Dostupni linkovi

Božić, jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika, pravoslavni vernici koji vreme mere po julijanskom kalendaru slave dve nedelje nakon onih koji svoje obrede praktikuju po gregorijanskom kalendaru. Božić u Srbiji slavi se na mnogo načina. Svaka oblast ima neke svoje lokalne rituale i simboliku, pridajući tome uvek mistični značaj.

Svaka porodica ima svoje mikro rituale, tako da se narodni običaji vezani za Božić razlikuju od kraja do kraja.

Vesna Marijanović, etnološkinja u Etnografskom muzeju u Beogradu, kaže za RSE da fiksnih pravila nema:

"Ima pravila da nema pravila."

Ipak, neki elementi su prepoznatljivi: badnjak, hrana, položajnik, samo su neki od simbola koje upražnjavaju svi vernici.

Božiću prethodi Badnji dan, kao poslednji dan u postu dugom šest nedelja. Taj dan se ne spava već se čitavu noć bdi nad njim, kaže za RSE etnološkinja Narodnog muzeja u Čačku Snežana Šaponjić-Ašanin. Ona ističe da je to predhrišćanski običaj i da za pravoslavne vernike u Srbiji badnjak ima mistično značenje:

"Badnjak se daruje, maže se medom i on jednostavno nagoreva. Tom drvcetu se pridaje velika važnost i položajnik koji dođe u kuću obavezno unosi poneku grančicu badnjaka. Dakle, džara se vatra uz čestitke da naredna godina bude uspešna, da svi ukućani budu živi, zdravi i veseli i da imaju uspeha u svemu što rade."

Jedan od bitnih simbola Božića je i osoba poznatija kao Položajnik. U zavisnosti od kraja u kom se Božić slavi, položajnik može biti dete, neka uspešna osoba ili čak životinja, kao što je svinja.

Snežana Šaponjić naglašava da se toj osobi ili životinji pridaje velika važnost:

"Kao da vas posećuje najveći svetac i zato se on obavezno daruje i ugosti najlepše - pridaje mu se veoma velika uloga."

Božić počinje odlaskom u crkvu, kaže Vesna Marijanović. Ona kaže da je nekada samo jedan član porodice odlazio na svečanu liturgiju, a da danas to radi čitava porodica:

"Posle povratka iz crkve, posle prve službe, ljudi se prvi put omrse, negde se omrse pihtijama, a negde sirom – to zavisi od kraja. Zatim, seda se za božićnu trpezu na kojoj obavezno stoji božićna pečenica, a u ovim našim krajevima rasprostranjeno je prase pripremljeno dva dana ranije. Slede božićni kolač, mlada tek iznikla pšenica i božićna sveća. To su neki elementi koji stoje na božićnom stolu. U narodu postoji verovanje da na taj dan ne bi trebalo spremati kuću, kreveti ostaju nespremljeni, sa stola se ništa ne oduzima već se samo dodaje, jer to sluti obilju."

Takođe, jedan od važnih elemenata je i hrana. Za Božić, ona je masna i kalorična. Neki od stanovnika šumadijskih sela kažu, za naš program, da je božićna hrana već spremna:

"U Šumadiji je tradicionalno, u malo kojoj kući nema praseta."

"Koljem prase i jagnje svake godine za Božić, slavim sa svojom porodicom."

"Zna se šta ide za Božić, kolje se prase, greje se rakija..."

Uprkos svim običajima, etnolozi ističu da je okupljanje porodice, možda, najvredniji deo Božića. Snežana Ašanin kaže da postoji verovanje po kome svaki posao treba započeti na Božić da bi tokom godine imali uspeha u tim poslovima:

"Za Božić je važno da se okupi čitava porodica, to je ono što je ostalo do današnjih dana. Mnogi običaji i simbolika su se izgubili, ali okupljanje čitave porodice na zajedničkom ručku, uz lomljenje česnice koja je sastavni i nerazdvojni deo božićnog ciklusa, ima veliku simboliku."

Srpska pravoslavna crkva, koja ovaj praznik slavi kao najradosniji, tokom tog dana služi božićne liturgije, čije su najvažnije poruke: ljubav, vera i slava života.

XS
SM
MD
LG