Dostupni linkovi

Nakon Ruskog priznavanja Južne Osetije i Abhazije, međunarodni položaj Srbije mogao bi postati znatno komplikovaniji, upozoravaju poznavaoci političkih prilika u svetu i u regionu. Principi koje je zastupala Rusija u slučaju Kosova, sada su potpuno suprotni u slučaju otcepljenih gruzijskih pokrajina. Stručnjaci navode da srbijanska diplomatija u ovom trenutku mora da se čuva jakih i suvišnih izjava, čuvajući tako svoj međunarodni položaj.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da sa zabrinutošću prati razvoj događaja na Kavkazu. "Zvanični Beograd poštuje međunarodno pravo i principijelno se zalaže za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država, na prvom mestu Republike Srbije", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Stručnjaci ističu da je, nakon priznavanja Južne Osetije i Abhazije od strane Rusije, međunarodna pozicija Srbije postala znatno komplikovanija.


Srbija u ovom momentu ne može, niti je to u bilo kakvom njenom interesu, da sledi primer Rusije i prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije jer bi to bilo suprotno interesima Srbije i njenom nastupom u svetu u vezi sa rešavanjem problema Kosova.

Član Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić, kaže za RSE, da je Srbija, sudeći po saopštenju Ministrava spoljnjih poslova, zauzela dobar odos prema problemu u Gruziji, ali i prema najvećim silama:

“Prvo zvanično saopštenje Ministarstva spoljnjih poslova posle priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Rusije, je veoma dobro formulisano, izbalansirano i ono ukazuje na pravac našeg daljeg ponašanja. Pre svega, jako je važno da svetu vrlo jasno stavimo do znanja da Srbija u ovom momentu ne može, niti je to u bilo kakvom njenom interesu, da sledi primer Rusije i prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije jer bi to bilo suprotno interesima Srbije i njenom nastupom u svetu u vezi sa rešavanjem problema Kosova. Mislim da tu imamo dosta argumenata da to obrazložimo bez zaoštravanja odnosa sa bilo kim i da se na taj način pokaže jadna principijelna i ozbiljna pozicija prema svetu.”

Ipak, istoričar Miroslav Jovanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže za RSE, da bi Srbija morala da razgovara sa svim stranama, ali da u svojim međunarodnim istupima bude što je moguće tiša:

“Prvo, Srbija nema realnu pregovaračku poziciju koja bi bila jaka u smislu da njeno priznanje ili njeno protivljenje priznavanju dve separatističke pokrajine u Gruziji, bilo šta promeni. Tako da Srbija može da izgradi poziciju na tome da sačeka i vidi šta će se desiti, pogotovo što je presedan Kosova iskorišćen samo da se proglasi nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, a unutrašnji karakter sukoba na Kosovu i otcepljenim republikama, apsolutno nije identičan, tako da je za Srbiju u ovom trenutku najbolje da sačeka da vidi šta će se dalje dešavati i da u diplomatskim razgovorima i sa Rusijom i sa zaopadnim saveznicima insistira da je njena pozicija takva da ne može da donosi bilo kakve radikalne poteze, dakle, da prizna ili da osudi priznanje separatističkih republika.”


Odluka koju je donela Rusija u vezi sa priznavanjem Južne Osetije i Abhazije delimično menja dosadašnju situaciju, jer Rusija sada gubi moralno pravo da snažno podržava Beograd za eventualni povratak Kosova.

Genadij Sisojev, spoljnopolitički urednik Komersanta, kaže za RSE,da u novonastalim okolnostima Srbija mora pažljivo da osmotri svoju međunarodnu poziciju i da u skladu sa njom izgradi prioritete, ne dovodeći time svoj položaj u pitanje ni kod Rusije niti kod svojih zapadnih partnera:

“Odluka koju je donela Rusija u vezi sa priznavanjem Južne Osetije i Abhazije delimično menja dosadašnju situaciju, jer Rusija sada gubi moralno pravo da snažno podržava Beograd za eventualni povratak Kosova. Međutim, praktično neće doći do nekih velikih promena, Rusija će nastaviti da u SB UN podržava one predloge za koje se bude zalagala Srbija, tako da Srbija treba da nastavi, a verovatno će i nastaviti u onom pravcu koji je započela još ranije, a to je da osporava nezavisnost Kosova ne ulazeći u neki sukob sa Zapadom.”

Međutim, Srbija bi mogla upasti u još veće probleme u slučaju da Rusija zatraži od nje da prizna separatističke oblasti u Gruziji, ali stručnjaci podeljeni po pitanju da li će Rusija uopšte tako nešto tražiti od Srbije.

Dušan Lazić kaže da tu mogućnost ne treba isključiti:

“Bez obzira na to, ja mislim da Srbija nije u mogućnosti da menjamo sadašnju politiku jer joj nije u interesu da drugačije postupa, posebno imajući na umu njen principijelni stav o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta drugih država.”

Genadij Sisojev ističe da je tako nešto malo moguće, a njegov stav podržava i Miroslav Jovanović:

“Sumnjam da će Rusija tako decidno zatražiti od Srbije da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju, prosto, to nije manir nove ruske diplomatije.”

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG