Dostupni linkovi

Šefovi diplomatija osam zemalja članica EU zatražili su od Evropske komisije da bez odlaganja donese odluku o ukidanju viznog režima za države Zapadnog Balkana. Stručnjaci ističu da je to poruka ohrabrenja državama regiona. Kako na ovu preporuku gledaju u Srbiji i BiH i da li očekuju da će do ukidanja viza doći ove ili naredne godine?

Srbija, kažu stručnjaci, mora da uradi još nekoliko važnih stvari kako bi se njeni građani našli u bezviznom režimu početkom 2010. godine.

Ministri spoljnih poslova Italije, Poljske, Slovenije, Mađarske, Slovačke, Estonije, Letonije i Litvanije uputili su pismo Evropskoj komisiji u kojem traže da odluka o stavljanju na belu šengensku listu zemalja Zapadnog Balkana bude doneta bez odlaganja.

"Naša je procena da je napredak postignut u sve četiri oblasti utvrđene putokazom za viznu liberalizaciju. Značajne reforme su ostvarene u oblasti pravosuđa, ljudskih prava i sloboda i bezbednosti", stoji u zajedničkom pismu upućenom potpredsedniku Evropske komisije Žaku Barou, evropskom komesaru za proširenje Oliju Renu i češkom predsedništvu EU.

Mislim da ova inicijativa podržava takvu vrstu dinamike koja bi dovela do vizne liberalizacije za zemlje koje ispunjavaju uslove početkom 2010 godine.
Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević kaže za RSE da je inicijativa osam šefova diplomatija važna jer predstvlja poseban pritisak koji pitanje vizne liberalizacije držati visoko na listi prioriteta Evropske komisije:

„Kada se kaže da se vizni režim ukine bez odlaganja, zapravo, ova inicijativa poziva Komisiju da tokom maja predstavi izveštaj koji bi, ukoliko bude pozitivan, bio osnov za stavljanje ovih zemalja na belu šengensku listu, a ovih osam zemalja koje su potpisnice inicijative, smatra da će izveštaj biti pozitivan jer nalazi da su kriterijumi ispunjeni. Tako da je ovo jedan pritisak da ta procedura, u kojoj će Komisija predstaviti izveštaj budućem Savetu, postane osnova jedne potitivne odluke. Mislim da ova inicijativa podržava takvu vrstu dinamike koja bi dovela do vizne liberalizacije za zemlje koje ispunjavaju uslove početkom 2010 godine.“


Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić izjavila je za RSE, da je pismo osam članica EU poruka ohrabrenja državama regiona:

„To može biti dobar argument Evropskoj komisiji da ubraza proceduru jer postoji i podrška od određenog broja zemalja članica, što je, naravno, uvek dobro i korisno, ali konačnu odluku će doneti zemlje članice Evropske unije na osnovu postignutih rezultata i reformi zemalja Zapadnog Balkana. Mislim da tu poruku i inicijativu treba uputiti i ostalim zemljama članicama Evropske unije gde, eventualno, može biti dilema i otpora.“

Sa druge strane, Danijel Pantić, istraživač u Institutu za Evropske studije, kaže za RSE da inicijativu osam zemalja ne treba precenjivati, posebno zbog toga što će glavnu odluku o dolasku zemalja na belu šnegensku listi donositi ministratva unutrašnjih poslova ključnih zemlje članice Evropske unije, pre svega nemačko ministratvo unutrašnjih poslova:

„Nemačka može da se pita: pa dobro, šta ako Srbija izdaje biometrijske pasoše licima koje smatra svojim građanima, a to su kosovski Albanci, koji će te pasoše da uzmu iz praktičnih razloga, a pritom nema jurizdikciju nad njima. Pa kada ta lica budu zatražila azil, što vrlo često čine, sta će sa njima da se radi? To je ključno pitanje. A sad, naravno da će Slovenija, Estonija pa i Italija da se zalažu za liberalizaciju. Zalagale su se i ranije, a Slovenija se zalaže već duži vremenski period.“

Foto: Vesna Anđić
Podaci pokazuju da svega mali broj ljudi u Srbiji poseduje pasoš, a da više od 70 procenata mladih ljudi nikada nije napustilo zemlja. Ipak, građani sa kojima smo razgovarali nadaju se brzom ukidanju viza:

“Da, nadam se i očekujem već duže vremena. Sramota je što deca još uvek nisu izašla iz ove zemlje, a i ja bih volela da izađem barem na kratko.”
“Veoma bi mi značilo jer bih mogao da idem na određena mesta, koja bih voleo da posetim.”
“Naravno, ko ne bi voleom,ali to nikome s’ spolja ne ide u prilog.”
“Apsolutno, da. Meni ne treba jer imam dva pasoša, ali za studente i ostale građane da. Generalno, krajnje je vreme.”


Šefovi diplomatija osam zemalja veruju da celokupna procedura oko ukidanja vizinih barijera za države zapadnog Blakana može biti završena do kraja godine, a bezvizni režim da počne da se primenjuje od 2010. godine.

Milica Delević kaže da je Srbija, u pogledu uslova koji su bili sadržani u mapi puta, ispunila gotovo sve:

„Ostala je još Strategija za upravljanje migracijama i nekolicina akcionih planova. Misije koje su do sada bile u poseti, uglavnom su zadovoljne brzinom kojom smo ispunili te uslove. Naravno, ostaje da se vidi kako će izveštaji svih ekspertskih misija izgledati i naravo da u ovom periodu koji preostane učinimo sve ono što je potrebno da bi se ovaj dobar utisak održao i da se vidi suštinska privrženost tome da se zakoni, pored toga što su doneti, na najbolji način i primenjuju.“

Politika i dalje prepreka bijelom šengenu za BiH


Bosna i Hercegovina, po svemu sudeći, početkom maja neće dobiti pozitivnu ocjenu Evropske komisije za liberalizaciju viznog režima. Iako toga svjesni, predstavnici vlasti u BiH kažu da prolaznu ocjenu nisu ni očekivali zbog neispunjavanja zadataka iz Mape puta. I na tom polju razlog su politička prepucavanja.

Foto: Midhat Poturović
Iako se predstavnici vlasti u Bosni i Hercegovini svakodnevno zaklinju kako im je put ka Evropskoj uniji zajednički interes, te da na tom polju nema stranačkih razmirica, praksa pokazuje sasvim drugu sliku. To će već početkom maja pokazati i ocjena Evropske komisije za liberalizaciju viznog režima, koja za BiH, po svemu sudeći, neće biti pozitivna. Ovo je za naš program potvrdio Samir Rizvo, vođa pregovaračkog tima BiH za liberalizaciju viznog režima:

„Prema našoj procjeni - nećemo proći. Međutim, to nije ni iznenađenje za nas jer je Vijeće ministara u svom akcionom planu ispunjavanja obaveza iz Mape puta predvidjelo da se do kraja godine svi zahtjevi ispune. Ostao je još jedan manji broj uslova koje treba da ispunimo, ali koji su malo zahtjevnije prirode i za čije ispunjavanje trebaju dodatni napori.“

Od 174 zahtjeva koje je Evropska komisija postavila pred Bosnu i Hercegovinu u ispunjavanju uslova iz Mape puta za liberalizaciju viznog režima, BiH je ispunila 147. Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Nikola Špirić priznaje kako je BiH posljednja u regiji krenula sa ispunjavanjem uslova iz Mape puta, ali isto tako i vjeruje da će preostale obaveze biti ispunjene do kraja godine:

„Ja se nadam da je moguće da sustignemo i da riješimo sva ova otvorena pitanja iz Mape puta kako bi kraj godine bio šengen za građane BiH. Iskoristio sam priliku da zamolim ministre vanjskih poslova koji su nam bili u posjeti, Češke, Švedske i Francuske, da podrže BiH i da nas ohrabre da ispunimo ove uslove.“


Foto: Midhat Poturović
Uprkos Špirićevom optimizmu, šanse da BiH do kraja godine ispuni obaveze iz Mape puta su minimalne, prvenstveno zbog toga što ne postoji politička saglasnost. Predsjedavajući Komisije za evropske integracije pri državnom Parlamentu Halid Genjac kaže da će najveći problem predstavljati donošenje onih zakona koji se tiču prenosa ovlaštenja sa entiteta na državu:

„Jedna grupa zakona koje je Vijeće ministara usaglasilo i dostavilo u Parlamentu - poslanici iz RS su glasali protiv smatrajući da se u tim zakonima na neki način uzima nadležnost entiteta. Mi zaista tim povodom moramo naći odgovor kako riješiti ovo pitanje - da li ćemo i dalje insistirati na nadležnosti entiteta, ili ćemo se dogovoriti da idemo u ispunjavanje uslova i staviti interese građana u prvi plan, a ne nanoseći nikakvu štetu entitetima?“


Drugi zamjenik Halida Genjca u nadležnoj komisiji Drago Ljubičić tvrdi da Republika Srpska nije kočničar donošenja zakona koji se tiču liberalizacije viznog režima, već da je problem u nečemu drugom:

„Svako to tumačni na svoj način. I pod tim nekakvim procesima pokušavaju se uraditi, definisati i mijenjati nekakve druge stvari na nivou BiH, tako da to nije prvi slučaj, nije prvi puta da mi u praksi imamo upravo takve incijative kojima se pod plaštom evropskih integracija žele provući nekakvi zakoni.“


Od zemlje BiH koja je u A kategoriji bila kad su u pitanju i ispunjenje Mape puta i pristupni pregovori sa EU, danas smo došli u zemlju C kategorije. I Srbija i Crna Gora su nas preskočile
Prvi zamjenik predsjedavajućeg Komisije za evropske integracije Ivo Miro Jović jedini od naših sagovornika otvoreno kaže da su bh. vlasti najodgovornije što uslovi iz Mape puta nisu ispunjeni:

„Od zemlje BiH koja je u A kategoriji bila kad su u pitanju i ispunjenje Mape puta i pristupni pregovori sa EU, danas smo došli u zemlju C kategorije. I Srbija i Crna Gora su nas preskočile, otišle ispred nas, a mi uporno tapkamo u mjestu.“

Uprkos zastojima u evropskim reformama, novi visoki predstavnik u BiH Valetnin Inzko pun je riječi hvale za bosanskohercegovačke predstavnike vlasti. Možda i zbog toga što je na ovu funkciju došao nedavno i što ih još uvijek nije dobro upoznao:

„Vlada BiH je napravila više koraka što se tiče liberalizacije vizam ispunila dosta uslova, što se tiče državne imovine, jučer je prihvaćena odluka da se napravi inventar, Brčko je dobilo novi status. Ima malo sreće, malo hajra, kao što kažete ovdje, i nadam se da će se nastaviti u tom smislu politički, ali i ekonomski.“


Ukoliko se obistine prognoze, većina građana u BiH, jedini u regiji, i dalje će trebati vize za inostranstvo. To se prvenstveno odnosi na one koji nemaju državljanstva susjednih država Hrvatske i Srbije. Brojkama rečeno, procjenjuje se da će dva miliona bh. građana i dalje u redovima pred ambasadama čekati potvrdu da mogu da se kreću izvan Bosne i Hercegovine.
  • 16x9 Image

    Dženana Karabegović

    Diplomirani žurnalista. Od 1999. prelazi iz Tuzle u Sarajevo, gdje u bh. dopisništvu RSE počinje raditi kao novinarka. Obrađuje političke teme, uređuje i vodi radijske emisije i urednica je magazina TV Liberty.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG