Dostupni linkovi

Kritike mogućeg smanjenja radne nedelje


Foto: Vesna Anđić

Predlog ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića, o skraćenju radnog vremena u cilju očuvanja radnih mesta u uslovima ekonomske krize, naišao je na oštre reakcije kod predstavnika kako poslodavaca tako i sindikata. Ipak, najoštriji prema ovim najavljenim merama bili su ekonomski analitičari.

Radna nedelja uskoro bi mogla trajati četiri umesto pet dana. Takvu mogućnost najavio je ministar rada Rasim Ljajić u okviru mera koje se preduzimaju na zaštiti zaposlenih od efekata ekonomske krize.

Profesor Fakulteta političkih nauka i potpredsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković smatra da bi takva mera morala imati strogo ograničeno trajanje i da bi morala biti deo detaljnih dogovora između vlasti, poslodavaca i sindikata:

"Da se utvrde principi i kriterijumi i da se vidi koliko to može biti zadovoljeno nekim dobrovoljnim izjašnjavanjem, ali isto tako da bude i vremenski limitirano kako ne bismo došli u situaciju da se to nekome dopadne i da onda važi za vjek vjekova. Na kratak rok, pod vrlo preciznim uslovima i sa mogućnošću dobrovoljnog izjašnjavanja to bi moglo da važi, ali kao jedna iznuđena i ekstremna situacija. Dakle, može se napraviti izuzetak, ali na osnovu dogovora, vrlo preciznih uslova i limitiranog i što kraćeg roka."

Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže za RSE da je najavljena mera Vlade loša, navodeći jedan sličan skorašnji primer iz Evropske unije:

"Iskustvo Francuske, koja je uvodila radno vreme od 35 časova, pokazuje da to samo dodatno komplikuje situaciju. Dakle, intervencija države, u tom smislu, samo dodatno komplikuje situaciju kompanijama i ne verujem da bi to moglo da odigra neku pozitivnu ulogu. Francuska je nedavno ukinula tu odluku i nisam čuo da žele ponovo da je vrate na snagu. Razloga za to bilo je puno, a glavni je da što je manja fleksibilnost kompanija, u pogledu određivanja radnog vremena, to je zapravo gore po njih, a ni mi trenutno ne želimo da otežavamo kompanijama već želimo da im pomognemo."

Da podsetimo, Rasim Ljajić rekao je da Vlada Srbije razmišlja o skraćenju radne nedelje sa 40 na 32 sata, s tim što, kako je rekao, konačni stav oko toga treba da donesu zajednički predstavnici sindikata i poslodavaca. On je rekao da skraćenje radne nedelje ne bi podrazumevalo smanjenje zarada zaposlenima, već da bi se radno vreme nadoknadilo prekovremenim radom u narednih šest do 12 meseci.

Ali, u Uniji poslodavaca Srbije takođe smatraju da Vladin predlog nije dobar, jer bi se takvom odlukom samo smanjio broj radnih sati, ali ne i primanja radnika.

Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije Poslodavaca Srbije, kaže za RSE da će se razgovori o tome tek voditi, ali da bez finansijske pomoći Vlade taj predlog neće biti ostvariv:

"Osnovni moto poslodavačke organizacije je da bi se trebalo potruditi da se sačuvaju poslodavci. Ako su poslodavci sačuvani i ako firme nisu zatvorene, onda se uvek nađe mogućnost i za radna mesta. Ako je u toku borba za očuvanje radnih mesta, a pri tome se rizikuje zatvaranje firmi, onda je to lošije rešenje."

A, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže da se razmatra mogućnost da država nadoknadi radnicima primanja za peti dan, ali da će se o tome više znati tek kada se utvrdi o kom broju zaposlenih se tačno radi:

"Jer, ta mera bi trebalo da se odnosi na one koji bi inače ostali bez posla, odnosno na ona preduzeća koja imaju nameru da otpuštaju ljude, umesto da otpuštaju ljude bilo bi im dozvoljeno da uvedu kraće radno vreme. Dok se ne vidi koliki je obuhvat te mere teško je govoriti o novcu. Dakle, novca je veoma malo, ali se novca za to možda i nađe."

Ekonomski analitičari oštri su prema ovakvoj vladinoj najavi i smatraju da je to mnogo više propagandni trik, a manje ozbiljna namera.

To što Vlada želi da uradi uopšte nije njen posao, ocenio je za RSE ekonomista Miroslav Prokopijević:

"Predlog Vlade da se smanji broj radnih sati potpuna je besmislica, jedna u nizu kojima se bavi Vlada u navodnom pokušaju da pronađe neke smislene odgovore na pitanje kako ublažiti efekte ekonomske krize. Dakle, da je to dobro rešenje firme bi ga već same pronašle, a drugo, različitim firmama odgovaraju različiti aranžmani. Pretpostavljam da je to više marketinški trik koji će Vlada ponuditi, a da će firme same za sebe ili otpuštati ili skraćivati radno vreme i smanjivati zarade itd., u zavisnosti koliko će biti pogođene problemima koji nastupaju."

XS
SM
MD
LG