretresne mogućnosti to dopuste. S obzirom da je juče zakazana završna reč za izricanje presude za 21. i 22. Do tada se sigurno neće dogoditi ništa dramatično, a posle toga ćemo videti u odnosu na sudsku odluku kako će se postaviti tužilaštvo, a kako će se postaviti odbrana Jurišića. U svakom smislu mi, u želji da poštujemo njegova prava apsolutno ćemo biti, u tom smislu kooperativni.“

U ime nevladine organizacije Fonda za humanitarno pravo suđenje je pratila Mirjana Lazić i na naše pitanje da li je očekivala da Jurišić bude pušten da se brani sa slobode, rekla nam je:

„Očekivala sam da bude pušten, ali naročito posle svedočenja svedoka Mehe Bajrića koji svedočio putem video linka. Odbarana je predložila da, s obzirom na to da su promenjene okolnosti, da se on pusti na slobodu. Ali tužilaštvo se protivilo i Veće je odbilo predlog odbrane. Meni je nerazumljivo zbog čega je odbilo.“

RFE: Imate li neko objašnjenje šta se događa?

„S obzirom uopšte kakav je proces i da je to od početka, da tako kažem, politički proces i želja da se sudi za Tuzlansku kolonu ovde, uprkos tome što su glavni svedoci o tome u Bosni i uprkos tome što je trebalo da bude u Bosni, mislim da je na osnovu odluke da se sudi ovde i doneta takva odluka - da bude zadržan u pritvoru.“

Advokat Đorđe Dozet kaže da se nalazi u delikatnoj poziciji - ako zatraži dalje saslušavanje svedoka, odlaže mogućnost oslobađanja klijenta. Na pitanje šta očekuje 21. septembra, on odgovara:

„Nakon ovog danas, verujte, ne znam više šta da očekujem. Kao pravnik mogu da kažem da je predmet zreo za presuđenje, ali on je za to zreo od početka. Odnosno zreo za oslobađanje. Ako sledimo ono što se dešava u sudnici, predmet je davno trebalo da bude završen i taj Ilija Jurišić trebalo je davno biti slobodan čovek.“

Zahtjev odbijen iz političkih razloga


Politička prepucavanja između Bosne i Hercegovine i Srbije glavni su razlog zbog kojeg je Iliji Jurišiću Sudsko vijeće odbilo zahtjev za prijevremno puštanje, tvrdi njegova odbrana i ljudi koji su već više od dvije godine angažovani u predmetu kojeg beogradsko Tužilaštvo vodi protiv Jurišića.
Sve govori da je čitav ovaj proces bio politički motivisan, politika se pokušala uplesti i evo, na nesretan način, na kraju, bez ikakvih rezultata.


Predsjednik Fondacije „Istina, pravda i pomirenje“ Sinan Alić kaže kako su svi koji su stali u odbranu Ilije Jurišića izmanipulisani jer su najavljivali da će Sudsko vijeće uvažiti zahtjev odbrane. Najave i nada, ističe Alić, bilo su potkrijepljene sa zvaničnih adresa iz Sarajeva i Beograda:

„Sada te adrese koje su bile involvirane u te razgovore moraju izaći pred javnost, pogotovo Ministarstvo vanjskih polsova BiH, i objasniti javnosti ko je manipulisao i njima i ostalima. Ja znam ko je manipulisao. To je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, i upotrijebiću tešku riječ – hohštapleri tužilac Vukčević i njegov glasnogovornik Bruno Vekarić. Non-stop su podgrijavali nadu, davali izjave, itd. Neću sad da spominjem neka druga imena. Da bi se zaštitili ljudi, institucije, advokati, pa i institucije države BiH, oni moraju objelodaniti s kim su razgovarali i šta im je u razgovorima obećano. Sve govori da je čitav ovaj proces bio politički motivisan, politika se pokušala uplesti i evo, na nesretan način, na kraju, bez ikakvih rezultata.“


Srbija je izdala crvenu potjernicu i za ratnim načelnikom Tuzle Selimom Bešlagićem. Iako je trenutno poslanik u državnom Parlamentu, Bešlagić zbog potjernice ne može nigdje van granica Bosne i Hercegovine:

„Ja se nalazim u logoru, isto kao što se nalazi gospodin Divjak, i svi oni 10 iz Sarajeva i ovih nas pet iz Tuzle zato što je Srbija našla mogućnost da digne optužnicu. Ne radi se samo o nas 15, radi se možda o 550 - jer niko od nas ne zna ko je na tim spiskovima i dokle će srbijansko Tužilaštvo i srbijanske pravosudne institucije provocirati događaje.“

Naši sagovornici jedinstveni su u ocjeni kako država Bosna i Hercegovina skoro da nije ništa uradila kako bi zaštitila svoje građane. U prilog toj konstataciji navode kako su već nekoliko puta poslanici u Parlamentu BiH tražili od sudskih institucija da objelodane spiskove osoba koje su optužene za ratni zločin, bez obzira na njihovu nacionalnost. Iako je ministar pravde BiH Bariša Čolak na posljednjem sastanku u Sarajevu sa predstavnicima beogradskog Tužilaštva zahtijevao da se državljani BiH za koje postoji sumnja da su počinili ratni zločin procesuiraju u matičnoj državi, što bi relaksiralo odnose između BiH I Srbije, odgovor od kolega iz Beograda nije dobio.

Pogledajte komentare (9)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG