Dostupni linkovi

Pilot poginuo u padu vojnog aviona


Supergaleb G-4

Jedan od najboljih pilota Vojske Srbije potpukovnik Ištvan Kanas, član nekada čuvene akro-grupe "Leteće zvezde", poginuo je u padu vojnog aviona G4 Supergaleb na beogradskom aerodromu Batajnica. Specijalizovana komisija utvrdiće uzroke ove nesreće koja se dogodila tokom priprema za aeromiting, koji je 27. septembra trebalo da se održi iznad Kalemegdanske tvrđave na beogradskom Ušću.

Nesreća u kojoj je poginuo potpukovnik Ištvan Kanas, komandant Eskadrile za letna ispitivanja Tehničko-opitnog centra Vojske Srbije, i jedan od najiskusnijih vojnih pilota, dogodila se u deset sati ujutro u krugu aerodroma Batajnica. Dragan Katanić, komandant Vazudhoplovstva i protivvazdušne odbrane, izjavio je da je do udesa došlo tokom letačkog zadatka, odnosno prikazivanja manevarskih mogućnosti aviona pred aeromiting u Beogradu:


"Udes se dogodio dva minuta nakon poletanja, što je otprilike pola do izvršenja leta, a taj program traje ukupno četiri-pet minuta. Udes se dogodio u toku izvođenja složenih figura koje su jako teške i zahtevne. One se rade na ekstremno malim visinama i jako je teško da rukovalac letenja ili neko drugi pomogne pilotu ukoliko dođe do nekog problema tako da se svi problemi koji se mogu javiti najčešće, na žalost, završavaju katastrofom ili eventualno katapultiranjem. Na žalost, pokojni Kanas nije stigao da iskoči."


Katanić je rekao da uzrok udesa može biti tehnički kvar ili greška pilota, što će utvrditi specijalizovana komisija:


"Avion Supergaleb G4 u sebi, na žalost, nema ugrađenu crnu kutiju tako da ne postoji ta tehnička mogućnost. Dakle, sve se svodi na traku sa aerodromske kontrole letenja i, u ovom slučaju, pošto je pilot izgubio život, na ono što su videli očevici i svi koji su učestvovali u procesu letenja. Nakon davanja njihovih izjava, pregleda aviona i svega onoga što utvrdi komisija dolazi se do zaključka."


Avion Supergaleb G4 koji se srušio, a kog se publika sa raznih mitinga u Srbiji i inostranstvu poslednjih godina seća kao letelice ofarbane u plavo i sa bojama srpske zastave, proizveden je u decembru '89., a remontovan je prošle godine. Poginuli pilot Ištvan Kanas u karijeri je imao više od 1.800 sati leta, od čega čak 1.400 na tom tipu aviona.


Njegov kolega major Miodrag Ristić, obratio se novinarima samo nekoliko sati nakon nesreće, rekavši da je posao probnog pilota visokorizičan, i da se prikazivanje manevarskih mogućnosti aviona G4 izvodi na visinama od 20 do 1200 metara:


"Jako je teško sabrati misli kada vidite kako gine vaš prijatelj. Nebrojeno puta sam gledao iste te elemente, koje je on izvodio perfektno. U prikazivanju aviona se ide do krajnjih granica kako bi avion bio prikazan u najboljem svetlu i kako bi sama publika mogla da vidi što bolji i raznovrsniji program. Brzine su preko 200 metara u sekundi i to vam je dovoljan reper šta vam se može desiti ako pogrešite i pola sekunde. Na žalost, Kanasa nema više među nama."


Do danas je proizvedeno 95 školsko-borbenih aviona G4, od vremena Jugoslovenske narodne armije u upotrebi na ovim prostorima bilo ih je 85 i na njima su se do sada dogodile dve nesreće, i obe tokom priprema za akrobatsko letenje. U Vojsci Srbije trenutno je u upotrebi 20 aviona tipa Supergaleb. Prvi čovek srpskog vazduhoplovstva Dragan Katanić tvrdi da je vazduhoplov koji se srušio na batajničkom aerodromu bio servisiran po proceduri:


"Od poslednjeg povremenog pregleda aviona nije imao nikakvih primedbi na njegov rad ili na nešto što bi moglo da utiče na stabilnost i upravljivost u toku izvršenja leta."


Poginuli pilot Ištvan Kanas bio je član akro-grupe Zvezde iz Aero kluba "Galeb G 4", čija je matična baza aerodrom u Čeneju, pored Novog Sada. Letači ove grupe su iskusni piloti bivše akro-grupe "Leteće zvezde" Jugoslovenske Narodne Armije. Nakon nesreće na vojnom aerodromu Batajnica veliki aeromiting na beogradskom Ušću, na kom je trebalo da učestvuje kompletno vazduhoplovstvo Srbije, najverovatnije će biti otkazan.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG