Dok Vlada i Crkva pregovaraju o odredbama Zakona protiv diskriminacije koje se odnose na verska uverenja i zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, udruženja koja okupljaju pripadnike istopolne orijentacije i nevladine organizacije poručuju:
‘Hoćemo demokratiju, nećemo teokratiju, usvojite zakon protiv diskriminacije. Svi smo mi lezbejke, gejevi, branimo svoja prava.’
Antidiskriminacioni zakon nije samo uslov za ulazak u Evropsku uniju i za stavljanje Srbije na "belu šengensku listu", već i sistemski zakon koji treba da spreči diskriminaciju u najrazličitijim oblastima kako bi građani uspešnije ostvarivali svoja prava. U nadležnim ministarstvima Vlade nam je rečeno da nemaju nikakvih komentara dok traju pregovori. Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Kardžić rekao je na jednoj tribini povodom godišnjice ženskih prava da Predlog zakona protiv diskriminacije neće biti menjan. Vlada ne odustaje od zakona, rekla je i portparolka Demokratske stranke i poslanica u Skupštini Srbije Jelan Trivan:
Foto: Vesna Anđić“Taj zakon će verovatno u četvrtak ponovo biti upućen u skupštinsku proceduru. Vlada nije odustala od svojih demokratskih načela i principa kojima je privržena, a koji su u tom zakonu. Samo ako postoji razlog ili potreba bilo kog društvenog činioca, da li se to zove crkva ili nevladina organizacija, jednako bi postupila Vlada, i ako će se u tih sedam dana stvoriti povoljnija klima za donošenje takvog zakona, to je u redu.’
Ipak samo povlačenje zakona je za Koaliciju protiv diskriminacije i preko 90 drugih partnerskih organizacija civilnog društva udar na pravni sistem. Saša Gajin, koordinator Koalicije protiv diskriminacije:
“Prava politička moć u ovoj zemlji nesumnjivo leži negde drugde, van korica Ustava. Sa druge strane čini se da je prava meta ovog napada, ovog pravog puča na pravni sistem, ne zajednica gejeva i lezbejki i njihova prava, već sam zakon. Radi se o jednoj drugačijoj ideološkoj matrici, da se ljudi ne posmatraju kao jednaki, pre svega što pripadaju određenoj grupi, odnosno što dele određena lična svojstva.“
Foto: Vesna AnđiSporni član 21., između ostalog, predviđa: "Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjeno". Ovaj član nije izazvao samo protivljenje Crkve već i dela vladajuće koalicije i opozicionih nacionalnih stranaka. Zato Staša Zajović iz organizacije “Žene u crnom” poručuje da se zbog duhovnosti i poštovanja tzv. narodnih običaja, ugrožavaju univerzalna ljudska prava i građanske slobode:
‘Da budemo ono što mi hoćemo, a ne ono što želi ni Crkva, ni nacija, ni armija, ni partija.“
Iako postoje ustavne garancije za zaštitu od diskriminacije, u Srbiji ne postoji sveobuhvatni zakon o zabrani diskriminacije i na njega se čekalo četiri godine. Kao posebne kategorije u zakonu se navode oblici diskriminacije prema nacionalnoj i verskoj pripadnosti, starosnom dobu, kao i diskriminacija prema seksualnim razlikama. Vesna Rakić - Vodinelić, dekan Pravnog fakulteta univerziteta Union podseća da je vlast vezana Ustavom i evropskom Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda:
Pod uticajem patrijarhalizma, pod uticajem diskriminacije, imamo za model ponašanja model tzv. sponzoruše. Zašto Crkva nikad protiv toga nije digla glas, zašto Crkva sada pokušava da spreči donošenje jednog zakona koji treba da se bavi zabranom diskriminacije.
“Pod uticajem patrijarhalizma, pod uticajem diskriminacije, imamo za model ponašanja model tzv. sponzoruše. Zašto Crkva nikad protiv toga nije digla glas, zašto Crkva sada pokušava da spreči donošenje jednog zakona koji treba da se bavi zabranom diskriminacije. Tako nešto je potpuno neopravdano, ali mnogo neopravdanija je uloga državnih organa u svemu tome.’
Glumica i jedna od dobitnica ovogodišnje nagrade protiv diskriminacije Mirjana Karanović poručuje da društvo mora da podrži osobe koje se osećaju diskriminisanim:
Glumica i jedna od dobitnica ovogodišnje nagrade protiv diskriminacije Mirjana Karanović poručuje da društvo mora da podrži osobe koje se osećaju diskriminisanim:
“Ono što je meni najizrazitije to je osećanje usamljenosti, kada misliš da si izopšten i da ne pripadaš ostatku sveta. Ja sam povlačenje zakona doživela kao glupost naše vlasti, naša vlast kao da ne ceni dovoljno samu sebe. To me veoma vređa, jer sam bila jedna od glasača. Bojim se da to može mnogo da me nekako pokoleba da li ću i kako izaći na sledeće izbore i za koga ću glasati.“
