Dostupni linkovi

Posle nezavisnosti dijalog je zamro


Dragan Velić, predsednik Srpskog nacionalnog veća

Odnosi između Albanaca i Srba na Kosovu posle proglašenja nezavisnosti su zamrznuti, ocenjuju predstavnici kosovskih Srba. I dok institucije kažu da su otvorene za integraciju Srba, predstavnici srpske zajednice kažu da nezavisnost koči bilo kakav dijalog.

Svaki dijalog između Albanaca i Srba posle proglašenja nezavisnosti Kosova je stao, smatraju kosovski Srbi. Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova Dragan Velić procenjujući međuetničke odnose kazao je za naš radio da dijaloga nema pošto se zbog političkih opredeljenja ne obraća pažnja na osnovne probleme.

“Nažalost posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine potpuno je zamro ionako slab dijalog koji je u prethodnim godinama bio između Srba i Albanaca na Kosovu, tako da u ovom trenutku praktično da i ne postoji”, rekao je Velić.

“Imamo obe strane da jednostavno imaju percepciju i takav odnos prema rešavanju problema Kosova kao da je sve već svršeno kao da ne treba više razgovarati”, dodao je on.

Kosovske institucije se zalažu za dijalog sa srpskom zajednicom s tim da to rezultira njenom integracijom u kosovsko društvo i prihvatanjem novih okolnosti posle nezavisnosti. Portparol Vlade Kosova Memlji Krasnići kaže da vlasti sarađuju sa onim predstavnicima Srba koji učestvuju u radu institucija.

“Mi imamo dijalog sa predstavnicima kosovskih Srba koji prihvataju novu realnost na Kosovu i priznaju legimitet institucija”, rekao je Krasnići.

Ardian Đini, iz Alijanse za budućnost Kosova
Međutim, opozicija kritikuje vlasti po ovom pitanju. Naime, Ardian Đini iz Alijanse za budućnost Kosova smatra da se institucije moraju odlučnije zalagati u pokušaju da integrišu Srbe.

“Ako imamo situaciju da su kosovski Srbi iritirani iz bilo kog razloga onda bi insistiranje na dijalogu trebalo da bude još veće, kako bi oni uvideli da nivo interesovanja za njih raste”, izjavio je on.

Prema njegovoj oceni direktni kontakti su neophodni radi definisanja potreba koje ima srpska zajednica. Đini smatra da je takođe pogrešno što Vlada ne želi da razgovara sa srpskim pralalelnim vlastima, jer kako kaže nijedan građanin ne sme biti ostavljen izvan dijaloga.

“Mi ne smemo dozvoliti nepoštovanje zakona ali moramo razgovarati sa svima bez obzira na politička opredeljenja”, dodao je.

Prema oceni Velića dijalog može biti odlučujući u rešavanju mnogih problema, što obuhvata i životna pitanja koja muče srpsku zajednicu. Velić predlaže da dijalog treba početi na nižem nivou u okviru civilnog društva a onda preći na zvaničniji nivo.

“Ako krenemo da razgovaramo institucionalno onda u samom startu nema mogućnosti za razgovor jer jednostavno kreće se od toga da obe strane imaju svoje mišljenje po glavnom pitanju a to je statusno pitanje i onda bilo kakav dijalog je nemoguć. Zato je važno krenuti od nižeg nivoa i krenuti preko nevladinih organizacija, razgovori između partija i NVO i rešavati pitanje po pitanje i doći do održivog rešenja prihvatljivog za sve”, izjavio je Velić.

Bilo kakav dijalog između dve zajednice je opterećen pitanjem nezavisnosti. Među mnogim Srbima vlada mišljenje da će razgovorima sa Albancima ili učešćem u institucijama priznati nezavisno Kosovo. S druge strane, Albanci kažu da Beograd uveliko manipuliše kosovskim Srbima, koji se moraju okrenuti Prištini.

I dok kosovski Srbi veruju da se proces mora vratiti na početak i pokrenuti dijalog kako bi se došlo do obostrano prihvatljivog rešenja, Albanci ističu kako je statusno pitanje rešeno 17. februara kada je Skupština proglasila nezavisnost, te da se sada treba razgovarati o integraciji Srba u novo kosovsko društvo.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG