Dostupni linkovi

Iako je jedan od prvih očekivanih efekata usvajanja rezolucije Ujedinjenih nacija, da se Međunarodni sud pravde izjasni o kosovskoj nezavisnosti, bio usporavanje procesa priznanja Kosova, najbliži susedi Srbije i Kosova, Crna Gora i Makedonija, samo dan kasnije priznali su nezavisnost Kosova.

Većina političkih učesnika u Srbiji osudjuje poteze Podgorice i Skoplja, a analitičari ih objašnjavaju spoljnim i unutrašnjim činiocima u ovim zemljama koji odredjuju drugačiji pristup.

Samo dan nakon što je usvajanje inicijative Srbije u Ujedinjenim nacijama u Beogradu ocenjeno kao velika diplomatska pobeda i među zvaničnicima doživljeno kao nada da će proces priznanja Kosova biti zaustavljen do savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, prvi koraci koji ne idu u prilog ovome preduzeti su u neposrednom okruženju. Poteze Podgorice i Skoplja osuđuju skoro sve stranke u parlamentu Srbije. Šefica poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija:

"Svi naši susedi koji pod pritiscima prihvataju da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, iako postoje očigledne sumnje da je to urađeno mimo međunarodnog prava, na sebe preuzimaju odgovornost za stabilnost u regionu."

Pored mera koje preduzima Vlada Srbije prema zemljama koje priznaju Kosovo, povlačenjem ambasadora na konsultacije u zemlju, parlamentarci predlažu i druge konkretne poteze. Koštuničina Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka tužbe pred Međunarodnim sudom pravde. Dragan Todorović, zamenik predsednika radikala:

"Ako verujemo da smo u pravu, a jesmo u pravu, zašto bismo abolirali nekoga ko je posegnuo za našom teritorijom i priznao nezavisnost Kosova i Metohije?!"

Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma je za neku vrstu ekonomske blokade Crne Gore:

"Zašto bi Srbi nosili pare u Crnu Goru? Šaljem poruku građanima Srbije da ne idu na more u Crnu Goru već da idu u neku drugu državu."

Na drugoj strani, međutim, lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović postavlja pitanje kako je Srbija došla u tako veliki raskorak sa svojim okruženjem:

"Mi ne mislimo da je revanšizam dobar put. Zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, a naši su susedi, poput Mađarske i Bugarske, su zemlje sa kojima smo popravili diplomatske odnose i praktično ih vratili u fazu pre priznanja nezavisnosti Kosova. Zato, osuđujemo svaku nameru povlačenja ambasadora."

Iako se, međutim, očekivalo da će rezolucija Ujedinjenih nacija usporiti prosec priznavanja Kosova, Dušan Reljić iz nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost kaže za naš program da će rezolucija to i učiniti, ali kod zemlja koje su geografski i politički udaljene od ovog problema:

"Albanske partije, koje čine vladu, vrše jak pritisak na vladu u Skoplju da što pre dođe do priznanja, a postoji i spoljni pritisak, pre svega SAD. Pretpostavljam da je za premijera Makedonije bitno da sačuva stabilnost vlade. U Crnoj Gori su stvari, možda, malo drugačije. S jedne strane, tu je pritisak spolja i vlada u Podgorici, koja želi da sačuva dobre odnose sa SAD i drugim partnerima, prihvata taj pritisak. S druge strane, ta odluka je možda dokaz da vlada u Podgorici smatra da je vrlo čvrsta u sedlu i da ne mora da se brine o protivljenju opozicije."

Istovremeno se inicijativa Beograda o izjašnjavanju suda u Hagu indirektno povezivala sa evropskim integracijama Srbije, pa je tako i Beograd bio pod pritiskom pojedinih članica Evropske unije koje su priznale Kosovo da tu inicijativu povuče. Zato predsednik Srbije Boris Tadić iz Njujorka poručuje da Beograd od odbrane integriteta zemlje nikada ne sme da odustane:

"Upotrebiću onu Čerčilovu: "Nikad, nikad, ali baš nikad." U Srbiji ima mnogo onih koji smatraju da odustajanje od Kosova podrazumeva ubrzavanje evropskih integracija, a takve poruke dobijamo i iz sveta. Mislim sasvim obrnuto."

Podsećajući da ni Evropska unija nije jedinstvena po pitanju Kosova Dušan Reljić iz nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost kaže:

"Sami tim, to sredstvo pritiska je više bilateralno i političko sredstvo pritiska, a ne institucionalno. Dakle, Evropska unija kao institucija ne može to da uslovi i zato od Havijera Solane i Olija Rena stižu sasvim drugačije poruke. No, postoji jedan osnovni problem, a to je da Srbija po svom Ustavu ne može da se odrekne Kosova. One zemlje Evropske unije koje su priznale Kosovo ne mogu sa Srbijom da potpišu bilo kakav naredni ugovor o ulasku Srbije u Evropsku uniju, ukoliko se u njemu spominje Kosovo kao sastavni deo Srbije – pojavljuje se ta protivrečnost koju će biti teško razrešiti."

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG