Dostupni linkovi

Vladavina zakona, severni deo Mitrovice i održiva stabilnost su glavni izazovi Kosova posle proglašenja nezavisnosti, ocena je učesnika skupa u Prištini. I dok kritičari kažu da Kosovo nije funkcionalna država, zvaničnici vlasti ističu da su uspostavljeni najvažniji stubovi države.

Na konferenciji “Od priznanja do formiranja države – Kako dalje na Kosovu?” čula su se mišljenja da je nezavisnost Kosova realnost i da sada treba graditi stabilnu državu.


Medjunarodna civilna kancelarija, ICO, je ocenila da je od proglašenja nezavisnosti 17. februara na Kosovu bilo pozitivnog pomaka. Portparol ICO Endi Mekgafi izjavio je da su decentralizacija, vladavina zakona i sigurnost najvažniji stubovi na osnovu kojih se treba izgraditi stabilna država, te je ocenio da će predstojećih šest meseci biti ključno. Pritom, Mekgafi je pohvalio unutrašnju politiku vlasti u Prištini, što je kako kaže doprinelo da se poveća broj zemalja koje priznaju Kosovo.


“Državne strukture Kosova su postigle napredak počevši od usvajanja Ustava, izdavanja pasoša do demarkacije granice sa Makedonijom”
, rekao je Mekgafi.


Kosovo je do sada priznala 51 zemlja od 192 članice UN. Na skupu se čulo da Kosovu predstoji posao na integraciji severnog dela, sprovodjenju decentralizacije, uspostavljanju vladavine zakona i izgradnji održive stabilnosti.


Sve te oblasti su, prema oceni kosovskog publiciste Vetona Suroia, u lošem stanju. Suroi ističe da Kosovo ne ispunjava elemente funkcionalne države čije je zakonodavstvo u kolapsu.


“U Vladi Kosova je prisutan trend nekontrolisanog trošenja javnih fondova što je suprotono okvirima koje predvidja MMF”, kaže Suroi upozoravajući da bi to moglo usloviti da medjunarodna zajednica ponovo rukovodi tim pitanjem.


Suroi je još naveo da postojeće medjunarodno prisustvo rizikuje demokratiju, jer se mešaju ovlašćenja raznih institucija.


“Zajednička uprava Vlade, UNMIK-a, Međunarodne civilne kancelarije, Eulexa i de facto institucija Srbija nije normalna, ali to je tako”
, rekao je Suroi postavivši pitanje prema kome je odgovorna Skupština Kosova.


Medjutim sa takvom konstatacijom se nije složio ministar za rad i socijalno staranje Nenad Rašić. Predstavnik Samostalne liberalne stranke je ocenio da Vlada Kosova ima viziju i ukazao da Srbi aktivno učestvuju u institucijama.


“Ali za sada Vlada ipak pokušava da stvari pokrene što više može. Za ovih osam ili devet meseci od kada je ova Vlada na vlasti, od kada ona funkcioniše ja mislim da smo znatno unapredili i medjudske odnose izmedju zajednica i odnose sa medjunarodnom zajednicom. Mislim da je poverenje izmedju nas na jednom višem nivou”, izjavio je Rašić.


Skupu je prisustvovala i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Biserko je naglasila da je nezavisnost Kosova realnost u regionu, te je dodala da je integracija Srbije veliki zadatak nove države i medjunarodne zajednice.


“U ovom momentu taj faktor Beograda je ja mislim najnegativniji s obzirom da sprečava integraciju Srba u kosovske institucije pogotovo onih Srba na severu. Srbi u enklavama su još nekako ostavljeni u nekom vakuumu, i mislim da bi bilo vrlo važno da kosovska Vlada napravi taj iskorak, što sadržajniji program za njihovo uključivanje i vezivanje za kosovske institucije, i da se sledi neka politika njihovog održivog ostanka”, ocenila je Biserko.


Na skupu u organizaciji nemačke Fondacije “Hajnrih Bol”, istaknuto je da izazovi nove države i dalje ostaju etnička podeljenost, borba protiv kriminala, te napori ka izgradnji multietničnosti.

XS
SM
MD
LG