Uvodjenje taksi za građane Kosova pri ulasku u Makedoniju, nepriznanje pasoša od strane Bosne i Hercegovine ili nepriznanje nezavisnosti su rezultat dvostruke politike tih zemalja prema Kosovu, jer one teže da očuvaju dobre odnose sa Srbijom, izjavio je zamenik premijera Kosova Hajredin Kući.
Kući smatra da je politika susednih zemalja prema Kosovu u suprotnosti sa principima Evropske unije koji znače integraciju a ne podelu. U tom pogledu on ističe da neke susedne zemlje postavljaju nepravedan balans u svojim odnosima prema Kosovu i Srbiji.
“Takav pristup nije pravedan i nije u skladu sa međunarodnim tokovima. S obzirom da sve zemlje u regionu teže da se integrišu u Evropsku uniju onda i treba da se zalažu za integracione procese a ne nastavak podela. Ja sam ubeđen da će se situacija u bliskoj budućnosti poboljšati", kazao je Kući, dodavši da Kosovo teži dobrim odnosima sa svim zemljama.
Ovakvi komentari dolaze posle uvođenja dodatnih mera na granicama za građane Kosova. Naime, srpske pogranične vlasti počele su da vraćaju sve one koji u svojim pasošima imaju pečat kosovske države. Još ranije, vlada Srbije je najavila da će poništiti te pečate i da će vraćati građane s prelaza.
Znajući da im se može desiti da budu vraćeni, mnogi turisti koji prelaze kosovsko-srpsku granicu mole kosovske pogranične vlasti da im ne stavljaju pečat u pasoš kako bi izbegli probleme. S druge strane, građani Kosova na ulasku u Makedoniju moraju da plate zdravstvene takse od 5 evra koje važe za period od pet dana.
Inače, sve zemlje bivše Jugoslavije, osim Srbije i Bosne i Hercegovine, priznaju kosovske pasoše. Osim u Hrvatsku koja je priznala nezavisnost Kosova, sa kosovskim pasošima se može putovati u Crnu Goru i Makedoniju iako one nisu priznale nezavisnost.
Poznavaoci prilika ocenjuju da posebne mere koje su donete kao odgovor na kosovsku realnost predstavljaju neproduktivne odluke, kojima se narušava sloboda kretanja ljudi, roba i usluga. Politički analitičar Behljulj Bećaj izjavio je da se time nanosi šteta ne samo Kosovu već i zemljama koje ih primenjuju. On ističe da se i pored takvih ograničenja Kosovo mora zalagati za evropske integracije.
“Kosovo još uvek nije zaokruženo kao država i zato bi bilo nepoželjno da se ponaša kao Makedonija ili Bosna i Hercegovina, iako smatra da njihove politike nisu pravedne i ne idu u prilog otvorenoj saradnji i slobodi kretanja”, ocenio je Bećaj.
Prema rečima Kućija, Vlada Kosova je razmišljala o kontra-odgovoru, ali je ipak utvrdila da to ne bi bilo u skladu sa evropskim integracijama.
“Kosovo će se zrelo ponašati i neće uvesti takse makedonskim građanima, iz dva razloga. Kao prvo, ne želimo da ograničavamo ili usporavamo slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala a drugo većina građana koji dolaze iz Makedonije su Albanci i zato nema potrebe uvoditi takse”, objasnio je Kući.
Prema oceni Bećaja, Vlada Kosova treba da iskoristi prisustvo misije Evropske unije kako bi ona uticala na susedne zemlje da promene politiku prema Kosovu.
Kosovski pasoši od sredine jula su zamenili dokumenta koja je izdavala misija UN. Posle proglašenja nezavisnosti i usvajanja novih dokumenata ostaje izazov da svaka zemlja pojedinačno odluči da li će priznati novu državu i samim tim i njena dokumenta.
