Dostupni linkovi

Zaposlenje i ekonomska stabilnost su najvažniji uslovi za ostanak Srba na Kosovu, ocena je mnogih srpskih povratnika. I dok ima onih koji sve teže žive jer čekaju posao, drugi su srećni što mogu da vode kućne biznise.

Kada se pre godinu i po dana vratio u selo Srpski Babuš kod Uroševca, Nebojša Andrijević je verovao da će pored kuće dobiti posao, a deca školu. Tada se vratilo 70-ak meštana ovog srpskog sela, a čekalo ih je 75 obnovljenih kuća. Medjutim to nije dugo trajalo.

Nebojša je danas u kući sam, pošto su se njegova supruga i dvoje dece vratili u Srbiju. Škola nije proradila iz ekonomskih razloga, a posla još nema.

“Kako od čega da prehranim porodicu? Ja sam hteo da dvoje dece upišem u školu pošto je jedna 7. a jedna 4. razred, ali ja ne radim, žena ne radi. Radio sam u Srbiji ali sam napustio Srbiju, godinu i po dana sam ovde ja ne primam platu, žena ne prima i kako da ih školujem”, rekao je Nebojša.

Ovakvi problemi radjaju nove. Zemlja se ne može obradjivati jer u selu nema traktora, koje još od prošle godine svi obećavaju. Tako se broj povratnika smanjuje.

Od 75 kuća, samo 10 je naseljeno, a od 20 stalno prisutnih u selu, samo njih petoro je zaposleno. Samo mali broj povratnika prima socijalnu pomoć i minimalac. Zato su kako neki od njih kažu razočarani jer vreme prolazi a oni samo gledaju kako da prežive.

“Čekam neki posao dal' će da bude neće da bude. Dodju razne ekipe prodju kroz selo, obećavaju, dolazili iz Niša, Beograda iz ministarstva, iz Koordinacionog centra bili su, obećavaju da će nešto da se radi, ali dal će da budu neke mini farme, neka fabrika da se napravi da se na početku zaposli 20 i nešto radnika samo obećanje, a videćemo zvanično kako će da bude”, rekao je Nebojša.

Ali za razliku od Nebojše, neki Srbi koji su se vratili su selo Belo Polje kod Peći, postižu manje uspehe u poslu. Mnogi se bave poljoprivredom ali i gajenjem živine.

Rajko Savić gaji ćurke koje je dobio od Medjunarodne organizacije za migraciju, IOM. Živinu gaji kako kaže u dobrim uslovima, te se nada održivom i većem profitu.

“Sada imam 175 ćurki a imao sam 200, nešto sam prodao komšijama Albancima, nešto malo Srbima, e sada se nadam kada napune kilažu treba opet da prodam da bih mogao da kupim sledeću turu da obnovim, jer zavoleo sam ovu struku, posao i mislim da je to moj neki izlaz. Ja ne trazim pet hiljada evra neka bude malo samo da imam da se okreće”, smatra Rajko.

Nekoliko desetina srpskih porodica se vratilo u Belo Polje, i svima su obnovljenje kuće. Porodica Savić je odlučna da ostane jer veruje da će posao napredovati.

“Ako bude barem malo ne tražim ja da mi bude pun džep nego da mi bude onako srednje, da mogu da okrenem da zaposlim dva člana, jer ne može sam čovek ovde.”

Ali Nebojša iz Srpskog Babuša ne veruje da bez jasnih poslovnih aranžmana može biti održivog povratka raseljenih Srba.

“Ako se do nove godine ne zaposlim vratiću se u Srbiju pa ću tamo da tražim privatan posao dosta je bilo čekanja i obećanja, biće posla, otvoriće se radna mesta.”

Prema podacima institucija koje se bave povratkom, na Kosovo se do sada vratilo oko 18,300 osoba, dok je više od 100 000 Srba i dalje raseljeno. U proteklih pet godina podržano je više od 5 000 povratnika iz manjinskih zajednica.

Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, UNDP, trenutno više od 1000 porodica želi da se vrati na Kosovo, ali procene kažu da će najveći izazovi u tom procesu biti zaposlenje povratnika i finansijska pomoć.

Neki od programa medjunarodnih i kosovskih vlasti podrazumevaju raspodelu grantova u maksimalnoj vrednosti od 2000 evra, radi pokretanje malih preduzeća. Ipak procene kažu da za povratak raseljenih lica nedostaje skoro 30 miliona evra.

XS
SM
MD
LG