Dostupni linkovi

Priča o čoveku koji je stvarao gromove


Vladimir Pištalo

Ove godine petočlani žiri doneo je odluku da NIN-ova nagrada bude dodeljena Vladimiru Pištalu za roman "Tesla, portret među maskama" u izdanju "Agore" iz Zrenjanina. Sa Vladimirom Pištalom razgovarali smo o nastajanju knjige.

RSE: Kakve su vaše prve reakcije na činjenicu da ste ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade?

"Ti utisci se još nisu sasvim smirili. Naravno, drago mi je, tu nema sumnje. Ne mogu da zamislim nekoga kome ne bi bilo drago, ko bi izjavio da mu je dobijanje NIN-ove nagrade pokvarilo dan - bilo mi je veoma drago. Međutim, to je bila prva stvar koju sam čuo ujutru, prve reči su pale u san, a tek druga informacija je pala u budno stanje. Ta vest me je probudila, stalno su zvonili telefoni, davao sam izjave, a istovremeno sam imao predavanja sa studentima, upravo sada se vraćam sa predavanja, zapravo vozim dok razgovaram sa vama, tako da nisam imao vremena da sednem sam sa sobom i razmislim kakvo značenje ima NIN-ova nagrada za mene lično, i kao pisca i kao čoveka. Od jutros, to je više bila neka vrsta socijalne funkcije i te obaveze koje je nagrada nametnula bile su mi važnije od sređivanja utisaka."

RSE: Jednom ste izjavili da je knjiga nastajala teško i sa puno napora, da ste je napadali po više puta dnevno u pauzama između predavanja, ali i na mnogim lokacijama?


"Da to je tačno, to se ne može na brzinu uradti, to je plod dugotrajnog izučavanja građe. To je roman, jedna duga maštarija, ali morate poznavati i činjenice. Dakle, to je plod izučavanja i zbog toga, kao i svi ljudi koji imaju dnevni posao, morao sam da naučim da kradem vreme za pisanje, jer pod idealnim okolnostima mogli biste da pišete osam sati, ali vrlo malo pisaca može da živi od pisanja, pa sam knjigu pisao po tri puta dnevno. Ujutru bih počeo, onda bih nešto predavao, pa bih popodne seo i opet se vratio pisanju, a tako i uveče. To je tako trajalo godinama i jedino uz takav koncentrisan napor, skoro fanatičan, mogao sam da uradim knjigu koja je vrlo precizna u detaljima i koja se prostire na tolikom prostoru."

RSE: Zašto ste izabrali Teslu, šta vas je tako magnetno privuklo tom geniju?

"To je jedna odlična priča, jedna fenomenalna priča fantastična samo po sebi, o čoveku koji je stvarao gromove i kroz sebe puštao visokovoltažnu struju tako da bi mu se kosa dizala na glavi i iskre vrcale oko njega, a kada bi se skinuo sa te struje, njegovo odelo i telo bi emitovali blage oreole. Toliko je interesantnih anegdota iz Teslinog života da sam mislio da je to jedna priča koja je tačna, ali koja ima i elemente bajke – to je priča o jednom mistiku koji je istovremeno i naučnik, koji spaja i spiritualni i naučni pedigre, i naš i američki. Svi ti desparatni elementi, a koji su interesantni, su se nametali piscu da ispriča tu priču i meni se činilo da ta priča, koja je rudnik sama po sebi, nije bila korišćena. Ja sam se onda prihvatio tog posla kako bih kapitalizovao na samoj zanimljivosti te teme i to je uzelo godine rada, šest-osam godina."

RSE: U knjizi se meša faktografsko i imaginarno, da li kada se govori o Tesli uopšte imate jasne granice između faktografskog i imaginarnog?

"Kako bih vam rekao, za mene nije ni potrebno da ih bude. Meni je imaginarno važnije i taj, u tom sloju, dominantan element je i imaginarni sa moje pozicije pisca. Sa pozicije nekoga ko bi pisao biografiju, to bi bilo drugačije, sa pozicije nekoga ko bi obraćao pažnju na njegovo naučno delovanje, to bi bilo drugačije, ali je priča sama po sebi nužno maštarija. Mislim da bi čak kada biste pisali i autobiografiju i ona bila maštarija, a kamoli priču o nekom drugom čoveku - to je priroda stvari. Što se mene tiče, taj imaginarni element je dominantan i apsolutno najvažniji, iako sam, kao što sam pomenuo, morao da znam pravu priču o Tesli kako bih imao prava da maštam i variram te događaje."

RSE: Kažete da ste puno učili pišući ovaj roman, šta biste izdvojili kao najbolju lekciju u tom procesu učenja i pisanja?

"Puno puta, kroz razgovore sa novinarima i prijateljima, kada mi oni postavljaju pitanja ja nastavljam da mislim o tome. Imam utisak da mi ta lekcija priče koju sam ispričao, sve ono što sam naučio, nije u potpunosti jasna nego mi se, na primer, otvara svaki put kada govorim o tome. Jer, svaki put kada govorim o Tesli, nastojim da ne ispričam istu priču, što nije lako kada čovek mnogo puta govori o tome. Ta pouka, taj nauk, je nešto što mi se još otvara i što mislim da nisam konačno završio sam sa sobom."

XS
SM
MD
LG