Dostupni linkovi

Danas je Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, koji je obeležen širom sveta, a posebno u evropskim zemljama koje su preživele golgotu Drugog svetskog rata u kome je život izgubilo 53 miliona ljudi, od čega blizu 31 milion civila. U Srbiji, centralna komemorativna manifestacija održana je ispred Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora "Staro sajmište" u Beogradu. I dok zvaničnici ističu kako antisemitizma u Srbiji više nema, predstavnici jevrejskih zajednica tvrde suprotno.

Novi Sad, Sajmište, Bubanj, Niš, Banjica, Jasenovac, Stara Gradiška, Đakovo, Pag, Lovorgrad, Brčko, Jadovno, Varšava, Bergenbelcen, Aušvic, Ajdanek, Treblinka, Dahau. O da mi je glava reka vode, a oči moji izvori suza da mogu danu i noću oplakivati pobijanje naroda svog. Srce nam podrhtava pri pomisli pod kakavim užasnim mukama i groznim patnjama su naši najmiliji završili sa životom radi toga što su bili tvoji vernici i što su bili Jevreji. Bože milostivi, ti koji ne zaboravljaš jecaje potlačenih budi snama i štiti nas i daj da svetom zavlada duh sloge i ljubavi i da svi narodi žive mirno i srećno, a s njima i mi, narod tvoj Izrael“, kaže beogradski rabin Isak Asiel, koji se sa prisutnima molio tokom obreda i polaganja venaca za sve nastradale na beogradskom logoru “Staro sajmište”. Molitva je održana i na mestu zvanom “Topovske šupe“ u naselju Voždovac.

Po podacima Jevrejske opštine, najviše Jevreja stradalo je upravo u ovom zloglasnom logoru, poznatom i po tome što je jedini u Evropi ima naziv Jevrejski. Od 8. do 12. decembra 1941. god. u njemu su se našli, gotovo, svi jevreji iz Beograda,a njihove likvidacije su trajale od marta do maja 1942. godine. Tada je ubijeno oko 8000 Jevreja,a među njima bilo je najviše žena i dece.

Aleksandru Leblu, majka i oko dvadesetak članova porodice, svirepo je ubijeno na “Starom sajmištu”. On kaže da je za uništavanje Jevreja korišćena jedna čudna sprava, zapravo, to je bio jedan stari kamion pretvoren u improvizovanu gasnu komoru:

“Svi su pogušeni u kamionu tipa Zaurer, zvanom “Dušegupka”, koji je bio hermetički zatvoren, samo je na jednom mestu bio otvor kroz koji je mogla da se provuče cev od auspuha. Jedan od dva vozača, znaju se i njihova imena Gec i Majer, izlazio je i prebacivao bi cev od auspuha, tako da bi izduvni gasovi ulazili u kamion. Onda bi prelazio pontonski most na Savi i vozio kroz cenatr Beograda sve do naselja Jajinci, van grada. Dok bi stigao do tog mesta, svi u kamionu već bi bili mrtvi i onda bi ih samo izbacivali u već pripremljene rake.”

Predsednik Saveza jevrejskih opština Aleksandar Nećak, kaže za RSE, da su Jevreji u Srbiji, nakon Drugog svetskog rata, gotovo totalno uništeni:

“Posle Drugog svetkog rata nestalo je 86 procenata jevrejeske populacije koja je pre rata živela u Srbiji.”

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovila je 2005. godine Generalna skupština UN, a kao datum uzet je dan kada su 1945. godine sovjetske trupe oslobodile nacistički logor Aušvic.

U okviru sistematskog istrebljenja koje su sprovodile nacistička Nemačka i njene saveznice tokom Drugog svetskog ratu stradalo je više od šest miliona Jevreja.

Politički zvaničnici, predstavnici jeverejskih udruženja kao i nevladine organizacije u Srbiji, obeležili su ovaj dan različito.

Predsednik Srbije Boris Tadić, kao vid obeležavanja, izabrao je saopštenje u kojem je poručio da svet više nikada ne sme da dozvoli stradanje miliona nevinih samo zato što pripadaju drugoj veri ili naciji.

A, zaštitnik građana Saša Janković predložio je da se Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta obeleži u svim javnim ustanovama i institucijama. On je podržao predlog da se teme o holokaustu uvrste u nastavni program u srednjim školama i na univerzitetima kao i predlog da se izgradi holokaust muzej u Beogradu.

Međutim, ministar prosvete Žarko Obradović rekao je kako je holokaust već uvršten u nastavne programe i da antisemitizma u Srbiji nema:

“Sa ponosom ističemo da u Srbiji nema antisemitizma i da se u Srbiji neguje sećanje na žrtve holokausta. Nacističke zločine ne možemo prepustiti zaboravu vremena, moramo o tome neprestano govoriti kako se nikada ne bi ponovili.”

Ali, Aleksandar Nećak ističe da tvrdnje ministra prosvete nisu tačne. On za RSE kaže:

“U Srbiji postoji antisemitizam veći nego što to država želi da prizna.”

Nevladine organizacije, Centar za unapredjenje pravnih studija i Žene u crnom zatražili su od Skupštine Srbije da prihvati standarde Evropske unije koji se odnose na osporavanje sudski utvrđenih ratnih zločina i negiranje holokausta. Te dve organizacije predložile su parlamentu da prihvati Rezoluciju Evropskog parlamenta "Holokaust, antisemitizam i rasizam", kao i Okvirnu odluku Saveta Evrope o borbi protiv određenih oblika rasizma i ksenofobije sredstvima krivičnog prava.

Aleksandra Nećak, kaže da je sličnu inicijativu već pokrenuo Savez jevrejskih opština, ali da do sada, od strane srbijanskih zvaničnika, nije stigao nikakav odgovor:

„Mi to sada nemamo u zakonu i zato svako može da negira holokaust i da deluje antisemitski.“

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG