Dostupni linkovi

NGO i dalje traže Dan sećanja na genocid u Srebrenici


Sa protesta u Beogradu

Grupa nevladinih organizacija iz Srbije ponovila je 11. maja u Beogradu, na platou između Predsedništva Srbije i Skupštine grada Beograda, zahtev predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću da proglasi 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici, što je Evropski parlament 15. januara ove godine već uradio.

Skup na kojem su Žene u crnom i predstavnici drugih nevladinih organizacija držali transparente na kojima je pisalo '11. jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici' i 'Odgovornost' protekao je u miru, ali uz primetno prisustvo policije.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Staša Zajović, koordinatorka Žena u crnom, rekla je da je prihvatanje inicijative nevladinih organizacija za predsednika Borisa Tadića, koji je, da podsetimo, odbio da primi njihovu delegaciju, bila politička i moralna dužnost:

"Mi tražimo, mislim već jedno deset godina, da se proglasi krivičnim delom genocid u Srebrenici, takođe, da se proglasi krivičnim delom negiranje, dakle, i genocida u Srebrenici i holokausta i svih zločina – prvo onih počinjenih s naše strane pa onda i svih ostalih. Nažalost, nadležne institucije kojima smo se obraćali povodom ovog našeg zahteva potpuno su se oglušile. Mi smo tražili, mnoštvo organizacija civilnog društva, da nas primi Boris Tadić. On ovim pokazuje krajnje bahat, neodgovoran odnos prema biračkoj volji, prema civilnom društvu, prema dostojanstvu žrtava i prema miru i stabilnosti na Balkanu."


Milan Antonijević iz JUKOM-a kaže za RSE da ovakve akcije moraju imati uticaja na političare u Srbiji da, kako je rekao, shvate da 11. jul mora biti obeležen i u Srbiji:

"Srbija to duguje zbog svega onoga što je činila na prostorima bivše Jugoslavije. S druge strane, jedan manji potez u tome jeste i što je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom se ovo nalaže, tako da se nadam da će institucije ispred kojih stojimo, i Predsedništvo Srbije kao i Parlament Republike Srbije, shvatiti koja je važnost usvajanja ovog datuma kao jednog datuma koji se mora obeležiti u Srbiji kako bi se konačno napravila prekretnica u odnosu na politiku koja je ranije vođena, a i u odnosu na zagovaranje ćutanja, kao jedne od opcija komentarisanja sukoba na prostorima bivše Jugoslavije."


Za razliku od Srbije Evropa će ubuduće svakog 11. jula organizovati komemorativne skupove, zvanične delegacije polagaće cveće u Potočarima, a državne zastave biće spuštene na pola koplja. Tako će, barem simbolično, evropski predstavnici pokazati saosećanje sa žrtvama genocida počinjenog u Srebrenici 1995. godine.

U Srbiji su do sada u nekoliko navrata različite nevladine organizacije, ali i političke stranke, pokušavale da ubede Parlament da usvoji deklaraciju o Srebrenici. Svi pokušaji, kako onaj iz 2005. godine tako i dva predloga koja su usledila 2007. godine nakon presude Međunarodnog suda pravde po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore, ostali su samo na nivou predloga.

Evropska unija pozvala je Beograd da presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iskoristi kao dalju priliku da se distancira od zločina počinjenih u vreme vladavine bivšeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića.

Sudeći po tadašnjim izjavama predsednika Borisa Tadića, činilo se da bi deklaracija mogla biti usvojena. On je nakon presude Međunarodnog suda pravde u februaru 2007. godine pozvao Skupštinu Srbije da usvoji deklaraciju kojom će nedvosmisleno osuditi zločin počinjen u Srebrenici, ali predsednik Tadić danas o toj temi ne želi da razgovara, čak ni sa nevladinim organizacijama.

Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo kaže za RSE da je nedopustivo ponašanje predsednika Srbije, podsećajući na njegove reči od pre dve godine:

"Veoma je važno da Narodna skupština u najskorije vreme usvoji deklaraciju kojom će nedvosmisleno osuditi zločin počinjen na području Srebrenice, što bi, takođe, značilo ispunjenje jednog dela današnje presude. Sada, kad smo dobili sudski epilog te tragične politike, sasvim je jasno da svako ko se bude protivio dovršetku saradnje sa Haškim tribunalom i donošenju skupštinske deklaracije o Srebrenici radi najdirektnije protiv interesa svoje države i budućnosti njenih građana. Dakle, neozbiljno je da predsednik države, koja je prva u istoriji proglašena odgovornom za nesprečavanje genocida, izjavi ovako nešto, a potom potpuno zaboravi na ono šta je rekao."


Nevladine organizacije su najavile da će svakog 11. u mesecu podsećati državne organe i javnost u Srbiji na svoju inicijativu, kako bi do 11. jula 2009. godine Skupština Srbije donela odluku o obeležavanju Dana sećanja na genocid u Srebrenici.

Na pitanje zašto predsednik Tadić, ali i drugi donosioci političkih odluka, poslednje dve godine uporno odbijaju da govore o važnosti obeležavanja zločina koji se dogodio u Srebrenici, Staša Zajović kaže:

"Zato što su i danas isti kulturni modeli koji su bili i onih godina, samo što sad moraju da ih prepakuju na drugačiji način. Njima je jako teško da se čak i na retoričkom planu odmaknu od te politike. Ovde je najveći problem ta ista kulturna i moralna klima na institucionalnom nivou."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG