Dostupni linkovi

Ako želite da pišete nekome u Hrvatsku, važno je da znate da pismo nikako ne sme biti adresirano ćirilicom jer će biti vraćeno. Naime, Hrvatska pošta vratila je pismo, upućeno iz Beograda u sedište Srpske pravoslavne crkve u Zagrebu, na beogradsku adresu označivši ga kao "zabranjeno".

Sporno pismo poslalo je Beogradsko pevačko društvo, koje radi pod pokroviteljstvom patrijarha srpskog, mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom i cele Italije Jovanu.


Predsednik ovog društva i starešina saborne crkve u Beogradu protojerej Petar Lukić kaže za RSE da će zbog ovog događaja ubuduće svako pismo adresirati na latinici. Na naše pitanje zašto su sporno pismo adresirali na ćirilici iako je već od ranije poznato da Hrvatska pošta takva pisma vraća, on kaže:

"Koordinatorka, naša devojka iz hora, je adresirala sva pisma i verovatno nije ni razmišljala jer smo tako i do sada slali pisma. Pismo je poslala i mitropolitu, ali i episkopima u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori itd. Oni su vratili pismo sa oznakom "zabranjeno" – jad i beda, zajednička tuga naša."


U Hrvatskoj pošti kažu da ne znaju da je neko od njihovih zaposlenih otvarao pošiljku, da su sve učinili po zakonu i da nije bilo nikakve zle namere. U izjavi za RSE PR Hrvatske pošte Filip Smerdelj iznosi delove pravilnika po kome ova kompanija posluje:

"Hrvatska pošta sa svim pristiglim pošiljkama postupa jednako i na temelju Pravilnika o pismenim pošiljkama koji je donela Svetska poštanska unija. Pravilnik definiše da adresa primaoca mora biti napisana vrlo čitko, latiničnim slovima i arapskim brojevima. U skladu sa tim pravilnikom, pošiljke adresirane na arapskom, kineskom, pa tako i na ćiriličnom pismu vraćaju se pošaljiocu, kako je to učinjeno i u spomenutom slučaju, a držeći se pravila koja važe širom sveta u obavljanju poštanskog prometa."


U Mitropoliji zagrebačko-ljubljanskoj kažu da ovo nije prvi put da im pošta adresirana ćirilicom ne bude uručena.

"Često pošta bude i bačena pa onda moramo da intervenišemo u pošti", kaže za RSE arhijerejski namesnik zagrebački Milenko Popović. On naglašava da ga ovakvi postupci Hrvatske pošte čude jer, kako kaže, nisu u skladu sa hrvatskim zakonima:


"Zakoni su vrlo jasni samo se, na žalost, ne koriste. Dakle, korišćenje ćirilice kao pisma je zagarantovano pravo nacionalnih manjina – može se koristiti u svakom slučaju i u Republici Hrvatskoj. Čudi me ova vest jer pokazuje da ne poštuju sopstvene zakone, pravo nacionalnih manjina da koriste svoje pismo i jezik."


Popović ističe da uprkos tome što veruju da su njihova prava ugrožena, oni ipak neće tužiti Hrvatsku poštu:

"Ako bismo krenuli sudskim putem, to bi trajalo deset godina, koliko obično traju svi naši sporovi - nijedan spor nismo uspeli da završimo za manje od deset godina. Faktički, još nemamo nijedno rešenje, a proteklo je već deset godina kako smo počeli da se sporimo."


Mediji u Srbiji i Hrvatskoj navode da je pismo, pored toga što je vraćeno, bilo i otvarano pa iznova zalepljeno. Hrvatski književnik Miljenko Jergović kaže za RSE da u toj, kako je naziva, skandaloznoj priči, postoje dva problema:

"Prva svinjarija je to što je pismo vraćeno, a druga je to što je pismo prethodno bilo otvarano da se vidi šta je unutra. Dopuštam da se moglo dogoditi da u hrvatskim poštama postoje ljudi koji ne znaju ćirilicu, ona se u Hrvatskoj nakon 1991. godine ne uči, da su ti ljudi ne znajući ćirilicu, možda su mislili da je to neko koptsko pismo, vratili to pismo misleći da je u pitanju greška. Međutim, ta mogućnost otpada zbog toga što su oni otvarali to pismo - ukoliko ne znaju ćirilicu i nisu u stanju da isporuče pismo onome kome je poslato, onda nisu imali razloga da ga otvaraju. To je nešto iz domena balkanskog primitivizma na hrvatski način, potpuno izbezumljujuće i pokvareno, i to bi trebalo oglasiti na sva zvona."


Srbijanski dramaturg Miroslav Marinović kaže za RSE da se ovaj slučaj može posmatrati iz nekoliko nivoa, ali da je Hrvatska pošta, ipak, izneverila svog klijenta time što mu nije uručila pošiljku:

"Prvi nivo koji mi pada na pamet je čisto profesionalni, ne sumnjam da je pošta postupila na osnovu člana nekog zakona koji im omogućava da se tako ophode prema pismima adresiranim na neprepoznatljivim pismima. Ali, ako bih ja bio poštanski službenik, bilo bi mi veliko zadovoljstvo da dešifrujem kinesko, japanasko, arapsko, a pogotovo ćirilično, pismo. Druga stvar, pošto je u pitanju bila ćirilica i pošto je to pismo jedne susedne države, žao mi je što se neki službenik, pretpostavljam, osetio revnosnijim od mnogih drugih, jer koliko znam u Hrvatsku su stizala pisma pisana ćirilicom."


Miljenko Jergović ističe da ovaj slučaj vraćanja pisma neće nimalo uticati na komunikaciju među građanima u ove dve, susedne, zemlje:

"Oni koji komuniciraju oni će nastaviti da komuniciraju, ćirilicom ili latinicom sasvim je svejedno, a oni koji ne žele da komniciraju oni neće komunicirati ni da im se pisma šalju da hrvatskoj glagoljici – čim ta pisma stižu iz Srbije i Beograda, oni na njih neće odgovarati."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG