Istraživanje je sprovedeno u dve faze. Prva se odnosi na procenu opšteg zdravstvenog stanja, a druga na mentalno zdravlje sa posebnim osvrtom na prisustvo posttraumatskog stresnog poremećaja. Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, kaže da je u istraživanju učestvovalo oko 3.000 ispitanika iz 40 srbijanskih gradova i da rezultati ovog istraživanja, iz ugla njegovog ministarstva, nisu ohrabrujući:
"U 81 odsto slučajeva imamo poremećaje mentalnog zdravlja, a da svaki od ispitanika ima tri dijagnoze, i njihovo zdravstveno stanje je mnogo gore od zdravstvenog stanja opšte populacije. Što se tiče druge faze istraživanja, u 81 odsto slučajeva imamo poremećaje mentalnog zdravlja, od toga u 8.8 odsto slučajeva imamo evidentiran posttraumatski aktuelni stresni poremećaj, a u 20 odsto slučajeva prebolovani posttraumatski stresni poremećaj, što u zbiru iznosi 28.8 odsto."
Alekasandar Dragišić, jedan je od vojnih veterana koji je učestvovao u ovom istraživanju. On, za RSE, kaže da kao i većina učesnika ratova devedesetih, ima puno zdravstvenih problema, ali da nema vremena da ode kod lekara:
"Za sebe mislim da nemam posttraumatski stresni poremećaj, ubeđen sam u to - možda bi lekar rekao da imam. Imam malo problema sa bubrezima, malo problema sa štitnom žlezdom, malo mi je oslabio vid. Da li je to zbog pritiska, da li je to zbog šećera, nisam se pregledao, kod lekara idem samo kada baš zagusti. Iskreno, nemam puno vremena jer sam puno zaposlen, puno radim."
Ovo istraživanje pokazalo je da ratni vetarani dva puta češće obolevaju nego ostali građani, kaže Viktorija Cucić, profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu i jedna od članica tima lekara koji je sprovodio istraživanje:
"Dakle, od osam dijagnoza koje se mogu neposredno porediti, povišen krvni pritisak, oboljenja bubrega, oboljenja želuca, hronična anksiozna stanja i depresija, maligna oboljenja, problemi sa vidom i infarkt miokarda, sve stope su duplo veće u populaciji ratnih veterana. Kada pogledamo stope oboljenja u drugim zemljama, naši rezultati su isto znatno gori, uslovno rečeno. Dakle, postoji nekakva pravilnost od čega oboljevaju veterani, to su najčešće poremećaji vezani za mentalno zdravlje."
U okviru ovog istraživanja ispitano je i oko 300 veterana sa nekim od mentalnih poremećaja, od kojih su najčešći alkoholizam i depresija. "Nalazi do kojih smo došli, komparabilni su sa podacima koji se mogu naći u literaturi, a u uporedivi su sa podacima dobijenim nakon Zalivskog rata, ali i sa podacima iz ratova u Avganistanu i Iraku", kaže Željko Špirić, šef odeljenja na Klinici za psihijatriju Vojno medicinske akademije:
"Mi smo na ovom našem uzorku ustanovili da je procenat ratnih veterana koji sada imaju posttraumatski stresni poremećaj 8.8 odsto. Onih koji su to preboleli, koji su imali posttraumatski stresni poremećaj u nekom periodu od početka rata do danas, ima 20 odsto. Našli smo i da veterani iz ratova sa početka devedesetih, od 1991. do 1995., znatno češće imaju posttraumatski stresni poremećaj nego veterani iz perioda od 1998. do 1999. Takođe, našli smo da postoji i značajan procenat ostalih mentalnih poremećaja, ne samo posttraumatski stresni poremećaj, preko 60 odsto veterana sa posttraumatskim stresnim poremećajem ima i neki drugi mentalni poremećaj, najčešće depresiju i alkoholizam."
Špirić ističe da ratni veterani najčešće pokušavaju da potisnu ratna sećanja jer imaju doživljaj da ih je društvo, zbog izgubljenih ratova, odbacilo.
Rasim Ljajić ističe da će nakon ovog istraživanja, Ministarstvo rada i socijalne politike preduzeti dva koraka:
"Prvo, hitno moramo formirati radnu grupu koja će izraditi strategiju socijalne i zdravstvene zaštite učesnika ratova devedesetih godina. Drugi konkretan korak koji ćemo pre toga morati da učinimo jeste formiranje tri do četiri veteranska centra, savetovališta, u onim gradovima u kojima imamo najveću koncentraciju učesnika ratova devedesetih godina."
