Dostupni linkovi

Bojkot ne pomaže siromašnim Srbima


Nenad Rašić, ministar za rad i socijalno staranje u Vladi Kosova

Mnoge srpske porodice suočene sa siromaštvom su zanemarene zbog odluke predstavnika da napuste institucije u Prištini. Bojkotujući nezavisnost zvaničnici odlažu probleme najugroženijih, smatraju pojedini srpski predstavnici.

Tročlana porodica Janković, Jovan i njegova dva sina Miloš i Darko, žive u zaseoku Mirkovci opštine Novo Brdo. Posle smrti supruge Jovanu je život otežan. Dobija minimalna mesečna primanja od 11 hiljada dinara, a ponekad deca dobiju pomoć organizacija i aktivista. Medjutim ništa nije stalno da bi se mogao voditi normalan život. Jovan kaže da obećanja ima.

“Finansijska i materijalna podrška nam sada treba. Odogovor je bio dosta pozitivan srazmerno njihovim mogućnostima opštini Novo Brdo i Koordinacionom centru”, kaže Jovan.
Siromašni iz sela opštine Štrpce takodje očekuju podršku. Julka i Stevan Tanasijević traže pomoć za svoju odraslu decu, koja nemaju posla.

“Problem su nezaposlena deca. U jednoj sobi šest duša živi. Niti imamo imanje niti stoku imam jednu kozu, ja sam bila domaćica decu sam izdržavala”, kaže Julka.
Mnoge srpske porodice primaju minimalce iz budžeta Republike Srbije, ali to nije dovoljno. I dok čekaju materijalnu podršku, porodice se snalaze. Ovakvih slučajeva je mnogo na Kosovu, ali posebno sporo rešavanje problema u srpskoj zajednici zasnovano je na političkim dilemama posle proglašenja nezavisnosti 17. februara.
Pojedine ugrožene porodice ne dobijaju socijalnu pomoć, ona kasni ili ih niko ne obilazi pošto srpski radnici kosovskih centara za socijalno staranje, kao što je slučaj u Novom Brdu, bojkotuju lokalnu vlast nakon nezavisnosti.
Ministar za rad i socijalno staranje u Vladi Kosova Nenad Rašić kaže da u takvoj situaciji treba tražiti odgovornost jer su siromašne porodice i korisnici socijalne pomoći zanemareni.
“Zastoj unutar srpske zajednice, podela, nerazumevanje je napravio problem u Novom Brdu jer ljudi koji su radili do 17. februara u centru koji je registrovao sve te slučajeve jednostavno se nisu pojavili na posao. Ja sam ih sreo i obećali su mi da će od početka februara opet početi da rade. Ja stvarno ne mogu a da ne kritikujem takve ljude. Jer ta sebičnost ti ljudi su nastavili da primaju plate a što ne pitaju korisnike te socijalne pomoći dal su oni nastavili da primaju socijalnu pomoć i da li ima nekih novih korisnika koji treba da primaju pomoć”, izjavio je Rašić.
Rašic je iz redova Samostalne liberalne stranke koja učestvuje u radu Skupštine i Vlade Kosova. Ali većina kosovskih Srba na poziv Vlade Srbije bojkotuje institucije u Prištini nakon proglašenja nezavisnosti. Vlade Time je otežan i rad kosovskog ministarstva za socijalna pitanja u srpskim sedinama. Prema rečima Rašića, učestvovanje je neophodno kako bi se stvorili bolji uslovi za Srbe uz naglasak na njihov ostanak. Ali to nije lako zbog srpskih podela.
Potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Rada Trajković kaže da politika ne sme da ograničava pružanje pomoći ugroženima.
“Da je narod potpuno opredeljen da uzme u tišini ono što kažu netransparetno ono što mu pomaže da preživi u tom smislu, zaista u ovo vreme nedefinisanih statusa i velikog politikanstva ja bi ih podržla i mislim da ljudi koji rade u sistemu omogućavanja tim ljudima da prežive treba da budu na svojim radnim mestima da im pomognu na sve načine da dodju do nečeg što podrazumeva minimum egzistencije”, rekla je Trajkovićeva.
Ipak, bez obzira na političke stavove najugroženiji Srbi su deo teške socijalne situacije na Kosovu. Više od 50 posto stanovnika je nezaposleno, 40 procenata živi u siromaštvu od čega 15 odsto u esktremnom siromaštvu. Ministar Rašić kaže da oko 37 hiljada porodica, medju kojima ima i srpskih, primaju socijalnu pomoć Vlade Kosova u proseku 52 evra mesečno.
Rašić najavljuje da će u 2009. godini asistencija biti povećana za 12,5 odsto, te da će se raditi na zaposlenju Srba.
“Uspeli smo da u ovoj godini počnemo izgradnju stanova u Gračanici koji će biti dodeljeni za tu vrstu ljudi koji nemaju krov nad glavom, interno raseljena lica i 14 stanova u Dobrotinu. Uspeli smo da zaposlimo što u mistarstvu za rad i ministarstvu za povratak i u drugim institucijama oko 130 Srba, ja mogu sada da kažem da će taj broj biti povećan od 1. januara za 20”, rekao je on.
Predstavnici Srba kažu da je njihov jedini interes omogućavanje konkretnih i dostojanstvenih životnih uslova za kosovske Srbe. Oni koji rade u institucijama kažu da se samo učešćem može nešto konkretno uraditi za Srbe.
“Omogućavanje uslova za realan ostanak to je naša zvezda vodilja to je naš cilj”, rekao je Rašić.

XS
SM
MD
LG