U užem izboru, pored Pištalovog romana "Tesla, portret među maskama", našlo se još šest romana: Vladislav Bajac "Hamam Balkanija", Laura Barna "Moja poslednja glavobolja", Svetislav Basara "Dnevnik Marte Koen", Aleksandar Gatalica "Nevidljivi", Vladimir Kecmanović "Top je bio vreo" i Radoslav Petković "Savršeno sećanje na smrt".
Kritičari ističu da je Pištalov roman jedna od najubedljivijih saga o čoveku koji se družio sa gromovima i da je to roman u kojem se na neočekivan i ubedljiv način meša faktografsko sa imaginarnim.
Predsednik žirija Milan Vlajičić, kaže za RSE da su u odluci, koja će knjiga pobediti, odlučivale nijanse:
"Roman Vladimira Pištala prati životnu putanju Nikole Tesle na neobičan i, za našu kulturu, potpuno nov način, izbegavši tradicionalnu vizuru sukoba našeg naučnika savetima američkog merkantelizma. Napisan je poetskim stilom, sa mnogo epifanijskih trenutaka, uz niz izvanredno oblikovanih sporednih likova, počev od Teslinih roditelja i naučnika sa kojima je sarađivao do industrijalaca koji su uspeli da iskoriste njegove genijalne izume, ali i njegov prezir prema materijalnim dobrima. Stil Vladimira Pištala odlikuje poetska slikovitost, izvrsno poznavanje istorijskih činjenica i Teslinih vizionarskih ideja."
Dobitnik NIN-ove nagrade, Vladimr Pištalo, iselio se iz Srbije pre desetak godina, danas živi u Americi gde je i magistrirao i doktorirao, na Univerzitetu u Vusteru (država Masačusets). Danas na tom Univerzitetu predaje svetsku i američku istoriju.
Vladmir Pištalo, za RSE, kaže da je roman "Tesla, portret među maskama" nastajao godinama i da je pisan u Beogradu, Vusteru, Bostonu, Krfu, Bocvani i na Kubi. On kaže da je ovaj roman proizvod višegodišnjeg učenja i zaboravljanja, a svaka sličnost sa stvarnim događajima i likovima je slučajna:
"To je jedna odlična knjiga, jedna fenomenalna priča, koja je fantastična sama po sebi, o čoveku koji je stvarao gromove i kroz sebe puštao visokovoltažnu struju, tako da bi mu se kosa dizala na glavi, iskre vrcale itd. Toliko je interesantnih anegdota iz Teslinog života da sam mislio da je to jedna priča koja je tačna, ali koja ima i elemente bajke – to je priča o jednom mistiku koji je istovremeno i naučnik, koji spaja i spiritualni i naučni pedigre, i naš i američki. Svi ti desparatni elementi, a koji su interesantni, su se nametali piscu da ispriča tu priču i meni se činilo da ta priča, koja je rudnik sama po sebi, nije bila korišćena. Ja sam se onda prihvatio tog posla kako bih kapitalizovao na samoj zanimljivosti te teme i to je uzelo godine rada, šest-osam godina."
Na adresu NIN-a, ove godine stiglo je 128 romana, ipak, većina njih, kako kaže Milan Vlajičić, ne zaslužuje veliku pažnju:
"Dve trećine svih pročitanih romana ne zaslužuje neku veliku čitalačku pažnju, strogo govoreći. Međutim, 25-30 romana ima vrlo visok nivo i tih 23 romana koje smo odabrali pokazuju visoku pismenost ove kulture i velike domete našeg romana. Mnogi pisci koji su ranijih godina dobijali nagradu, ove godine stigli su sa svojim najboljim knjigama, poput Svetislava Basare, Milisava Savića, ali ove godine nisu prošli zato što je bilo boljih."
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman "Koreni". Tokom proteklih više od 50 godina dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije.
Nagrada je do sada svega dva puta dodeljena spisateljicama - Dubravki Ugrešić 1988. i Svetlani Velmar-Janković 1995.
Nagrada nije dodeljena jedino 1959. godine, kada je napravljen presedan radi, kako je tada navedeno, stimulisanja kvaliteta.
NIN-ovu nagradu vratili su Danilo Kiš , nagrađen 1972. godine za "Peščanik", i Milisav Savić, koji je to priznanje dobio 1991. godine za "Hleb i strah".
Svake godine o dodeli nagrade odlučuje žiri većinom glasova svojih članova. Jedan od njih, Slobodan Vladušić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kaže, za RSE, da njegov favorit nije bio Pištalo, ali da je u kvalitativnom smislu ovogodišnja ponuda bila najbolja u poslednje tri godine:
"Glasao sam za knjigu koja je izgubila, za Petkovića. Međutim, problem bi bio ukoliko bi neko od članova žirija doživeo da pobedi knjiga koja nije među njegovih pet - to bi onda ostavilo malo gorak ukus, pitao bi se šta on tu radi. Dakle, meni je Pištalova knjiga bila među tri i mislim da su tu odlučile nijanse. Meni su nijanse pretegnule na jednu stranu, a većini žirija na drugu, ali to u svakom slučaju posle nekoliko godina neće igrati neku značajniju ulogu. Odluka žirija je u najmanju ruku bila korektna, Pištalova knjiga je odlična i meni je, kao što sam rekao, bila među tri. Pravda je, ipak, zadovoljena iako sam glasao za drugu knjigu."
